Prvog dana proleća svet obeležava Međunarodni dan sreće. Građani Srbije značajno bolje ocenjuju svoj život u odnosu na pre 10 godina i u Izveštaju o svetskoj sreći zauzeli su 37. mesto od 140 zemalja. I ove godine, za najsrećniju državu proglašena je Finska.
U udžbenicima, sreća se definiše kao subjektivno stanje zadovoljstva životnom situcijom. Ali, svaki čovek bi toj definiciji mogao da doda nešto svoje. A kako da prepoznamo sreću i šta je zapravo sreća? Na ta pitanja odgovarao je psiholog Žarko Trebješanin koji je bio gost emisije Newsnight.
„Šta je sreća? To je vrlo teško i filozofsko pitanje, ljudi su vekovima pokušavali da odgovore, da kažu šta je sreća. Ono što je zanimljivo je da je možda najuticajniji odgovor Aristotela. To je šta je dobar život, a to je srećan život. A problem je kako da definišemo dobar život. Naravno, to se i menja. Koncepcija sreće zavisi i od kulture“, kaže Trebješanin.
„Ako kažete da ste nesrećni, pošto imate tu doktrinu da sreća zavisi od vas, što je dosta problematično i nametnuto, onda ljudi smatraju da je sramota da kažu da nisu srećni. Ovo visoko 37. mesto od 140 zemalja treba ipak posmatrati sa oprezom. Ljude je sramota da priznaju i drugima, i sebi, da nisu srećni, da nisu uspeli. Sreća se velikim delom poklapa sa kvalitetom života. I tu imate jedan paradoks. Ukoliko imate viši kriterijum šta je kvalitetan život, onda ćete biti nesrećniji u odnosu na onog drugog koji ima manja očekivanja. Ovde su ljudi srećni ako svakog meseca dobijaju penziju“, navodi sagovornik N1.
Trebješanin dodaje da treba odvojiti sreću od uspeha, jer ne zavisi sve od nas.
„Ako nisam uspeo u nečemu, to ne znači da sam očajan i da ne radim ništa, već da je to neka vrsta opomene da treba da se potrudimo da bismo došli do nekog nivoa sreće. Neke stvari ne možemo menjati, ali mnogo toga možemo i tu čovek treba da se potrudi. Čovek u tim okolnostima u kojima se nalazi, treba život da učini punijim, smislenijim“, ističe psiholog.
Do sreće što pre
Prema njegovim rečima, ljudi imaju potrebu da što pre i bez napora dođu do sreće.
„To je greška. Kada kažete da je neko srećan, ili da je imao sreće… paradigma je da je to neko koga je snašlo iznenada nešto lepo, dobio je zgoditak, ili neko nasledstvo… Još jedna ozbiljna greška je u mišljenju ljudi da su bogatiji srećniji, ali istraživanja ne pokazuju to. Jedan deo jeste linearan, a to je dokle god ne dođete do nivoa pristojnog života. Sasvim je logično da neko ko nema tri obroka, nego dva, bude srećniji kada ima tri. Dalje gomilanje bogatstva ne donosi sreću, jer apetiti rastu i imate tu pohlepu koja je nezajažljiva“, ističe gost Newsnighta.
Depresija u najrazvijenijim zemljama
Trebješanin napominje i da u mnogim najrazvijenim zemljama postoji epidemija depresije, odnosno osećanja besmisla.
„Tada shvatate da nije sve u tome da imate bogatstvo. Ljudi su sve usamljeniji, osećaju da žive dosadan, besmislen život. Pozitivna psihologija pokazuje da ljudima nije dovoljno samo to da nisu bolesni, da nešto nemaju pa imaju, već da je kvalitet života bitan i sastoji se od toga da ne možete da budete zaista srećni ukoliko nemate povezanost sa ljudima, ako nemate neki cilj koji vas nadilazi, ako ne osećate da imate neko svoje mesto, i da je vaš život smislen. Eto, to je prava sreća. Ne da ispunim sve svoje prohteve“, ističe psiholog.
Napominje da je naivno shvatanje da je sreća u čulnim zadovoljstvima.
„To je prijatnost, ali ona ne može dugo da traje. Dolazi se do zasićenja i pada. Kao kod narkomanije, dođete do nekog stepena uživanja i treba vam sve više i više. Prava sreća je u aktivnostima koji vas potpuno ispunjavaju. Ali, zašto ljudi ne traže zadovoljstvo u tim aktivnostima? Zato što je za te aktivnosti potreban napor“, kaže Trebješanin.
Psiholog kaže da je, kako je Sigmund Frojd rekao, ljubav prauzrok ljudske sreće, ali da ljudi tu ne traže zadovoljstvo zato što nikada nismo tako slabi kao kada volimo.
Izvor: N1, Danas
