Draža Petrović, kolumna za portal N1
Poslednji put kada je osvojio medalju na nekom velikom takmičenju – bila je to Olimpijada u Pekingu - Aleksandar Šapić je imao “sukob mišljenja” sa golmanom.
„Imali smo sukob mišljenja“, rekao je Šapić dok je na konferenciji za štampu srpske vaterpolo reprezentacije sedeo sa desnom nogom u gipsu podignutom na stolicu, dok je drugi akter “sukoba mišljenja”, onaj golman, sedeo sa desnom rukom u gipsu.
„Te noći je bila takva karma“, objasnio je Šapić na toj konferenciji za štampu u Pekingu na tečnom sanskritskom Treći Njutnov zakon, po kome svaka akcija mora imati svoju reakciju, mada je zbog širokih narodnih masa mudrije pomenuti karmu, nego Njutna, pošto srpski narod mnogo bolje shvata istočnjačku filozofiju od fizike.
Kao što ne shvatate javno deklarisanog velikog Srbina i pravoslavca, pravoslavnog Srbina Šapića, koji spominje karmu da bi objasnio zašto se makljao sa kolegom golmanom na Olimpijadi, tako ne shvatate ni čoveka koji se učlanio u Srpsku naprednu stranku i gostuje na Pinku a bojkotuje Novu i N1, ne odgovara im čak ni na pitanja, iako su ga dok je bio opozicija na Pinku nazivali glupanderom, neobrazovanim džiberom i fekalijom, u grozomornim šatro humorističkim emisijama Lava Pajkića, danas Šapićevog stranačkog kolege naprednjaka.
Ali to je izgleda usud čoveka koji je u karijeri zabio 2.765 golova, od toga 981 za reprezentaciju, i koji je još odavno došao u fazu kada ne zna gde udara, pa je ostatak života, posle vaterpola, rešio da provede u zabijanju autogolova. Do sada je zabio oko 2.765 autogolova, od toga oko 2.764 za reprezentaciju Srpske napredne stranke u koju se učlanio jer uživa u okruženju koje ga je donedavno smatralo glupanderom, neobrazovanim džiberom i fekalijom. Takoreći, i u SNS je oko Šapića postojao izvestan “sukob mišljenja”, ali do sada tamo nikog nije prebio jer tu vlada čvrsta disciplina. I karma im je daleko naklonjenija.
Na onoj Olimpijadi u Pekingu on se pobio sa golmanom sopstvenog tima i onesposobio ga za dalje takmičenje, usput je i sebe onesposobio za dalje takmičenje, a onda mu je trener valjda objasnio da nije dobro razumeo taktičku zamisao: “Šapiću, kada sam ti rekao da prebiješ golmana, mislio sam na onog protivničkog golmana! Ne na našeg!”
„Na protivničkog golmana!? Pa što mi to nisi odmah rekao“, garant mu je odgovorio Šapić, jer on na prvi pogled deluje kao čovek epski ograničenih shvatanja i istančanog smisla za glupost.
Najnovija glupost je od petka ujutru – Šapić, kandidat SNS za gradonačelnika Beograda doslovno je izjavio: “U nestabilnom vremenu u kome se nalazi čitav svet, veoma je važno da na čelu Beograda bude srpski gradonačelnik koji će zastupati očuvanje srpskih nacionalih interesa, ne dozvolivši da bilo ko promoviše secesionističku i antisrpsku politiku. Kada kažem da Beograd treba da ima srpsku vlast, svi oni poskaču. A šta treba da kažem? Da ima tursku vlast? Beograd mora da ima srpskog gradonačelnika” – rekao je Šapić, predsednik Privremenog organa grada Beograda, a objavila je na Instagramu Srpska napredna stranka, ista ona organizacija koja je Šapića do pre samo koju godinu nazivala glupanderom, neobrazovanim džiberom i fekalijom, preko svog ovlaščenog stranačkog humoriste Pajkića.
Kako izgleda srpski gradonačelnik? – pitate se zagledani u Aleksandra Šapića, lika koji neodoljivo podseća na šanera Armanijevih sakoa iz butika u Trstu, gde inače ima vilu od 820.000 evra, za koju je utvrđeno da je nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, ali je on tvrdio da jeste, doduše ne celu, već 150 kvadrata, umesto 399, koliko nekretnina u Trstu u njegovom vlasništvu ima, zato što je, kako je rekao – “efektivan stambeni prostor 150 kvadrata, a ostalo su terase, garaže, podrum i tavan”.
A terase, garaže, podrum i tavan nikog živog ne zanimaju, to zna svaki gradonačelnik, jer ko još prijavljuje terase, garaže, podrume i tavane, pa onda kvadratura izgleda nenormalno velika. Ovako je to skromnih 150 kvadrata. U Trstu, gde pravoslavni Srbin Šapić, kada u Beogradu ne pliva za Časni Krst, pliva za Časni Trst.
Srpski gradonačelnik tipa Šapić koji brani srpske nacionalne interese je čovek, pre svega, Srbin, koji se pravoslavno krsti s tri prsta kad god može, besplatno je, ne zahteva misaoni već samo fizički, takoreći svojeručni napor, koji misli da se zvanje Srbina stiče predanim radom, teže nego doktorat na Sorboni, te zato to zvanje ističe kad god može i gde god može.
Srpski gradonačelnik Beograda, dakle, mora biti Srbin, pravoslavac i da štiti srpske nacionalne interese dok po gradu otpadaju točkovi sa autobusa i ubijaju prolaznike na trotoaru, dok se harmonika autobusi raspadaju na dva dela, dok u Krnjači čekaju obećanu kanalizaciju a SNS investitori podižu zgrade po svim raspoloživim zelenim površinama.
Ali građane baš briga za to, njima je bitno samo da je gradonačelnik Srbin, da štiti srpske nacionalne interese, jer kad nemaš kanalizaciju, samo zamisliš šta sve tek ne bi imao da gradonačelnik nije Srbin. Kad te pogodi točak otpao sa autobusa, kažeš, nema veze, zamisli da je gradonačelnik, na primer, neki AntiSrbin, onda bi otpala sva četiri točka, ovako je otpao samo jedan, što je najveći srpski nacionalni interes.
Glasajte, dakle, za Šapića, Srbina, bez obzira što su čak i Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Fočić Mehmed–aga, smatraju istoričari, imali za nijansu bolje rezultate od Šapića dok su se bavili Beogradom.
Ali nije on ništa tu kriv. Takva mu je pravoslavna karma.
