Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 16.2.2018.
Robi K. (IIIa)
Mi smo u školi pisali kontrolni iz prirode. U razredu je bijo teški muk i trepet. Učiteljica Smilja je sa rukama iza leđa šetkala oko klupa i isprid ploče. Mi rulja smo piljili u bilježnice i dumali smo. Onda je uča Smilja sila u svoju klupa. Plus je lupkala sa kemijskom po stolu i gledala je u nas. Ona je rekla: „Imate cili školski sad za rješit kontrolni! Pišite mirno i bez šušura! Uvatin li koga da prepisuje, smista ću mu zbičit asa!“ Meni je uletijo teži iznered. To je zato jer pošto nisam znao odgovor na nijedno pitanje. Učiteljica Smilja je grickala kemijsku i piljila je u luster. Onda je njoj došla poruka na mobitel. Uča Smilja je uzela ga i pročitala je. U poruki je pisalo: „Šta radiš, mišu?“ Onda je uča napisala poruku u mobitel: „Nemoj ti meni mišu!“ Onda je njoj opet došla poruka: „Šta je bilo? Ali si se nešto ljutnila?“ Učiteljica Smilja je napisala: „Nemoj se pravit tudum! Koliko se sićan, sinoć smo tribali izać vanka!“ Onda je došla poruka: „Joj, mišu, pa znaš da mi je sinoć igra Real na televiziji!“ Onda je uča napisala: „A je li? Dobro ću razmislit o tome kakva je prespektiva naše veze ako ti je Real draži od mene!“ Onda je došla poruka: „Niko mi nikad neće bit draži od tebe, mišu! Prespektiva nan je fenomenalna!“ Onda je uča napisala: „Žalin slučaj, al triba bi dat i neke dokaze za tu tvrdnju! A sad me ispričaj, jerbo iman posla!“ Onda je učiteljica Smilja opet lupkala sa kemijskom po stolu i gledala je u nas sa strogoćom. Mi smo blejali u bilježnice sa ošamutom i češkali smo se po ćivericama. Onda je učiteljici Smilji opet došla poruka na mobitel. U poruki je pisalo: „Šta radiš, mišu?“ Onda je uča Smilja napisala: „Dosadan si! Na nastavi san!“ Onda je njoj opet došla poruka: „Znan da si na nastavi, al šta radiš?“ Onda je uča napisala: „Ovi moji pišu kontrolni iz prirode! Kad in vidin one debilne poglede, mislin da će svi popit ase!“ Onda je došla poruka: „Ne bi bilo lipo da podiliš svima ase zato šta si ljuta na mene!“ Onda je uča napisala: „Nemoj ti mene učit kako da radin svoj posal… Ako nemaš šta dodat diskusiji oko Reala, skini mi se sa mobitela!“ Onda je došla poruka: „Užasno mi je krivo šta san gleda Reala, umisto da san sa mojin zlatom izaša vanka! Neće se više nikad ponovit!“ Onda je uča napisala: „To zvuči ka ljuta fraza! Malo baca na proliv! Moš ti to i bolje…“ Onda je došla poruka: „Ispričavan se u svoje ime i u ime ciloga srpskog naroda!“ Onda je uča napisala: „Oho, zaglumili smo Vučića, je li?“ Onda je došla poruka: „Mišu, ti si moja omiljena ustašica!“ Uča Smilja se nasmješkala i napisala je: „Jel bi ja sad tribala reć da si ti moj omiljeni četnik?“ Onda je došla poruka: „Tija bi samo dogovorit jedan bilaterarni susret! Može li večeras kod tebe? Naši narodi će nan bit zahvalni! A ja ću donit bočicu ladnog šardonea!“ Uča je napisala: „Ali večeras ne igra Real?“ Onda je došla poruka: „Ko j-be Real, mišu! Real je za tebe zonska liga!“ Uča Smilja je smjehuckala se i napisala je: „A šta bi radili na bilaterarnom susretu? Oćemol rješavat problem nestalih osoba? Il da možda rješavamo problem granice na Dunavu?“ Onda je došla poruka: „Pa možemo i jedno i drugo! Ja san spreman na najveće žrtve! A posli ćemo malo čingi-mingi, a?“ Onda je uča napisala: „A šta je to čingi-mingi, moliću lipo?“ Onda je došla poruka: „To je ono šta ti zoveš ćoksi-boksi i hujla-lujla, mišu! Kad ti već moran prevodit sa srpskog…“ Uča Smilja je zarumenkila se i napisala je: „Gospodine presjedniče! Kakvo je to ponašanje!? Pa ja san ipak jedna dama!“ Onda je došla poruka: „Ispričavan se, gospođo presjednice! Al pošto ste jedna prvoklasna dama, baš zato van i predlažen čingi-mingi! Plus šardone! Plus lagana mjuza… a?“ Onda je uča napisala: „Pa ne znan baš, to mi je malo naglo… Mislila san da će nan u prvom planu bit rješavanje vitalnih problema naših naroda!“ Onda je došla poruka: „Okej, to se podrazumjeva! Šta ima normalnije nego da ustašica i četnik rješavaju probleme koji nastaju zbog ustašovanja i četnikovanja! Al ko nan smeta da se posli malo opustimo uz laganu mjuzu?“ Onda je uča napisala: „Pa ne znan baš, kad se sitin Reala… Ko zna di bi nas to uz mjuzu i šardone odvelo…“ Onda je došla poruka: „Odvelo bi nas u popuštanje napetosti, mišu! Nema bolje stvari za stabilnost u regiji nego da se službena Srbija i službena Hrvacka prcnu u službenoj spavaćoj! Moramo se uvatit u koštac sa svin spolnim pitanjima koja opterećuju odnose među našim narodima!“ Onda je uča napisala: „Čekaj časkom, čini mi se da neki kretenoid prepisuje kontrolni!“ Onda je učiteljica Smilja skočila iz klupe i viknila je: „Kane, majmune! Vidin li te opet da se naginješ prema Nelinoj klupi, isti čas ću ti zbičit asa! Jel to jasno?“ Kane Šteta je rekao: „Jasno, učiteljice!“ Onda je učiteljica Smilja sila nazad u svoju klupu. Mi rulja smo sa teškom vunom piljili u bilježnice i dumali smo. Onda je uča napisala poruku: „Mislin se šta bi mogla obuć za ti važni međudržavni susret?“ Onda je došla poruka: „Joj, ja bi najrađe nešto od čipke, mišu… Al po principu, šta manje, to bolje!“ Učiteljica Smilja je keserila se i napisala je: „Možda oni novi crni ređipet šta san ga kupila? Baš san dala da mi na njemu sa žutin koncem izvezu nešto na glagoljici!“ Onda je došla poruka: „Gospođo presjednice! Pa to je famoooooozno! Aj reci šta piše, ŠTA PIŠE?“ Onda je uča napisala: „Piše: PAZI STRUJA!“ Onda je došla poruka: „Asti muku! Kunen ti se da ću pustit da mi se sprže obe ruke na toj struji… Ne znan oćul uspit izdržat do večeras, mišu!“ Uča je mljacnila sa usnama i napisala je: „Ne znan ni ja! Pošto me ovi ligambi grozno stežu!“ Onda je došla poruka: „Koji ligambi?“ Onda je uča napisala: „Ovi šta ih sad iman na sebi!“ Onda je došla poruka: „Nemoj mi reć da usrid nastave nosiš ligambe? One sa crvenin fjokićima?“ Onda je uča napisala: „A šta mogu kad mi dobro stoje…“ Onda je došla poruka: „Pa kolješ me, mišu, kolješ me naživo… Normalno da će ti cili razred dobit ase iz kontrolnog! To su sve slineše i drkadžije!“ Uča je kesila se i napisala je: „I baš san primjetila da mi nekako čudno šuškaju najlonke kad prebacivan nogu priko noge… šuš-šuš-šuššš…“ Onda je došla poruka: „Oćeš da eksplodiran, je li, ustašice jedna šporka? Oćeš da ovi četnik pukne ka crvčak?… Nemoj da bi mi do naveče skidala te ligambe, kapito?“ Onda je uča napisala: „A dobro, ako je to u interesu pomirenja naših zavađenih naroda…“ Onda je došla poruka: „A može li sad jedno ozbiljno pitanje?“ Onda je uča napisala: „Jel to znači su ova dosad bila neozbiljna?“ Onda je došla poruka: „Al ovo je stvarno ozbiljno, mišu: smijen li večeras donit lisice? Pliiiiz?“ Onda je uča napisala: „Ooo, gospodin presjednik bi se malo igra sa lisicama, je li?“ Onda je došla poruka: „Molin te, mišu! Molinte-molinte-molinte!“ Onda je uča napisala: „Njam!“ Onda je došla poruka: „Njam! Njam!“ Onda je uča napisala: „Njam! Njam! Njam!“ Onda je došla poruka: „A bil bila spremna za večeras učinit i nešto još luđe, a?“ Onda je uča napisala: „Šta bi moj omiljeni četnik tija da mu ludo učinin?“ Onda je došla poruka: „Naprimjer da onom musavom iz zadnje klupe daš duju iz kontrolnog!“ Uča Smilja je uozbiljila se i napisala je: „Kojem iz zadnje klupe?“ Onda je došla poruka: „Onom do Dina!“ Onda je uča napisala: „Robiju? Pa on mi je najgori učenik u razredu! Zašto bi Robiju davala duju?“ Onda je došla poruka: „Zato šta se sa njim upravo dopisuješ! Mišu!“
