Nizom komemoracija danas se obeleževa 25. godišnjica početka vazdušnih napada NATO na nekadašnju SR Jugoslaviju u kojima je - prema zvaničnim procenama - poginulo više od 3.500 hiljada vojnika, policajaca i civila, među njima 89 dece, a ranjeno je 6.000 osoba.
Zapadna vojna alijansa NATO počela je napade na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije 24. marta 1999. godine u 19:45 posle odbijanja Beograda da potpiše sporazum o Kosovu iz Rambujea, a odluka o bombardovanju doneta je, kao presedan u istoriji Ujedinjeninih nacija, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Članice NATO pokušale su da dobiju saglasnosti SB UN, čemu su se usprotivile Kina i Rusija, najavivši veto, pa je NATO bez odobrenja SB UN pokrenuo vazdušne udare koji su trajali do 10. juna 1999. kada je u Kumanovu postignut sporazum koji je nalagao povlačenje vojnih i policijskih snaga sa Kosova i uspostavljanje Privremene administrativne misije UN (UNMIK).
Naredbu o napadima tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao je generalni sekretar NATO Havijer Solana.
Tokom tromesečnog bombardovanja ciljevi su bili vojni objekti - kasarne, skladišta, radarska postrojenja, infrastruktura, rafinerije. Bombardovane su i medijske kuće, ambasada Kine, zdravstvene ustanove, spomenici kulture.
Prema zvaničnim podacima podacima Ministarstva odbrane Srbije, u NATO napadima NATO ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije. Procene su da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, dok se 25 osoba i dalje smatra nestalim.
Cvijić: Tragična kulminacija politike Miloševićevog režima
Politikolog Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) izjavio je da je NATO bombardovanje 1999. godine bilo tragična kulminacija samoubilačke politike režima Slobodana Miloševića "koji nije mario za interese građana".
Cvijić je agenciji Beta kazao da je odlukom da krene u rat protiv najmoćnije vojne alijanse na svetu, Milošević pokazao da ga za građane i državu nije ni malo briga.
"Državna vlast trebalo bi da igra ulogu gromobrana koji građane štiti od geopolitičkih oluja, a to je upravo ono što se Jugoslaviji i Srbiji desilo posle pada komunizma i Berlinskog zida 1989. Milošević je znao 24. marta 1999. da će vrlo brzo morati da kapitulira kao što i jeste u Kumanovu 10. juna, ali je ipak odlučio da zarad uskih političkih interesa Srbiju povede u nacionalnu katastrofu", kazao je on.
Cvijić ocenjuje da su 25 godina nakon bombardovanja odnosi Srbije i NATO iza zatvorenih vrata i u tehničkom smislu relativno dobri, dok se u javnosti, u medijima pod kontrolom režima Aleksandra Vučića, protiv NATO vodi propagandni rat.
Dodao je da Vojska Srbije intenzivno sarađuje s NATO i da se ta saradnja ogleda u broju vojnih vežbi, obuka, saradnjom sa Kforom stacioniranim na Kosovu, itd.
Milivojević: Ne može se reći "puj pike ne važi"
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je, povodom 25 godina od početka bombardovanja SR Jugoslavije, da je odnos Srbije i NATO kakav je danas "taman po meri, i uz korektno uvažavanje", ali da se ne može reći "puj pike ne važi" za ono što se desilo tokom bombardovanja 1999. godine.
Milivojević je za agenciju Beta rekao da Srbija "na korektan, partnerski način sarađuje sa NATO", i da je sa zemljama članicama NATO u proteklih 15 - 20 godina imala najmanje deset puta više zajedničkih vežbi nego sa nekim drugim zemljama, među kojima je i Rusija.
"Međunarodne trupe na Kosovu čine isključivo pripadnici NATO, i Srbija mora da očuva dobre odnose s NATO jer jedino tako može da zaštiti Srbe na Kosovu. Apsolutno partnerstvo, nikakvi konflikti, od KFOR-a tražiti da zaštite srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, i istovremeno voditi svoju politiku koja je politika vojne neutralnosti, po odluci Skupštne Srbije iz 2007. godine", kazao je Milivojević.
On je ocenio da je "NATO bio izuzetno pristrasan", povodom odluke o bombardovanju SR Jugoslavije zbog konflikta na Kosovu.
"Neko je ohrabrio kosovske Albance da krenu u nasilnu separaciju. Da li je srpska vlast prekoračila mere sile, to je stvar za vojne analitičare. Verovatno da jeste. Suština je da je zapad, NATO, u jednom trenutku podržao da se napravi nova država, protiv toga što je bila volja međunarodne zajednice", rekao je Milivojević.
Dodao je da, "ako imate takav cilj, onda je s njihove tačke gledišta bombardovanje bilo neophodno, sa povodom zbog prekoračenje sile od strane Slobodana Miloševića".
"Ulazak stranih trupa na teritoriju, protivno volji režima u Srbiji, je agresija. Ni za jedan zločin koji je NATO počinio niko nije suđen, ni pred jednim vojnim sudom. Ne moze se očekivati kako ćete ubrzati evropski put, a da se na drugoj strani kaže - morate imati čvršće veze s NATO", rekao je Milivojević.
Istakao je i da bi bila "neka vrsta novih poniženja tražiti od Srbije da se opredeljuje na osnovu želja NATO, u vezi uvođenja sankcija Rusiji".
Jakšić: Odnosi Srbije i NATO danas - tiha integracija
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić izjavio je da dok NATO zvaničnici ističu da je saradnja sa Srbijom na odličnom nivou, zvanični Beograd se trudi da partnerske odnose sakrije od očiju javnosti.
Jakšić je agenciji Beta kazao da je "javna tajna" da odnose Srbije i NATO karakteriše "tiha integracija".
"Reforme Vojske Srbije teku u skladu sa standardima NATO, a po takvim pravilima uređen je i Generalštab. Prihvaćen je i NATO kalibar municije. S NATO imamo Sporazum o bezbednosti podataka, zajedničke vežbe...", naveo je on.
Prema njegovim rečima, jedino je javna diplomatija oko NATO - tajna.
"Dok NATO zvaničnici ističu da je saradnja sa Srbijom na odličnom nivou, zvanični Beograd ima 'zaverenički pristup' i namenski se trudi da partnerske odnose sakrije od očiju javnosti, kao na primer oko tekućeg usaglašavanja Srbije s dokumentom NATO o objedinjavanju partnerske saradnje, koji uključuje i Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP)", kazao je komentator.
Ocenjujući odnose Srbije i NATO 25 godina nakon agresije i bombardovanja, Jakšić je rekao da je podrška NATO u prvim godinama posle bombardovanja 1999. bila veća nego tri decenije kasnije.
"Nekada popularna sintagma evroatlantske integrecije potpuno je razbijena. Ništa na to ne utiču ni izjave generalnog sekretara Jensa Stoltenberga koji je više puta izrazio žaljenje i saučešće. Takvo raspoloženje je direktna posledica zvanične politike koja omraz prema zapadnoj vojnoj alijansi koristi za svoju nacional-patriotsku promociju", kazao je Jakšić.
On smatra da su razmišljanja o članstvu Srbije, koja je uz BiH jedina na Zapadnom Balkanu van NATO, proglašena za jeres.
"Čak je nepoželjna i debata o ekonomskim koristima koje bi zemlja imala od članstva. Promoviše se koncept vojne neutralnosti iako ona nije međunarodno verifikovana", rekao je komentator.
Zemlje NATO: "Intervencija koju nismo želeli"
Dvadeset četvrtog marta 1999. godine počela je vojna intervencija koju niko nije želeo, navodi se u zajedničkom saopštenju ambasada Francuske, Italije, Nemačke, Norveške, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, koje je objavljeno na Fejsbuku britanske Ambasade u Srbiji.
Kako se ističe, operacija je osmišljena da natera tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prekine zlostavljanje civilnog stanovništva na Kosovu, da spreči humanitarnu katastrofu i omogući izbeglicama i raseljenim licima povratak, a humanitarnim organizacijama pristup Kosovu.
Dodaje se da je vojna operacija pokrenuta nakon što su iscrpljena sva politička i diplomatska sredstva da se Milošević ubedi da se opredeli za rešenje putem pregovora i za mir na Kosovu, na osnovu sporazuma iz Rambujea i uz ispunjenje zahteva iz Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti, usvojene u okviru Poglavlja VII, uz podršku Rusije.
Operacija saveznička snaga nije bila usmerena protiv naroda Srbije i osećamo duboko žaljenje zbog izgubljenih ljudskih života na Kosovu i u Srbiji. Danas se sećamo i žalimo za izgubljenim životima nedužnih, ali i razmišljamo o našoj zajedničkoj budućnosti sa Srbijom i Kosovom u evropskoj porodici naroda, stoji u saopštenju.
Ukazuje se da ambasade podržavaju nalaženje rešenja za spor između Kosova i Srbije, što je hitno pitanje evropske bezbednosti, i dodaje da su uvereni da je potpuna primena Ohridskog sporazuma, postignutog pod okriljem i posredstvom Evropske unije, najbolji put napred ka miru i stabilnosti u korist naroda koji žive u Srbiji i Kosovu.
Vojska Srbije sve tešnje sarađuje sa NATO alijansom i evropskim partnerima učestvujući u misijama Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Partnerstvo je način na koji možemo zajedno graditi mirnu i stabilnu budućnost kakvu naši narodi zaslužuju, poručuje se u zajedničkom saopštenju šest ambasada.
MSP Rusije: Moskva i Beograd se zajedno suprostavljaju prekrajanju istorije jugoslovenske krize
Moskva će se, zajedno sa svojim partnerima u Beogradu, suprotstaviti pokušajima iskrivljavanja istorije jugoslovenske krize i vređanju sećanja na žrtve NATO bobardovanja, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Rusko MSP u saopštenju povodom 25. godišnjice početka agresije NATO na SR Jugoslaviju navodi da će nastaviti borbu protiv demonizacije Srba i opravdavanja agresije.
"Sada se sve češće može čuti kako SAD i EU pozivaju Srbe da 'okrenu stranicu' i oproste NATO za invaziju pre 25 godina i još ih predstavljaju kao glavne krivce za dramatične događaje koji su pratili raspad Jugoslavije, među kojima je i bombardovanje 1999. godine", navodi ministarstvo.
Moskva je događaje opisala suštinom načina na koji "Zapad održava mir", prenosi TASS.
"Teško je naći reči koji opisuju stepen zapadnjačke bestidnosti i odsustva samokritičnosti", navodi se u saopštenju
Izvor: FoNet, Beta, NIN
