Viktor Ivančić, Peščanik.net, 4.4.2016.
Robi K. (IIIa)
Tata je stiskao šake iza leđa i u živčanosti je šetao po kužini. Ja sam sidijo za stolom i tunjavo sam gledao preda se. Mama je za lavandinom brisala suđe i posuđe. Tata je govorijo: „Dobit asa iz zadaće iz hrvackog, tačnije, dobit trećeg asa zaredom iz zadaće iz hrvackog, pa jebemu mater… to je stvarno… stvarno si teška kretenčina, sine!“ Mama je spremila obrisanu tavu u rernu od špakera i rekla je prema meni: „Nisi ti, Robi, kretenčina, nego si mamin mali miš!“ Tata je okrenijo se prema njoj sa žešćim čudilom. Ja sam isto zableušijo se u mamu sa zbunjozom. Onda je tata okrenijo se prema meni i podviknijo je: „Kretenu jedan kretenski!“ Mama je osmjehnila se prema meni i rekla je: „Mali mamin mišu!“
Onda je tata u roku odma dogibao do mame i dreknijo je: „Dobro, šta je tebi, ženska glavo?! Oćeš mi sjebat pedagošku koncefciju, je li? Jel tebi možda kul šta ti sin dobiva trećeg asa zaredom iz zadaće iz hrvackog?“ Mama je njemu rekla: „Da slučajno zna pisat sastave i da dobiva dobre ocjene iz zadaća, jednom bi možda moga postat i hrvacki pisac!“ Tata je rekao: „Pa šta fali? Tebi je draže da postane hrvacki huligan?“ Mama je rekla: „Ako postane hrvacki pisac, velike su šanse da bi ga neko moga natamburat, ka šta su prije nekidan išli natamburat onog Tomića!“ Tata je zinijo sa ustima. Mama je rekla: „A ako postane hrvacki huligan, onda će on bit taj koji tambura! Bereš?“ Tata je i dalje fiksirao maminu facu sa zinutim ustima. Mama je obrisala poklopac od teće i rekla je: „Meni je najvažnije da mi dite ne dobije po pički!“
Tata je sijo za stol i pripalijo je španjulet. Onda je on nagnijo se prema meni i rekao je: „Vidiš, sine, kako ti je mama jedna kulturna žena! Uopće nema dileme na koga si se uvrga!“ Onda je mama rekla: „Ne samo da san kulturna, nego još i promičen politiku hrvackog ministra kulture!“ Tata je rekao: „O čemu ti pričaš, jebate led?“ Mama je rekla: „Pričan o tome da je ministar kulture, nakon šta su huligani išli natamburat pisca Tomića, izda saopćenje! A u tom saopćenju piše, citiran: Ovaj slučaj podsjeća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu riječ!“ Tata se zblanijo: „Kako, molin?“ Mama je ponovila: „Ovaj slučaj podsjeća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu riječ!“ Tata je pitao: „Šta to oće reć?“ Mama je rekla: „Ministar oće reć da je pisac previše sra, pa je skroz normalno da su ga huligani išli natamburat!“ Tata je pitao: „Pa zašto je sra?“ Mama je rekla: „A šta drugo pisci znaju radit?“
Tata je sidijo za stolom i dumao je. Onda je on rekao: „Znači, kad dođe do polemike između hrvackih huligana i hrvatckog pisca, tojest kad huligani idu piscu rascopat glavurdu, hrvacki ministar kulture je na strani huligana?“ Mama je rekla: „Naravski! Jerbo hrvacki huligani provode državnu kulturnu politiku! Kapito?“ Tu je u kužini uletila tišinčuga. Tata je pripalijo novi španjulet. Onda je on okrenijo se prema meni i rekao je: „Okej, sinak, samo ti tako nastavi sa zadaćama iz hrvackog…“ Mama je meni rekla: „Sva srića da nemaš talenta za pisanje sastava…“ Tata je rekao: „Jerbo da imaš talenta, mora bi još imat kacigu, zaštitni prsluk, lovački nož, a možda i pištolj za samoobranu! A sve to košta!“
Onda sam ja uletijo: „Ko zna, ako buden malo vježba, možda ću se i naučit pisat sastave?“ Samo tata je podviknijo: „Nemoj vježbat! Štaš vježbat koji kurac! Svi živi znaju da su književnici štreberi i šmizle!“ Mama je rekla: „Bolje je, sinak, u životu bit siguran, nego pismen!“ Tata je rekao: „Kad opet budete pisali zadaću iz hrvackog, ti samo prepiši naslov šta van ga je zadala učiteljica, a ispod toga ništa! Predaj joj praznu zadaćnicu!“ Ja sam pitao: „A ako me uča pita zašto mi je zadaćnica prazna?“ Mama je rekla: „Reci joj da taj slučaj podsjeća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu riječ!“ Tata je rekao: „Tako je! Uča će isti sekund skužit da si rođeni huligan! Možda će ti odma dat upute kako da provodiš državnu kulturnu politiku!“ Ja sam pitao: „Kakve upute?“ Tata je rekao: „Ako pisac vriđa ministra, puntaš ga šakom! Ako sere po vladi, cipaš ga nogama! A ako vriđa cilu državu, imaš pravo na korištenje bejzbol palice! I takodalje, i takodalje!“
Onda je mama rekla: „A ne znan, isto mi je malo bed da mi se dite školuje za huligana… Sigurno ima i drugih zanimanja kroz koja se može pokazat ljubav prema domovini!“ Ja sam uletijo: „Ja bi tija bit astronaut!“ Tata je rekao: „To je prva liga! Pa i naš premijer je astronaut, sinak, tačno se vidi da je pa s Marsa!“ Onda se moja mama raspekmezila: „A ja bi najviše volila da naš Robi postane likar!“ Tata je rekao: „To isto pruža široke mogućnosti! Ovo je zemlja u kojoj je najnormalnija stvar da jedan ginekolog postane ministar kulture!“ Tu je mami uletilo tupilo od nekuženja. Ona je tati rekla: „Skužaj, al ja san mislila da je naš ministar kulture povjesničar?“ Tata je rekao: „Naravski da je povjesničar! Al stoposto će postat i ginekolog!“ Mama je pitala: „Zašto, jebate?“ Tata je rekao: „Moga bi ti reć zašto, al prije toga te moran upozorit da taj slučaj podsjeća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu riječ!“ Mama je rekla: „Okej, upozorija si me! A sad reci zašto će postat ginekolog?“ Tata je rekao: „Zato šta ćemo ga sad svi skupa poslat u tri pizde materine!“
