Iako je prošlo više od dvadeset godina od ubistva premijera Zorana Đinđića, politički ambijent u Srbiji danas više liči na onaj protiv kog se Đinđić borio, nego ambijent zemlje kandidata za EU. Prema oceni univerzitetskog profesora Žarka Koraća, srpsko društvo je danas u goroj poziciji nego 2000. godine.
Govoreći o ubijenom premijeru, Žarko Korać, koji je bio i potpredsednik u Đinđićevoj vladi, kaže da je on u vom trenutku pretvoren u mit o Prometeju, koji je ljudima dao vatru i nakon toga od bogova bio kažnjen da bude prikovan na stene i da mu orlušine kidaju jetru.
Prema njegovim rečima suštinsko pitanje je zašto se 21 godinu od ubistva premijera Zorana Đinđića ne neguje njegovo nasleđe, nego nesleđe Slobodana Miloševića, ali da se ne postavlja na današnji, već da ga treba postavljati svih drugih dana u godini.
„Jedno je govoriti o njemu, kome je današnji dan posvećen, ali istovremeno je pitanje šta je u Miloševićevom nasleđu koje se danas neguje. Kad je Šešelj došao iz Haga on je rekao da je dobro da je Đinđić ubijen i to dosta građana Srbije misli. Đinđić je bio žrtva hajke dok je bio na vlasti, čemu sam bio svedok, i nije bio naročito popularan“, rekao je Korać.
Dodaje i da je centralno pitanje zašto građani Srbije tako teško uočavaju one koji ih vode u budućnost i po pravilu glasaju za one, koji ih, kako kaže, ne da vode u prošlost, nego u propast. Za to kako navodi postoje tri razloga – pružanje otpora novom, strah od Zapada i ogromno suštinsko neobrazovanje.
„Zato što se Srbija izuzetno teško menja, naš narod pokazuje rezistenciju na svaku promenu. Drugi razlog je što ovde postoji iracionalni strah od svega što dolazi sa Zapada, a treći što Srbija nije nikad nije izašla iz svog neobrazovanja i svoje vekovne zaostalosti“, rekao je on.
Korać ističe i da Srbija objektivno propada više decenija, jer odbacuje sve što razvijeni svet postiže.
„Evropa je do rata u Ukrajini imala nikad duži period u istoriji nepomućenog mira i potpuno je pacifikovana“, kaže on.
„Đinđić verovao da Srbija može da se menja nabolje“
Sociolog kaže i da je karakteristika Đinđića da je bio ubeđeni optimista i da njegova pogibija ne znači da njegov politički program ne treba da pokušamo da realizujemo.
„On je dosledno verovao da Srbija može da se menja nabolje. Za razliku od nacionalista koji preziru svoj narod i veruju da je glup, primitivan i nesposoban, Đinđić je verovao da većina građana može i hoće da se menja. Na kraju biti u pravu“, ističe Korać.
Takođe, podsetio je da je Đinđić govorio o istorijskoj šansi koju je Srbija imala početkom dvehiljaditih. Međutim, kako navodi, Evropa nakon rata u Ukrajini počinje da se menja i ta vrata su dana zatvorena, ali ne trajno.
Prema njegovom mišljenju Srbija je danas u goroj poziciji nego 2000. godine.
„Opozicija danas traži preduslov demokratajie, poštene izbore. Danas imate očajničku bitku da se po svaku cenu ostane na vlasti, iako je vlast postala defanzivna i po prvi put je Evropa počela da se okreće od nje, pre svega Nemačka“ kaže Korać dodajući da je Vučić počeo da pravi ustupke, jer se, kako ocenjuje, plaši pritiska.
Na pitanje da li je srpsko društvo na novom kraju devedesetih, kada je bilo potpuno polarizovano, Korać ističe da će se to videti na izborima u Beogradu.
Dodaje i da izbori opoziciji daju šansu da potvrdi svoju pobedu u prestonici.
„Režim na razne sitne načine kupuje birače, ali narod mora da odluči da li hoće malu dobit zarad dugoročne budućnosti, ili promene“, navodi on.
Izvor: N1
