Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
Robert Kenedi Junior izjavio je nedavno da sve više Amerikanaca živi u svojim vozilima zbog rasta troškova jer ne mogu sebi da priušte život u Sjedinjenim Američkim Državama.
– Amerikanci se useljavaju u svoja vozila. Ogroman je egzodus iz kuća u kombije jer porezi na imovinu i troškovi života vrtoglavo rastu. Da li neko u Vašingtonu razume šta se dešava u Americi? Radnici ne mogu da priušte život u ovoj zemlji – rekao je Kenedi.
U Srbiji je još gora sitaucija, mada je u suštini znatno bolja jer se građani useljavaju na razna čudnovata mesta samo da bi nastavili da žive u Srbiji, ekonomskom tigru.
Jer da tu ne žive, ne bi imao ko da glasa za glavnog dresera ekonomskog tigra.
Sve više građana Srbije, naime, živi na potpuno neuslovnim mestima – po polusrušenim straćarama, zgradama bez zidova u izgradnji a veliki broj njih useljava se u komforne trafostanice.
Pojedini građani Srbije žive u mobilnim toi-toi toaletima, neki žive u žardinjerama, mnogo njih se uselilo u semafore, njih ukupno 54 prijavljena su da žive na gornjem spratu Mekdonaldsa na Slaviji u big mek obroku, u zvoniku Hrama Svetog Save živi 12 građana, dok oko 67 građana prebivalište prijavilo u postamentu spomenika Stefanu Nemanji.
Primećeni su građani koji žive u saksiji za fikus na trećem spratu PIO fonda, mnogobrojni građani za svoje prebivalište biraju poštanske sandučiće, čak 89 građana živi u bankomatima, ima puno žitelja Srbije koji su za svoje stalno prebivalište izabrali šahtove vodovoda, sedam građana uselilo se u spomenik Nikoli Pašiću na Trgu Nikole Pašića, 18 građana uselilo se u spomenik knezu Mihailu na Trgu republike…
Skoro 290 građana za prebivalište je prijavilo trolejbus broj 28 koji ide od Studentskog trga do Zvezdare, 54 građanina prijavila su da žive u kontejneru na uglu ulica Savske i Durmitorske, hiljade građana prijavilo se da živi na severnoj tribini stadiona Rajko Mitić, u onom delu prema istočnoj tribini, dok u delu prema zapadnoj tribini živi njih 78…
Neki građani prijavljeni su da žive u gepeku Pink taksija broj 9900111, 17 građana prijavilo se da živi u anteni mobilne telefonije na Bežanijskoj kosi, skoro 65 žitelja Beograda za stalno prebivalište prijavilo je Spomenik neznanom junaku na Avali.
Njih 25 kao mesto boravka prijavilo je Avalski toranj, a skoro 45 građana prijavilo se na gondolu koja spaja Ušće i Kalemegdan. NJih 134 vodi se na adresi krematorijuma na groblju Lešće.
Za razliku od onih Amerikanaca koje pominje Kenedi Junior i koji ne mogu da prežive u Americi, srpski građani žive po tim egzotičnim objektima zato što žele da nastave život u blagostanju, pa su se tu uselili samo da bi glasali na izborima za Srpsku naprednu stranku koja im omogućava život u blagostanju.
E sad, to što pola Srbije misli da ne živi baš u blagostanju koliko žive u blagosranju jeste i nateralo ove ljude da se ravnomereno rasporede i prijave prebivališta po raznim mestima – od mobilnih klozeta do postamenta spomenika Stefanu Nemanji, i neizbežnih trafostanica gde bar, za razliku od toi-toi WC-a – ima struje kolko oćeš i besplatna je.
Seoba Srbalja po trafostanicama i bankomatima desila se jer jedna oveća grupa građana prijavila prebivalište na adresi Ulica zadnjice velikog vođe bez broja.
Naime, građani su se ravnomerno rasporedili po onim raznim čudnim prebivalištima zato što ova grupa sa adrese u Ulici zadnjice velikog vođe bez broja sve, te migracije organizuje ne bi li veliki vođa ostao tu gde jeste, pa onda samim tim i oni ostaju na istoj adresi, gde je možda malkice mračno, ali je zato toplo.
Antički filozof Diogen živeo je u buretu i išao ulicama s upaljenom svećom usred bela dana govoreći: “Tražim čoveka!”
Slično je i kada odete na adresu Ulica zadnjice velikog vođe bez broja – i tu možete ići sa upaljenom svećom i govoriti “Tražim čoveka”, ali je velika verovatnoća da u toj stambenoj zajednici čoveka naći nećete. Iako ih ima pregršt koji liče.
Jer koji bi čovek prijavljivao ljude po trafostanicama samo da bi on ostao u Ulici zadnjice velikog vođe bez broja?
