Snežana Čongradin, kolumna za ''Danas''
Branimir Nestorović napustio je pokret koji je osnovao i ostavio svoje saborce da se sjedine sa vlašću Aleksandra Vučića.
Ili ne.
Zapravo, potpuno je nebitno. Sa stanovišta opšteg dobra i javnog interesa dovoljno je već napravio štete u odnosu na živote građanki i građana Srbije. Najsmešniji virus zapaćen u narodu – Branimir Nestorović.
Da li je istupio iz sopstvenog pokreta koji je na izborima osvojio veliki broj glasova tvrdeći da je „zemlja ravna“, da bi opet napravio „karambol“ i skupio novu ekipu mrzitelja i zajebanata sa zdravljem građanki i građana Srbije i tako poslužio režimu, kradljivcima izbora, privlačeći i brižljivo se brinući da se teorije zavere još dublje uvuku u kolektivnu svest u narodu, a smrt i bolest budu sekundarni u odnosu na život zasnovan na strahovima i „zabavi“ koji iz toga posledično proizilazi, potpuno je nevažno.
Virus zvani Branimir Nestorović šta god da uradi – širi se.
Ulazi u mozak direktno.
Svakome se izgleda sviđa onemoćalost usled takvog slučaja na svoj način. Neki ne odustaju od tvrdnji da je reč o vrhunskom naučniku, samo, kao, dodaju, „budali“, da bi sebe zaštitili od toga da iz toga sledi zaključak da im je smrt „smešna“.
Nekima je prosto simpatičan njegov nastup kao i opasnosti koje proizilaze iz toga, isto tako. Odustali su od zdravog razuma, jasno je.
Postoje i oni koji misle da je Nestorović iskren u svom idiotizmu i da je nositelj nekakvog novog doba. Slobodnijeg i ravnopravnijeg društva…
To što je lik izjavio zajedno sa Aleksandrom Vučićem na prvoj konferenciji za novinare od kada je pandemija korona virusa saopštena u celom svetu, da je taj virus, koji je odneo hiljade i hiljade života, zauvek ostavio duboke, tragične posledice po zdravlje ljudi – najsmešniji virus na svetu, sada im je, nakon svih patnji i poremećaja svakog pojedinačnog života – izgleda još više simpatičan.
Takođe, podsetimo i na njegovu klasnu „svest“ kada je istom prilikom rekao da žene slobodno mogu u šoping u Italiju, da se ne plaše virusa, potpuno izopšten od činjenica ovdašnjeg sveta, da 90 odsto žena nema novca ni za šoping u kineskim tržnim centrima...
Koliko bizarnosti na gomili...
U novijoj istoriji srpske političke scene nije se pojavila tako velika štetočina javnog interesa. Postojali su, sećamo se, političari koji su direktno pozivali na samoubistva sopstvenog naroda i ubistva pripadnika drugih naroda, tokom ratova devedesetih. Sada, srećom nema takvih primeraka. Nemaju prilike da se izraze.
A, jedan od njih je bio aktuelni predsednik Srbije. Deo onih čije su izjave i političko zalaganje poslali desetina hiljada ljudi direktno u smrt. Postojali su i oni koji su inspirisali na ubistva novinara, političkih neistomišljenika. Predsednik Srbije je, takođe, među njima.
Nacionalizam Branimira Nestorovića, mržnja i netolerancija, koja odlikuje Aleksandra Vučića u gore navedenom opisu, ne mogu ni da dođu do izražaja od strahota koje preko toga saopštava građankama i građanima.
Da veruju u nepostojeće, da se izlažu riziku od bolesti.
Kad već nema mogućnosti ratovanja i gubljenja života na takav način, kako doći do izražaja... Smrt ipak mora da ostane u fokusu idiota i onih koji se naslađuju i profitiraju od patnji i bolesti.
Nadaju se da će se takvo vreme ponovo vratiti, vreme ratova i slanja tuđe dece da ginu. A, do tada, može i preko virusa umiranje.
I svi se sprdaju. Simpatičan je im čova koji je u vreme masovne smrti usled pandemije govorio da je reč o najsmešnijem virusu. Dosta je bolesno sve skupa. Pogotovo aktuelno navođenje na to da je on istaknuta individua koja prkosi režimu diktatora Vučića. Da mu nije ni stalo do funkcija, da ima svoj „biznis“ doktora i da mu je to dovoljno. Da drži do sebe.
Branimir Nestorović istakao se kao huškač protiv vakcinacije protiv korona virusa, koji je odneo hiljade i hiljade života, a mnogima na srcima i duši ostavio duboke tragove. Napuštajući pokret koji je osnovao postao je i borac protiv režima Vučića, jer se navodno protivi da bude sa njim u koaliciji u vlasti u Beogradu. A, i ako se ispostavi da to nije slučaj, da je igrao samo kako je Vučić svirao, ostaće i dalje simpatičan. Sigurna sam. Čak i onima koji ne bi nikada glasali za njega.
Jer, smeh je lek?
