Iako gotovo svakodnevno predstavnici vlasti euforično ističu da su pripreme za izložbu Ekspo prioritetne aktivnosti Srbije u narednim godinama, javnosti do sada nije razjašnjeno šta će se sve naći na zaključnom računu koji će iznositi najmanje 17 milijardi evra.
Ovo pitanje postaje još zagonetnije kada se pogleda kroz prizmu prethodnih iskustava država koje su ranije organizovale specijalizovane izložbe, s obzirom na činjenicu da su koštale i do devet puta manje.
Prethodni mali Ekspo realizovan je 2017. godine u Astani, glavnom gradu Kazahstana, i država je na tu manifestaciju zvanično potrošila više od dve, a nezvanično oko pet milijardi evra. Sa druge strane, prihod od ovog događaja bio je svega oko pola milijarde.
Tim tragom, domaća stručna javnost već mesecima upozorava da se na osnovu ranijih primera može zaključiti da specijalizovani Ekspo definitivno ne obećava finansijski plus za domaćina.
Data činjenica još više zabrinjava kada se uzme u obzir to da troškovi za izložbu koju Srbija planira iz meseca u mesec rastu, i da je procenjena suma namenjena ovom projektu, prema izjavama predsednika države, dostigla 17 milijardi evra.
Šta će u stvari obuhvatati tako skup Espo pokušao je da objasni i predsednik lično. Tokom gostovanja na RTS-u podvukao je da „Ekspo nije sam Ekspo“, već maltene svi infrastrukturni projekti koji će se realizovati u narednom periodu. I više od toga, na primer oprema za bolnice ili uređenje aerodroma u Nišu.
„Mi pod Ekspom podrazumevamo izgradnju severnog ‘Osmeha’ koji će koštati oko dve milijarde, on nema veze sa Ekspom. Nas će direktni troškovi za samu izložbu Ekspo da koštaju do dve i po milijarde. Pruga Beograd-Niš skoro tri milijarde, deo Ekspa je i pruga od Aerodroma do Obrenovca, preko Nacionalnog stadiona i Ekspa koja mora da bude gotova do kraja godine. Deo Ekspa je i aerodrom u Nišu (…). U Ekspo ulaze i mamografi, magnetne rezonance, porodilišta“, pojasnio je predsednik Aleksandar Vučić, najavljujući dodatnih bar 15.000 stranih radnika iz Indije, Bangladeša i drugih zemalja, kako bi se sve to realizovalo.
Da „savijanje“ svih projekata pod Ekspo kišobran nema nikakvog realnog uporišta, kaže za Danas ekonomista i redovni profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA Božo Drašković, koji obrazloženje predsednika vidi kao instant reakciju na neočekivano pitanje voditelja emisije u kojoj je gostovao.
„Prvi utisak je da je predsednik bio zbunjen u odgovoru na jedno vrlo prosto pitanje. S obzirom na to da nije imao unapred pripremljen odgovor, to je proširio na kompletne infrastrukturne investicije po Srbiji, što nema nikakve veze sa Ekspom. Poenta je da ne postoji investicioni plan za projekte koji imaju određene namene. Recimo, ranije se govorilo da će 500 miliona koštati izgradnja Nacionalnog stadiona, a sada se priča o milijardi. Na stranu pitanje neophodnosti i to što je neprofitna investicija, taj objekat neće imati intenzitet korišćenja koji opravdava finansijski, ekonomski i kulturološki aspekt postojanja“, kaže Drašković.
Stoga ističe da Vučić nije mogao da objasni po kom okviru će biti uloženo koliko novca, jer ne postoji računica koliko će koštati 1.400 stanova po kvadratu, koliko infrastruktura za te objekte, preseljenje Sajma i koliko će novca iziskivati Nacionalni stadion.
„To su merljive veličine, i kada se kaže da kvadrat, na primer, košta 1.000 evra, cene se mogu izračunati sa maksimalnih 10 odsto odstupanja. Takođe, pitanje je koliko košta gradnja novog sajamskog prostora, ali i koliki je gubitak rušenjem hiljada kvadrata postojećeg sajma koji je u dobrom stanju. U ovoj zemlji nemamo računicu, jer jedan čovek odlučuje o svemu, bez uvida javnosti u vrednosti projekata i načine finansiranja. Očito da tako skup projekat ne može da se finansira iz tekućih prihoda države, već iz zaduživanja, koje ostaje kao teret budućim generacijama. Istovremeno, država najbogatijima poklanja desetine hiljada kvadrata zemljišta pod bivšim društvenim preduzećima, koje će služiti kao građevinsko zemljište, a na kome će se milijarde evra sliti u džepove vlasnika određenih kompanija“, dodaje Drašković.
Naš Ekspo skuplji od svetske izložbe i Olimpijskih igara
Sa druge strane, građevinski inženjer Danijel Dašić mišljenja je da ekspo u Astani ne treba ni porediti sa Ekspom u Beogradu, jer je glavni Ekspo, kako kaže, i dalje jeftiniji od izložbe koja će se održati kod nas, a takođe i ovogodišnje Olimpijske igre.
„Predsednik pokušava pod krilo Ekspoa da podvede sve, pa mu stoga dajem predlog da, ako mu je potrebno za pravdanje računa, ukalkuliše i pokretne stepenice u Nišu, porodilište u Babušnici i vrtić u Donjoj Trnavi. Ako pravite objekat koji ima svrhu izložbe, u cenu se uračunava samo ono što je direktno vezano za izgradnju tog objekta. Kao što je Tito govorio da smo „svi mi armija“, tako smo po Vučiću sada „svi mi Ekspo“. Ispada da sve što trošimo u naredne četiri godine može da se računa kao Ekspo. Stanje još bolje odslikava scena u kojoj Šojić naručuje pesmu u kafani, i na pitanje konobara kako to da piše, on odgovara – piši Lepa Brena za četiri osobe. Tako predsednik poručuje da svaki trošak koji punoletni građanin bude imao u narednom periodu može da se pripiše Ekspou“, ilustruje Dašić.
On dodaje da takođe, s obzirom na to da svaka stavka u budžetu mora da bude jasno definisana, nije jasno na koji način je aerodrom u Nišu u vezi sa Ekspom u Beogradu.
„Beograd ima aerodrom, pa je finansijski i na svaki drugi način nelogično da će neko sleteti na aerodrom u Niš da bi došao na Ekspo u Beogradu. Ipak, ono što se da verovati predsedniku jeste da će Ekspo koštati više nego što je predviđeno, pošto to uvek bude tačno. Ne postoji projekat u Srbiji koji je završen na vreme, koji nije koštao bar duplo više nego što je u startu bilo predviđeno i koji nije morao da bude popravljan bar jednom nakon svečanog završetka i puštanja u rad“, zaključuje naš sagovornik.
Podsećamo, Srbija će 2027. biti domaćin specijalizovane izložbe EXPO2027, koja se razlikuje od Svetske izložbe EXPO po tome što traje kraće i ne obuhvata sve oblasti privrede.
Kompleks će se nalaziti u Surčinu, a predstavnici vlasti na konto ove manifestacije očekuju značajan priliv novca i oko tri miliona posetilaca. Takođe, najavljuju da će prostor izgrađen za ovu priliku nastaviti da se koristi i kada izložba bude gotova, te da će donositi konstantne prihode zemlji.
Izvor: Danas
