Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 28.2.2017.
Robi K. (IIIa)
Moja mama je u kužini pila kavicu i listala je novine. Onda je ona zagledala se u neki naslov i vrtila je sa glavom. Onda je ona zakolutačila sa očima. Mama je rekla: „Gospe moja, ne mogu virovat da će ovi debili zabranit abortus!“ Gospe je pitala: „Koji debili?“ Mama je rekla: „Ovi šta oće zabranit abortus!“ Gospe je rekla: „Aaa ti debili… Pa nije vrag da će zabranit abortus?“ Mama je rekla: „Oće trista posto! To je sasvim kjaro! Samo je pitanje vrimena!“ Gospe je pitala: „Pa zašto, j-bate?“ Mama je rekla: „Zato šta su debili!“
Onda je moja mama zagledala se prema vratima od primaće i rekla je: „A opet, kad se sitin ona svoja dva oškoprca…“ Gospe je uletila: „… koji su sad već dosta porasli…“ Mama je rekla: „… kako jurcaju i kikoću se po stanu…“ Gospe je uletila: „… a to čine nonstop…“ Mama je rekla: „… pitan se zašto davno ranije nisan iskoristila svoje zakonsko pravo na pobačaj! Kako san mogla bit tako glupa, Gospe moja?!“ Gospe je rekla: „A j-biga, sestro, svi mi u životu pravimo greške!“ Mama je rekla: „Pretvorila san se u njihovu sluškinju! Čistin za njima, peren, brinen se jesu li šta izili, oće li ih vanka zgazit auto, oće li opet dobit asa u školi, jesu li piškili, jesu li kakili… Majke mi irudove, popeli su mi se navr glave! Satrali su me, ženo božja! Neman jedan sekund vrimena za sebe!“ Gospe je rekla: „Tako je to sa dicon, sestro! Postanu nepodnošljiva čim narastu malo više od embrija!“
Mama je zavalila se unatrag u katrigi i rekla je: „A zamisli dođeš doma umorna sa posla, i tu te, umisto divljaka Robija i ludašice Damjane, čeka troje-četvero abortirane dice! Nema vike, nema galame, nema jurnjave, legneš lipo na kauč, uzmeš knjigu, ili štekneš tursku seriju na televiziji, odmoriš se ka žena i budeš skroz zadovoljna roditeljka!“ Gospe je rekla: „Ili da ti ja i još par frendica navratimo na kavicu…“ Mama je rekla: „… pa da posli pređemo na maraskino i prošek…“ Gospe je rekla: „… pa zaglavimo sve do ponoći i nalijemo ćuture…“ Mama je rekla: „… bez da mi male pantagane trču oko stola, ili da se krevelje i urliču, ili da me pilaju da in pričan priču prije spavanja…“ Gospe je rekla: „… a onda kad se pijane ka letve dignemo za poć doma, mi frendice ti reknemo: Ajme šta su ti divna dica! Nema ih čut ni vidit! Krasno si ih abortirala!“
Mama je uzdahnila i rekla je: „A saće ukinit i zakonsko pravo na pobačaj! Razumiš ti to? Odlučili su nama ženama oduzet čak i nadu!“ Gospe je rekla: „Strašno!“ Mama je rekla: „Dvista godina su se žene borile da mogu same raspolagat sa svojin tilon! A vidi sad ovo! Pa di ova zemlja ide, Gospe moja?!“ Gospe je rekla: „Ide unazad, sestro! U rikverc! Vraća se u moje vrime! Eeee da ti samo znaš šta san ja sve prošla…“ Mama je rekla: „A mogu zamislit…“ Gospe je rekla: „Raspolagat sa svojin tilon, la-la, kako da ne! Ne samo da me niko nije ništa pita, nego su me natirali da rodin dok san još bila divica! Jel moš zamislit takvu bolest uma?“ Mama je rekla: „Muko irudova!“ Gospe je rekla: „Jer j-balo se Duhu svetom za kontracepciju, nije on ni čuja za goldun i te stvari! A ja san in bila samo stroj za rađanje!“ Mama je rekla: „Jadna ti si, Gospe moja…“ Gospe je rekla: „Šta se mene tiče, to je bija klasični slučaj neželjene trudnoće! A bez prava da to prekinen… Biž, biž, nema ti ništa gore od nabrijanih katolika!“
Moja mama je još jače uzdahnila i nadolila je kavu u ćikaru. Onda je Gospe rekla: „A i ti moj mali, znaš… Taj me bogami dobro ispizdija u životu!“ Mama je rekla: „A je li? Biće bija nestašan?“ Gospe je zakolutačila sa očima i rekla je: „Uf, da nestašan… Još ajde dok je bija skroz malešan, ono, bija je malo puknut u glavu, al dosta povučen, nije da je iša okolo krast i drogirat se! Al kad je malo odrasta, maaajko isusova šta je to bilo…“ Mama je rekla: „Biće teški dernek, a?“ Gospe je rekla: „Nonstop puna kuća, sestro! Nemoš zamislit! Ka na autobusnom kolodvoru! Apostol ovi, apostol oni, sljedbenik ovi, sljedbenik oni, sve to ulazi sa šporkim nogama, sve to galami, a moj mali izvodi neke vračbine, j-bate led, glumi mađijoničara… I nonstop drobe o politici! Ruši vladu, sori crkvu, udri po svećenstvu, mobiliziraj mase… Parila mi je kuća komunistička ćelija!“ Mama je rekla: „Srceliti irudovo…“ Gospe je rekla: „Kažen ti, sestro, Lenjin i Trocki su bili p-čkin dim prema mome malom i njegovoj ekipi! A ja san in, razumi se, bila sluškinja! Nosila in jist i pit, dvorila ih, čistila za njima, stavljala ih leć kad bi se oblokali! Rintala san ka stoka, a drugo vrime sidila u kantunu bez prava glasa!“ Mama je zinila: „Nemoj me zezat?“ Gospe je rekla: „Šta ti je, sestro, tretirali su me ka zadnju štracu! Po stare dane san išla da ću napisat knjigu pod naslovom Položaj žene u ranom kršćanstvu, pa mi je cili sadržaj sta u jednu rič!“ Mama je pitala: „Koju rič?“ Gospe je rekla: „Zgažena!“
Mama je sa teškim bluzom zapiljila se u pjenu od kave u ćikari. Gospe je rekla: „Eeeee da je tad bilo abortirat! Ne bi spasila samo sebe, nego po čovječanstva!“ Mama je rekla: „Aj, tvoj mali je barenko napravija neku karijeru! Doduše, tek pošto je umra! Al ovi šta danas oće zabranit abortus su trista puti luđi! Ponašaju se ka da će svaki fetus bit mesija! Kuju embrije u svece!“ Gospe je rekla: „To ne osporavam! Moj mali je bija dosadan ka proliv, živa pila, al nije bija ni približno takvi bolesnik ka ovi šta se kunu u njega!“ Mama je zavrtila sa glavom i rekla je: „Sve je to odvratna muška spika!“ Gospe je rekla: „Najdublji smisao religije je da ženi omota lanac oko vrata! Ja san ti živi dokaz!“
Ja i moj tata smo virili kroz odškrinuta vrata iz primaće. Ja sam tati šapnijo: „Eno viš! Mama priča sa nekom prijateljicom, a sama je!“ Tata je šapnijo: „J-bate ćuk, dobro je išla na kvasinu!“ Ja sam šapnijo: „Pa štašmo napravit?“ Onda je tata širom otvorijo vrata iz primaće i rekao je prema mami: „Alo, ženac, s kim to pričaš?“ Mama je narogušila se prema njemu i rekla je: „Šta te kuri bolac!“ Tata je rekao: „Pa ništa! Samo vidin da s nekim razgovaraš uz kavicu, a sama si!“ Mama je viknila: „Iman ja pravo raspolagat sa svojin tilon kako god oću!“ Tata je rekao: „Ma ne brinen ti se ja za tilo, mišu, nego više za unutrašnje organe! Naprimjer mozak!“ Mama je dreknila: „Odj-bi mi iz kužine, papane!“ Tata je pitao: „I šta ti to uopće znači daš činit sa svojin tilon šta god oš?“ Mama je zarežala: „Znači tačno to šta san rekla!“ Tata je rekao: „Znan, mišu, al to se može svakako razumit! Može se razumit i tako da bi se ti mogla, štajaznan, kresnit sa vodoinstalaterom?“ Tu je mama raskobečila oči od šoka i zinila je sa ustima. Onda je ona pitala: „A zašto bi se ja, ka sretno udana žena, kresnila sa vodoinstalaterom?“ Tata je nakeserijo se oduva douva i rekao je: „Bravo, ženac! To je pravi odgovor!“ Mama je rekla: „Kad mi se masu više sviđa električar!“
Tu je moj tata u teškom bjesnilu odjurio nazad u primaću i zalupnijo je sa vratima. Gospe je vrtila sa glavom i rekla je: „Bogami nije ni tebi lako uz ovog kretenoida!“ Mama je njoj rekla: „Nemoj mi ništa govorit… Oš da ti dospen još malo kavice?“ Gospe je rekla: „Neću, sestro, moran poć! Priša mi je!“ Mama je pitala: „A di žuriš?“ Gospe je rekla: „Moran stić u Međugorje! Ukazujen se svake tri ure! Saće mi skoro šihta!“ Mama je zagrintala: „N bava kua?“ Gospe je rekla: „A šta se čudiš? Viš da me ti fanatici raubuju i po stare dane! Rmbačim u tri smjene, sestro! Ja san ti jedna prekarna djevica!“
Mama je sa tugicom gledala u Gospu. Onda su njoj odjednom se zacaklile oči. Onda je ona cijuknila: „Čekaj malo! Pa kad se već ukazuješ u Međugorju, zašto ti ne bi od tamo cilom svitu poslala poruku?“ Gospi je uletila zbunjoza: „Kakvu poruku?“ Mama je rekla: „Da žene imaju pravo raspolagat sa svojin tilon! Da abortus nije ubojstvo! Da je hrvacka vlada uk-rcu! Da je strava kad se brije na embrije! Da se više nećemo dat tlačit od klerofašista i pretvorit se u strojeve za rađanje!“ Gospe je rekla: „Viš, j-bate, to je zanimljiva ideja…“ Mama je rekla: „Ne da je zanimljiva, nego je genijalna! Viruj mi, Gospe moja, to nan je velika promičbena šansa! Rulja će više slušat tebe nego onu tuku iz U ime obitelji!“ Gospe se zamislila: „Stvarno zvuči zgodno… Misliš da bi mogla, a?“ Mama je rekla: „Naravski da bi mogla! Zamisli molinte naslov u novinama: Gospa se ukazala u Međugorju i osrala hrvacku vladu zbog zabrane pobačaja! Pa di ćeš bolje!“ Gospe je dignila ombrve i rekla je: „Samo ne znan, sestro, bi li se ja to usudila…“ Mama je rekla: „Ali moraš, za Gospu blaženu! Tribamo razvit ženski front, razumiš! Naša tila su naša stvar! Mi žene se moramo same izborit za svoju slobodu!“ Gospe je rekla: „Aj ti kreni prva, pa ću ja za tobon…“ Mami je uletilo nekuženje: „Kako bi ja mogla krenit prva, j-bate?“ Gospe je rekla: „Tako da se kresneš sa električarom!“
