Ekipa N1 zabeležila je organizovano dovoženje ljudi iz Male Krsne pred voždovačku opštinu i policijsku stanicu. Dovezeni ljudi nisu, ali njihove komšije svedoče da je na delu promena prebivališta za finansijsku nadoknadu. I da se ne dešava prvi put.
Tragom dojave da će 60-ak meštana sela Mala Krsna kod Smedereva za koji sat postati Beograđani, na zakazano mesto okupljanja naša ekipa stiže pre prvih putnika. Autobuska stanica gde se sastaju nalazi se na samom početku ulice, u kojoj duže od dve decenije žive uglavnom raseljeni s Kosova.
Da nisu svi spremni da se ovoga puta privremeno rasele iz Male Krsne u Beograd – postaje jasno po broju putnika. Tek njih 20-ak. Po ljude koji žive od socijalne pomoće ubrzo dolaze mladići u skupim automobilima.
Ni sat vremena kasnije bili su u Beogradu, kod zgrade opštine Voždovac, u blizini voždovačke policijske stanice.
N1: Ja sam Mladen Savatović s televizije N1, dobio sam informaciju da ste vi iz Male Krsne i da ste došli ovde da promenite prebivalište. Je l to tačno?
Žena: A za koju stranku radiš?
N1: Ja nisam za stranku. Je l to važno za koju stranku radim?
Žena: Važno je.
N1: A jesu vas doveli stranački?
Žena: Ne. Mi smo brate došli da prošetamo.
N1: Da prošetate iz Male Krsne po Voždovcu?
Žena: Da.
Oni koji su ostali u Maloj Krsni kažu da ova šetnja do Beograda nije bila obična, a nije ni besplatna.
„Uzmu 2.000 dinara i nalevo krug“.
N1: A za šta 2.000 dinara?
„Otkud znam? Da prave gužvu gore. A gde su i šta rade, ja pojma nemam“.
Gde su i šta rade ni sami meštani Male Krsne nisu bili sigurni, pa su našem reporteru minut kasnije rekli da zapravo i nisu iz Male Krsne.
„Ne bre, gospodine, eno nam ih kola, došla sam sa sinom i snajom, idemo na kontrolu. Ja ne poznajem ove ljude bre“.
„Ja se izvinjavam, ja sam kod lekara došla“.
Aha, svi ste kod lekara došli u opštinu Voždovac?
N1: Jeste došli organizovano? Autobusom, kolima, kako su vas dovezli?
„Ne znam ja to… Vera“.
Tog je jutra, sumnje nema, gospođa Vera bila i u Maloj Krsni i to s gospođom u teget jakni, koja tvrdi da ni Veru ni ostale okupljene ne poznaje. Njih, međutim, u Maloj Krsni dobro znaju.
„Otišli na neki miting…“
N1 u Maloj Krsni: Na miting otišli?
„Ma otkud znam... Samo čujem da su otišli. Šta će tamo?“
„Hteli da ih prijave u Beogradu“.
N1: Da ih prijave?
„Da, kao da su navodno oni građani Beograda, a ne Smedereva. I šta sad treba mene da odjave odavde iz Smedereva, pa da me prijave. Pa ja nisam lud, ne pada mi na pamet da se za 2.000 dinara maltretiram“.
Jesu li obavili posao zbog kog su došli u Beograd – to ne znamo, ali su se pre povratka u Malu Krsnu još jednom nevoljno sreli sa našim reporterom.
N1 u Beogradu: Izvinite gospodine, jeste iz Male Krsne?
„Ne“.
N1: Niste bili sad s ovom grupom koja je organizovano došla?
„Veze nemam bre“.
N1: Šta kažete?
„Nemam pojma bre ko su“.
N1: A bili ste s njima u grupi malopre, stajali ste…
„Nisam bio bre, gde sam bio“.
U Beogradu nije iz Male Krsne, u Maloj Krsni nije ni bio u Beogradu.
N1 u Maloj Krsni: Dobar dan, poštovanje, Tv N1… Kako je bilo u Beogradu?
„Pa ja nisam bio u Beogradu“.
„Beži bre“.
N1: Što ste rekli našem kolegi da niste iz Male Krsne?
„Pa nismo“.
N1: Što ste bili u Beogradu?
„Da se šetamo“.
N1: Je l bilo lepo?
„Jeste“.
„Nikako nije bilo“.
N1: Kako bilo u Beogradu?
„Ma ja nisam bila“.
N1: Dobro.
Mnogi od ovih ljudi, kako saznajemo, čak i ne znaju da u Beograd dolaze po novu ličnu kartu, a ne na miting kako im se ponekad kaže. Ponekad, jer ovo se ne dešava prvi put.
N1: Je l bilo za prethodne izbore da se neko iz ovog naselja da se odjavio odavde i prijavio u Beogradu?
„Ovo je treći put, koliko mislim“
N1: Odjavljuju se odavde i prijavlju gde ima potrebe da se glasa?
„Da, da, dabome“.
Izvor: N1
