“Magi je bila svestrano zainteresovana za sve umetnosti i znala je vrlo dobro da brzo proceni ono što je zaista vredno i da to unese u sebe, tu ‘poruku’ koju bi određeno umetničko delo nosilo u sebi. Za muziku ne treba mnogo da govorim jer je muzika bila suštinski deo nje same. Kao osoba sa apsolutnim sluhom, sa klasičnim muzičkim obrazovanjem i natprirodnim talentom za klavir, muzika je bila njen prirodni svet, kao da se već rodila sa muzikom u sebi”
Intervju za nedeljnik ''Vreme'': Srđan Vejvoda, svedok vremena
U susret izložbi Magi – Kad krenem ka, koja se povodom 60 godina od osnivanja Doma omladine Beograda otvara u četvrtak 25. aprila u 18 sati na Platou ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu, lepo je prisetiti se ove nesvakidašnje beogradske devojke, Margite Magi Stefanović, i to ne samo kroz fotografije na kojima je prikazana, već i kroz lično svedočanstvo o njoj, i to iz prve ruke. Margitin mladić iz perioda neposredno pre ulaska u bend Katarina II – kasnije poznatijeg pod slavnim imenom Ekatarina Velika – kao i tokom najranijih dana rada sa grupom, bio je Srđan Vejvoda, u to vreme obrazovani novinar i prevodilac iz ugledne porodice diplomate Ive Vejvode.
Koliko je Margita bila posvećena, izvrsno obrazovana, radoznalog duha, veoma vredna i autentična ličnost, razgovaramo sa Srđanom Vejvodom, koji je zajedno sa bratom Goranom na više načina bio povezan sa tadašnjom “novotalasnom” scenom, načinivši izuzetno vredne fotografije, koje će se uz radove Goranke Matić i Aleksandra Kujučeva naći na ovoj izložbi.
“VREME”: Dragi Srđane, kako je zapravo počela tvoja avantura sa grupom Katarina II? Jesi li bio u prilici da ih fotografišeš i da se sa njima družiš od trenutka kada je Margita ušla u bend, ili ste se poznavali i susretali i pre toga?
SRĐAN VEJVODA: Poznavao sam Milana i Vda pre stvaranja grupe Katarina II, jer je moj brat Goran sarađivao sa njima, a on i ja smo radili i fotografije za album Šarla Akrobate. Goran je slikao, a ja sam razvijao. Kad sam upoznao Magi i počeo da se zabavljam sa njom, normalno je bilo da zajedno idemo na razne koncerte, kao i u SKC na izložbe i ostala dešavanja. U to vreme, Goran je bio u vezi sa Draganom Šarić (Bebi Dol). Sastavili su bend – kratkog veka – pod nazivom Anoda ruž (Annoda Rouge) u kome je Vd svirao bubnjeve. Goran je bio vrlo blizak sa njim. Magi i ja smo zajedno išli na njihove koncerte, kao na primer jednom u Novi Sad, gde je Anoda ruž bila predgrupa za Bijelo dugme. Kad je u proleće 1982. Magi počela da svira i vežba sa Milanom i ostalima, ja sam bio u Parizu, tako da nisam bio svedok samog tog početka. Nakon toga, kako je bend počeo da zaista ozbiljno nastupa i održava koncerte – od kraja 1982. i tokom 1983. godine – bio sam prisutan, nikad na probama, ali na koncertima svakako.
Kako tebi danas izgledaju ti dani od pre 40 godina? Koja su tvoja sećanja na beogradski i jugoslovenski “novi talas”, koliko si u to vreme imao godina, čime si se bavio i kako si zapravo dolazio u kontakt sa našom mladom alternativnom rok potkulturom tih uzbudljivih dana?
Ja sam bio malo stariji od te generacije učesnika “novog talasa” – 1982. sam napunio 30 godina. Bio sam otprilike sedam godina stariji od Margite i svakako sam već diplomirao kad smo se upoznali, dok je Magi još uvek studirala. Ja sam tada radio u zgradi Radio Beograda u francuskoj redakciji Radio Jugoslavije kao prevodilac/spiker. Moja povezanost sa akterima “novog talasa” bila je uglavnom kroz Goranovo delovanje kao muzičara i kao fotografa. Moj brat Goran fotografisao je aktivno u to vreme, kao i ja. Saša Habić imao je studio odmah pored zgrade u Ulici Prote Mateje u kojoj sam tada živeo. Čitavo to dešavanje po gradu i u SKC-u bilo je spontano, iskreno, istinito. Nije bilo izveštačeno. Svi smo se družili na jedan prirodan i veoma lep način. Ceo taj period bio je pun pravog bujanja u svim oblicima umetničkog stvaralaštva. Ja sam, takođe, tokom sedamdesetih godina bio blizak sa mladom književnom scenom u Beogradu kroz druženje sa urednicima časopisa Filološkog fakulteta “Znak”, pa onda sa ekipom iz “Vidika”, “Omladinskih novina, “Studenta” i “Poleta” iz Zagreba.
Sećam se da si jednom pomenuo kako je Margita do ulaska u bend bila – eto – tvoja devojka, a tek zatim je postala Magi kakvu svi danas znamo. Možeš li da sa nama podeliš svoja sećanja na nju pre Katarine II i njene transformacije u rok zvezdu do koje je zatim došlo? Reci nam, molim te, nekoliko reči o ovoj misterioznoj i nezaboravnoj junakinji naše tadašnje scene iz nekog ličnijeg ugla.
Magi je bila student arhitekture kad smo se upoznali i počeli da se zabavljamo. Obaveze studenata arhitekture, kao što je poznato, ogromne su i zahtevaju puno vremena, kako na samom fakultetu tako i van predavanja, da bi se zadaci i projekti realizovali. To je, pritom, vreme pre uvođenja kompjutera i CAD programa za projektovanje, tako da je sve moralo da se radi ručno i dugotrajnim crtanjem i iscrtavanjem. Magi je bila vrlo posvećena svojim studijama arhitekture. Odlazila je na neformalne razgovore i skupove koje je Bogdan Bogdanović organizovao u selu Mali Popović. Ja sam je, recimo, pretplatio na poznati mesečni arhitektonski časopis “Domus”, koji je stizao kod mene na kuću jer se ona plašila da joj neko to ne uzme iz sandučeta u njenoj zgradi u Smiljanićevoj ulici.
Magi je bila svestrano zainteresovana za sve umetnosti i znala je vrlo dobro da brzo proceni ono što je zaista vredno i da to unese u sebe, tu “poruku” koju bi određeno umetničko delo nosilo u sebi. Za muziku ne treba mnogo da govorim jer je muzika bila suštinski deo nje same. Kao osoba sa apsolutnim sluhom, sa klasičnim muzičkim obrazovanjem i natprirodnim talentom za klavir, muzika je bila njen prirodni svet, kao da se već rodila sa muzikom u sebi.
Ovo pitam zato što mi se čini da je – bez obzira na oslobođanje čitave jedne generacije od stega socijalističkog samoupravnog poretka kroz “novi talas” – položaj devojaka i mladih žena i dalje bio izuzetno komplikovan i na svoj način mnogo čime otežan. Naše najslavnije “novotalasne” devojke u sebi su svakako nosile i samosvest i talenat i harizmu, poput svojih vršnjakinja sa evropskih i svetskih scena, ali se njihov položaj tokom vremena ispostavio kao prilično tragičan, u manjoj ili većoj meri. Koliko je Margiti zapravo bilo teško da se kao članica benda suoči sa čaršijom, neznancima koji očekuju od poznatih osoba ko zna šta?
Mislim da joj je snaga njenog vrhunskog muzičkog talenta, intuicije i znanja dala osnova da ne mora nikome da se dokazuje. Ona je svoj položaj iz prve sasvim zasluženo uspostavila i niko nikada nije mogao da posumnja u nju kao punopravnog člana benda. Uz to, Magi je imala neko šesto čulo za odnose sa ljudima. Ne znam kako to da opišem, ali u tim međuljudskim odnosima se videlo koliko je ona vanserijska osoba bila.
Na koji način se Katarina II razlikovala od ostatka scene, po tvom mišljenju? Da li su njihovi koncerti bili posećeni? Šta si mislio o njihovim pesmama?
Katarina II je, po mišljenju mnogih, bila izraz postpankerskog muzičkog izražavanja u kontekstu jugoslovenske scene. Pesme su bile “melodičnije”, razrađenije i slojevitije od panka i radikalnog bunta koji je pank predstavljao. Mislim da je u tom kontekstu Milanova putanja vrlo indikativna, ali isto tako verujem da je Magi ne samo pomogla, nego bila ključni činilac u tom razvoju njihovog stvaralaštva. Smatram da bez nje ne bilo Katarine II. Koncerti su bili odmah vrlo dobro posećeni, koliko se sećam. Što se samih pesama tiče, naravno da sam bio pristrasan zbog Magi i našeg odnosa, i da sam bio njihov veliki poklonik.
Da li se sećaš izlaska albuma Katarina II pre 40 godina i Margitine reakcije, kao i ostalih članova grupe? Svi oni su u tom trenutku još zaista veoma mladi, bez obzira što su prethodno već uglavnom bili po nekim zanimljivim bendovima – osim Margite. Jesu li, ukratko, bili svesni da su stvorili značajnu ploču?
Okolnosti oko izlaska albuma se iskreno ne sećam baš dobro. Nisam bio prisutan na snimanju. Generalno, kako je Magi počela da vežba, da svira i da biva u bendu tako se naš odnos promenio u smislu da se nismo više viđali toliko često. Ona se od početka skroz posvetila sviranju i svemu što se dešavalo oko života grupe. To je tada postao njen svet u koji je potpuno uronila, i u koji je mogla da pobegne od dosta teške porodične situacije. Kao što rekoh, ja nisam bio prisutan na snimanju ploče, ali mislim da su svi članovi benda bili svesni činjenice kako su uradili nešto veoma značajno kad je album izašao.
Koja je tvoja najomiljenija pesma sa ove ploče?
Tu sam vrlo pristrasan i moram da kažem da mi je Magina pesma Kad krenem ka najomiljenija. I jako volim pesmu Jesen.
Kako je nastao omot za ovaj album?
Omot za album je Magi osmislila i uradila. Ako se dobro sećam, dosta vremena je provela kod mene u garsonjeri u Prote Mateje baveći se dizajnom. U to vreme se moj bliski prijatelj Ivan Pešić vratio iz Konga, gde je radio kao prevodilac za jednu našu građevinsku firmu. On se bavio vrlo uspešno i fotografijom, tako da kad je Magi videla njegove fotografije iz Konga, odmah je odlučila da za omot ploče upotrebi onu na kojoj je mlada Afrikanka kako izranja iz vode. Fotografije članova benda na poleđini albuma su sve moje osim fotografije Milana u prolazu, koju je uslikao moj brat Goran u bekstejdžu na nekom koncertu u Hali Pionir.
Da li si i kasnije pratio njihovu karijeru i ostao u kontaktu sa Margitom i bendom Ekatarina Velika?
Jesam, naravno, pratio sam njihov razvoj i bio u kontaktu sa Margitom i bendom. Krajem 1984, pošto je album već bio izašao, otišao sam u Alžir da i ja, kao moj spomenuti prijatelj Ivan Pešić, radim kao prevodilac za jednu našu veliku građevinsku firmu. Dok sam bio u Alžiru, Magi i ja smo se intenzivno dopisivali, kako običnom poštom tako i preko teleks-mašina na gradilištu, preko kojih sam mogao da joj šaljem telegrame. Kad sam se vratio iz Alžira, krajem 1985, počeo sam da se spremam za postdiplomske studije u Americi, na koje sam konačno i otputovao u avgustu 1986. U tom periodu, između povratka iz Alžira i odlaska u SAD, pomogao sam tada novoformiranom bendu EKV da naprave omot za svoj album S vetrom uz lice. Moja kolor fotografija nalazi se na tom omotu. To snimanje smo uradili u tada vrlo popularnom klubu Akademija. Mala crno-bela fotografija iz Alžira na poleđini je takođe moja. Tu fotografiju je specijalno Magi izabrala i želela da bude na ploči.
Kako si primio sve loše vesti u vezi sa članovima Ekatarine tokom devedesetih i konačno onu u vezi sa samom Margitom…?
Naravno da mi je bilo vrlo teško da redom saznajem šta se dešavalo sa odlaskom svakog pojedinačnog člana benda. Magi i ja smo nastavili da se dopisujemo i nakon mog odlaska u SAD, skoro sve do kraja devedesetih. Mislim da je poslednje što sam od nje primio bila jedna “vrlo-Magi” imejl poruka. Čini mi se da je taj imejl objavljen u knjizi Lidije Nikolić o Magi. Možda se varam. Što se konkretno Maginog odlaska tiče, mislim da se o tome već previše i često pogrešno pisalo. Ja tada već dugo više nisam bio u Beogradu, tako da nisam bio svedok svega onoga što se dešavalo sa njom osim kroz svedočanstva naših zajedničkih poznanika.
Da li je bend Ekatarina Velika, po tvom mišljenju, na neki način morao da plati svoj danak raspadu zemlje i, samim tim, poništavanju svih vrednosti unutar kojih je nastajala njihova muzika?
O tome kako i zašto je sudbina EKV pratila i platila danak raspadu Jugoslavije, mogla bi čitava knjiga da se napiše. Neki već i jesu obradili tu temu. Ekatarina Velika je bio jugoslovenski bend par excellence. Svirali su po čitavoj Jugoslaviji dok je zemlja bila u jednom komadu. Njihov stav protiv rata i celog ludila koje je dovelo do raspada bio je čvrst i neprikosnoven. Zastupali su ideju zajedništva svih “naroda i narodnosti” u najboljem smislu te reči. Ni trunke idiotskog i malignog nacionalizma u njima nije bilo. Konačno, naslov jednog njihovog albuma je Ljubav. Oni i njihova muzika, kao i stav i sve što su nam dali i nastavljaju da nam daju, bila je samo LJUBAV. Mislim da je upravo Magi odlučila da se album tako nazove.
Izvor: Vreme
