Draža Petrović, kolumna za portal N1
Dragi kosovski dinare, brate i prijatelju,
U svetu ima mnogo zemalja kojima su baš ti zvanična valuta – u Bahreinu, Alžiru, Iraku, Kuvajtu, Jordanu, Libiji, Tunisu i Severenoj Makedoniji, ali si se ovih dana totalno upokojio samo na jednom mestu, na svetoj srpskoj zemlji, poznatijoj kao Kosovo & Metohija, zato što te zabranio Kurti, a predsednik Vučić se već danima pravi da je zbog toga izneneđen. A bogami i uvređen.
Toliko je iznenađen i uvređen da već danima peva onu tužnu ljubavnu pesmu “Dva dinara, druže”, autora Čorbe Bore, posvećenu tebi, koja opisuje koliko je naš predsednik patio kada je drug Kurti ukinuo tebe, dragi dinare.
Ta pesma posvećena tebi, brate kosovski dinare, ide otprilike ovako:
Sedeo sam tako sam za našim stolom
sve što iole vredi palo je u vodu
opet me je Kurti napravilo volom
igrao sam samo epizodu, samo epizodu.
Htedoh da zaurlam, strčao sam dole
nisam mog’o da izdržim duže
socijalni slučaj, pred vratima WC-a,
rekao je dva dinara, druže, dva dinara, druže.
Mala nužda jedan, a velika dva
pogledom ga sasekoh k’o mačem
izvinite, molim, pitao sam ja
kol’ko košta kad unutra plačem.
Ta pesma opisuje koliko je predsednik Vučić tužan što su te ukinuli, brate dinare, pa je čak hteo da zaurla na novinare koji su ga to pitali, ali je ipak strčao u WC u suterenu da se isplače ko čovek, gde mu je neki socijalni slučaj (mada u našoj zemlji takvih nema, svi su bogati) opet pomenuo tebe, pa predsednik još više počinje da plače i da urla i pogledom saseca ko mačem.
Dragi kosovski dinare, ne samo to: kada te je Kurti ukinuo, Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike Srbije, čitaj: Suzana sa saradnju sa medijima predsednika Republike Srbije, objavila je pre neki da neće biti saopštenja sa sastanka predsednika Aleksandra Vučića sa predstavnicima Kvinte i EU u Beogradu i to je bilo prvo saopštenje o neizdavanju nikakvog saopštenja u svetskoj istoriji nikakvih saopštenja.
„Kabinet predsednika Republike Srbije obaveštava javnost da neće biti nikakvog saopštenja sa sastanka koji je održao sa predstavnicima Kvinte i EU. Svaka formalna reč bila bi suvišna“, navedeno je u saopštenju u kome je samo falilo da na kraju piše: “Svaka reče je suvišna, neka oči govore” – koje izgovara svaki romantični zaljubljeni par, na prvom sastanku, na mesečini kraj mora.
Ali daleko da je sastanak predsednik Vučića sa Kvintom bio romantičan pa on nije ni izdao nikakvo saopštenje osim saopštenje o neizdavanju saopštenja sa zaključkom: “Svaka reč je suvišna”.
Predsednik Vučić je, dragi dinare, jedan čudan čovek, ako već to ne znaš, koji se pravi da mu niko ništa ne može iz belog sveta, da ništa ne prihvata, vrti beli svet oko malog prsta, ali uvek na kraju oni njega preveslaju žednog preko vode. Iliti žednog preko vođe, pošto je predsednik Vučić naš veliki vođa.
Tako je bilo i kada se pre neki dan sastao sa Kvintom, petoricom predstavnika najmoćnijih zapadnih zemalja, koji su mu rekli da su i oni za ukidanje dinara na Kosovu i da ih baš briga šta on o tome misli, pa je predsednik Vučić odlučio da ne izda saopštenje, već da izda saopštenje da neće izdati saopštenje.
To je otprilike kao kad neko prizna Kosovo u svim mogućim segmentima – ubaci Srbe u policiju, sudove, parlament Kosova, prizna tablice, lične karte i sve što treba priznati, ali ne izda o tome saopštenje, nego izda saopštenje da neće izdati saopštenje da je priznao Kosovo, jer su reči suvišne.
-Ja kad god se sretnem sa Kvintom oni mi uvale neku Kvintu. Samo mi umale Kvintu bez slova V i N – rekao je predsednik pre neki dan šta mu sve uvali Kvinta kada se sastane sa njima.
I tako je predsednik Vučić, dragi dinare, postao omiljeni Kvintin lik za uvaljivanje Kvinte. Bez V i N.
Predsednik Vučić je počeo karijeru kao srpski radikal, a jedna od omiljenih pesama srpskih radikala bila je ona “Šta se ono na Dinari sjaji, moga ćaće kokarda na glavi”, te se još tada znalo da su oni priznati eksperti za dinar. To je kasnije i preporučilo čuvenu radikalku Jorgovanku Tabaković da postane guvernerka Narodne banke Srbije, te ona pesma danas glasi: “Šta se ono na dinaru sjaji, Vučićeva Jorgovanka na glavi”.
Sem planine Dinare, koju su izgubili još kada su uzeli da je brane puškama i haubicama, srpski naprednjaci, pravni naslednici radikala, zaokružili su svoj opus da mogu da izgube šta sve šta zamisliš, pa su na kraju uspeli da izgube i dinar na Kosovu. Što do sada nikome nije pošlo za rukom.
Dragi dinare, kako je krenulo, uskoro će se pevati pesma “Kad se dinar na Kosovo vrati”, kao i pesma “Kad se srpske tablice na Kosovo vrate”, jer je predsednik Vučić uspeo da ne prihvati sve ono što je odmah posle toga slavno izgubio, takoreći prihvatio.
Ali o tome nikada neće izdati saopštenje, jer mu je izgleda dosta izdavanja svega i svačega. Neće više izdavati ni garsonjeru.
Tako da, dragi dinare, želim ti nastavak života u Bahreinu, Alžiru, Iraku, Kuvajtu, Jordanu, Libiji, Tunisu i Severenoj Makedoniji, i pomalo u Srbiji.
Živ bio!
