Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
Jedan prozor našeg stana gleda na Opštinski odbor SNS Stari grad iako, kada smo se useljavali u taj stan, nigde nije pisalo: „Stan ima prelep pogled na Srpsku naprednu stranku!“
Nigde nije pisalo ni: „Stan ima prelep pogled na predsednika Vučića kako vam nasmejan maše sa izloga opštinskog odbora Srpske napredne stranke!“
Zato što u vreme kada smo se mi useljavali, nekako baš tad, i oni su se uselili, pa smo postali dobre komšije, istina, nit mi njima kažemo „Dobar dan“ kada prođemo pored, nit oni nama kažu „Pomaže Bog“, kad nas vide, to je neki čudan ali miran suživot.
Mada se ispostavilo da je praviti prostorije SNS na Starom gradu isto što i napraviti pečenjaru sa hrskavim prasićima u Teheranu ili odbor Đilasove stranke u selu Sige, gde je SNS dobio 98 odsto glasova i onda je neki lik iz sela Sige okupljene pozdravio sa: „Dobro veče, Severna Korejo!“
Najpre su dobre komšije iz SNS-a Starog grada izlog svojih prostorija oblepile, ko što je i red, stranačkim logotopima i slikama predsednika Aleksandra Vučića u poluprirodnoj veličini.
Na jednoj slici je predsednik mahao negde prema Bajlonijevoj pijaci, a ako se malo bolje udubiš u fotografiju, mahao je baš nama, Petrovićima, kada sa prozora odozgore osmatramo taj prelep pogled.
Ali, onda, kolko me pamćenje služi, najpre je jedne tamne noći neko prosuo nekakvu farbu na izlog Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Stari grad, a nisam ja, keve mi.
Onda su malo žvrljali po izlogu, a nisam ja keve mi, da bi im na kraju, u dva navrata, razbijali izlog, a nisam ja keve mi.
Prvi put su im razbili izlog na dva mesta, čini mi se, gađajući kamenjem delove izloga gde se nalazi zalepljen predsednik Vučić, ali predsednik je imao sreće – oba puta su ga promašili, dok izlog nije imao sreće, oba puta su ga pogodili.
Tik iznad glave predsednika Vučića.
Jednom su razbili izlog, naravno noću, mučki s leđa iza ponoći u krugu dvojke, gađajuću delimično precizno logo na kome je pisalo: „Aleksandar Vučić- Za našu decu“.
Više i ne mogu da se setim kada su im sve prolivali farbu, razbijali izloge, pisali grafite, i slično, tek kao i svaki komšija osuđivao sam taj vandalski čin, a osuđivali su ga i oni u prigodnim saopštenjima.
Prvi put je pisalo u saopštenju da je u pitanju „sraman napad koji je inspirisan i direktna je posledica bestidne kampanje koji deo opozicije, okupljen u Đilasovom Savezu, vodi protiv Aleksandra Vučića i SNS, posebno tokom vanredne situacije i borbe protiv korona virusa“
Drugi put je pisalo: „Podsećamo da ovo nije prvi vandalski napad u Skadarskoj ulici prilikom koga su uništene prostorije Srpske napredne stranke. Jasno je da je i ovaj napad Đilasovih sledbenika inspirisan mržnjom koju svakodnevno seju njegovi sledbenici“.
Mi kao porodica nismo izdavali tako oštra saopštenja, samo smo solidarišući se sa njima tužno gledali kako komšije menjaju izloge ko Vučić kravate, i pitali se: dokle, bre, više ti vandalizmi i kad će ovi jednom da se presele na neku atraktivniju lokaciju na Starom gradu gde neće svaki slučajni prolaznik u napadu inspiracije da im šibne kamen, ciglu ili kocku u izlog.
Onda su se naše dobre komšije setile odlične ideje, svakako preporučljive za sve ljude koji otvaraju pečenjaru u Teheranu ili Opštinski odbor Srpske napredne stranke na Starom gradu.
I na sveže promenjeni izlog nisu zalepili ništa: ni Vučića kako maše, ni Vučića kako se smeje, ni Vučića kako jede grašak, ni slogane, ni stranačke logoe, bio je to samo jedan običan bezličan izlog. Izlog kao takav.
Pomislio bi slučajni prolaznik da je radnja za hemijsko čišćenje ili „lokal u pripremi“.
Ni tada im izgleda nije bilo totalno bezbedno od Đilasovih bacača kamena s ramena i sličnih opskurnih grupacija u našem društvu, nego su ugradili i metalne roletne duž celog izloga, tako da se sada tu ni ne vidi koja je „firma“ u pitanju čak i da piše, samo svaki dan dođe neka žena, podigne roletne, i to ne komplet roletne, nego samo roletne u delu gde su vrata, uđe unutra, i tu sedi ceo dan primajući članstvo sa Bajlonijeve pijace, a uveče ponekad drže i nekakve sastanke u dupke punoj prostoriji sa stolicama u redovima i posluženjem u vidu fante ii grickalica na stolovima.
Pa kad odu spuste roletne da nikom ne bude ništa sumnjivo, niti inspirativno.
E sad, vi ćete pomisliti, braćo i sestre, da opštinski odbor te dražesne stranke nalazi na nekoj opštini gde SNS nema nikog svog, pa ni vlast u toj opštini, jer, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nema razbijanijeg opštinskog odbora SNS na teritoriji Republike Srbije od ovog iz komšiluka.
Ali, grešite braćo & sestre – SNS je na vlasti u opštini Stari grad i to tako što su od 26 odsto izašlih birača, dobili glasove polovine od tog postotka.
Znači, vladaju Starim gradom glasovima otprilike tačno onoliko ljudi koji stanu u one višestruko razbijane prostorije sa metalnim roletnama.
Kako im je to uspelo? – pitate se sigurno.
Ovako je to bilo: pre četiri godine neko se setio da bi valjalo bojkotovati izbore jer nema izbornih uslova, pa su naprednjaci osvojili vlast čak i na mestima gde ih ne bi osvojili nikad u životu, sve da im je nosilac liste čarobnjak Merlin.
I tako su naprednjaci osvojili i Stari grad, gde ni SPS devesetih, ni SNS od 2012, nikada nisu uspeli da osvoje ništa više od šake jada. I gde ih ljudi toliko vole da moraju da prave blindirane stranačke prostorije koje izgledaju kao lokal u pripremi.
Pa me već četiri godine od kada naprednjaci vladaju Starim gradom muči jedno mitsko pitanje: šta smo mi građani Starog grada dobili bojkotom i čemu bojkot u stvari služi sem da i ono što možeš glatko da dobiješ, predaš onima koji to ni u snovima ne bi dobili?
Mislite o tome.
