Između dva pola medija, onih koji su, kako nezavisni i onih koji su provladini, postoji siva zona relativizacije, u kojoj mediji deluju kao da su kritički, ali to je tako samo do tačke kada postaje gusto, kada se pojavi prava afera, a tada se skreće pogled, kaže u emisiji Demostata novinarka N1 Nataša Miljković, koja je godinama uređivala i vodila emisije na RTS.
“Mislim da u toj sivoj zoni, gde gostuju i vlast i opozicija, najveće žarište zbunjivanja gledalaca, da je to cilj, jer sa ova dva pola o kojima svi stalno govorimo da smo kao društvo i mediji podeljeni, stvari su jasne, ali mi se čini da je siva zona veći problem”, rekla je Miljković za Demostat.
Upitana da li je i RTS u toj sivoj zoni, Miljković navodi da jeste – na RTS nema agresije, nema mržnje, ali je to onaj servis koji, poštujući svoje gledaoce, vešto skriva suštinske probleme građana.
Miljković navodi da se RTS uvek najviše verovalo i da je uvek bio najgledaniji i veruje da oni nisu ni svesni svoje uloge i obaveze koje imaju za budućnost Srbije.
“Vi ne shvatate koliko se gleda u Srbiji, on se uključi i isključi pred spavanje, penzioneri po Jutarnjem dnevniku i Dnevniku 2 navijaju da popiju lekove, a te dve emisije možemo da definišemo više po onome čega nema, nego po onome čega ima, a to meni kao građaninu jako strašno, zato što toga na RTS nisu ni svesni, mislim da nisu svesni svoje uloge i svoje obaveze za budućnost ove zemlje”, rekla je Miljković.
Ona primećuje i da na RTS nema kritike vlasti, ali da zato predsednik države Aleksandar Vučić nema problem da kritikuje novinare RTS, čime šalje poruku da nikada nisu dovoljno servilni.
Miljković smatra da je javni servis bio najkvalitetniji u vreme kada je generalni direktor bio Aleksandar Tijanić, iako je i tada bilo negodovanja i protesta. Podseća da je i Aleksandar Vučić, kada je bio u opoziciji, protestovao ispred zgrade RTS.
“Ali, to je pravo građana, svi treba da tražimo bolji javni servis”, navodi ona.
Nataša Miljković je na RTS prvo vodila debatnu emisiju Ključ. Kaže da nije bilo zabranjenih gostiju, bez obzira da li su teme bile atraktivne, intrigantne, političke, fenomenološke…
„U tim foteljama svi su sedeli. Nikada mi nije bilo rečeno da je neko zabranjen. Meni je u glavi primer emisije “Da li mrtvi novinari bolje pišu”, na godišnjicu ubistva, zamislite da danas sede neki, sada pokojni, Dragoljub Žarković, pored njega novinar Cvijanović, Nebojša Medojević, ministar policije Dušan Mihajlović, da je tu Aleksandar Vučić i da oni razgovaraju o ubistvima novinara, u prajm tajmu, četvrtkom,“ navodi Miljković za Demostat.
Kaže da je ta emisija imala svoje posledice, da je Dušan Mihajlović priveden odmah posle emisije, što pokazuje da je ono što je bilo rečeno u programu imalo efekta.
“Ovih dana smo svedoci da istraživački novinari iznose, daju detalje tužilaštvu, tužilaštvo kaže spavamo, pijemo kafu, nismo nadležni, tada se reagovalo u roku od jedne večeri”, navodi ona.
Kaže i da se ne seća gosta koji je govorio da neće u studio sa nekim, što je danas deo problema i na RTS, ističući da nije za sve kriv RTS.
Govoreći o tome kako se uređuje Jutarnji program, Miljković prenosi svoje iskustvo od pre deset godina, dodajući da, znajući RTS, ne misli da se bilo šta promenilo.
Ona navodi da je za nju segment prelistavanja štampe bio najveće uživanje i da se tada, kako ocenjuje, sa sagovornicima razgovaralo onako kako danas razgovara na N1.
Izvor: Demostat, N1
