Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
U redovnoj rubrici sredom „Posledice površnog čitanja vesti“ površnu pažnju posvetiću „Pesmi Evrovizije“, održanoj u Beogradu između petka i nedelje.
Ne mogu, zapravo, sa sigurnošću da tvrdim gde i kad, jer sam slušajući vesti Radio Beograda, tokom vožnje kolima Severnim bulevarom, začuo: „Sinoć (ili večeras) se (nisam zapamtio gde) održava (održala?) „Pesma Evrovizije“ (nazovimo to tako)…“ i zapitao se „Zar to sranje nije u maju?“, da bih začuo: „… bira domaći predstavnik na ovom takmičenju…“ posle čega sam isključio radio, da bih odao poštu svima koji leže na Novom groblju, kraj kojeg sam jezdio, daleko uzbudljivijem od „Pesme Evrovizije“.
Pre ili posle, uočio sam da krug dvojke na Fejsbuku forsira glasanje za Konstraktu i prepao se: „Neće valjda dvaput?!“.
U zlo doba, ne mogu da kažem tačno kada, recimo u ponedeljak, nacionalističke stranice koje mi, ko zna zašto, nameće Fejsbukov algoritam, počele su da dele sliku ribe s vranom.
Da se razumemo, kad kažem riba, mislim na curu u narodnoj nošnji, a kad kažem vrana, mislim na vranu iza nje.
Šta je sada ovo? Ljubica (ili neko drugo vlastito ime) Crnogorčević? Vrana ti grakće, srpski rode? Nikakvog objašnjenja.
Samo riba i vrana, riba i vrana, riba i vrana, a onda „Pravda za Breskvicu“, „Pravda za Breskvicu“, te sam zaključio da je Breskvicina pesma izduvala na „Pesmi Evrovizije“, a ceo nacion se napalio da baš vrana mora da nas predstavlja u Londonu, na Kipru, u Rimu, ili gde god da se prava, a ne domaća „Pesma Evrovizije“ održava.
Pobedila je neka Ramonsica, nazvaću je tako, jer nisam zapamtio ni ime ni prezime ni nadimak ni naziv pesme, a kriva za sve je MC Sajsi, koja je bila u žiriju (ovde saznajem da je postojao i žiri, mada ne mogu da se pravim da mi to nije poznato iz ranijih godina održavanja ovog besmisla) i koja je dala nula bodova Breskvicinoj vrani, a 12 (13?) bodova ovoj što je pobedila.
Time je Sajsi, inače koautorka hita „Takita“, kriva jer Srbiju u Evropi neće predstavljati Breskvica i Vrana nego Rumenica, ili kako već.
Ovo se, u skladu sa novijim srpskim običajima, završilo pretnjama smrću protiv Sajsi i pozivima na protest ispred RTS, recimo, ili ispred Predsedništva, jer zna se da je Guzonja zadužen za sve, a naročito za preinačavanje izborne volje, kako na izborima za narodne poslanike, tako i za Breskvicu.
Srpstvo je izabralo Breskvicu, toliko sam uspeo da shvatim, a žiri nije. Ko je izabrao Rumandicu, ne znam, no u Hrvatskoj je već podj-bavaju, parafraziram: „Netko mora biti i posljednji na Eurosongu.“
U svakom slučaju, dok pišem ove redove, uzbuđenje traje, a kad ih vi budete čitali, stoka će se već ložiti na nešto novo.
Moram priznati da bi udružena simbolika prskanog voća i krilatog vesnika smrti mnogo bolje predstavljala Srbiju od onoga što je pobedilo, šta god da je pobedilo.
