Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Pokušali smo da na kraju zlosrećne 2023. vidimo razmere okupacije Srbije. Naravno da nismo uspeli, slaba je naša pamet da razume gde smo pamet izgubili. Ono što nam đavo nije oduzeo – sami smo prodali u bescenje.
Znam ja nas, j-bo ja nas, tako je rekao mudrac kome je prerano kliknulo kad je mislio da je stigao do suštine. Ali nije. Ne postoji mesto gde sunovrat prestaje, čak ni u autoerotskom folklornom sarkazmu. Iz svoje literarne vizure, pisac Svetislav Basara koji bez milosti razara nacionalne mitove i spomenike, kaže da nama niko osim nas nije kriv ni za šta. Ni za Kosovo ni za Vučića. Sami smo odgovorni što smo došli dovde, jer smo g. krpe, lažovi i prevaranti. (Intervju za Novu S.)
To umetničko ali brutalno sagledavanje svojstava jednog ponosnog plemena, samo je pogled na nemoć i njene trajne povode, ma kako se zvala supstanca od koje smo simbolički sačinjeni, a posebno još grđa materija koja nas je porobila.
Ostavljajući literarnu istinu samo kao ilustraciju, nisam sklon da verujem u zavere u kojima je sve predviđeno i odvija se po zamisli nadmoćnog uma. Na Balkanu vlada mahnita improvizacija, lucidna kreativnost lobotomiranih u samom času događaja. Lepota igre glavama. Haos kojim se razbojničko pirovanje opravdava kao mudrost u politici. U njoj je uloga nasilnih čudaka neizbežan prizor koji ukazuje na nebrigu o pojavnim fenomenima koji napadaju zdravlje i život.
Stalni nepozvanik koji se ovde ponaša kao domaćin i bahati gazda – Mile Dodik – jeste sirovi prauzor upotrebe izmišljenog rodoljublja u nepoznate svrhe. On je potreban Srbiji kao čir na g-zici, Srbija je za njega krava muzara. Na toj nastranoj jednačini se odvija sumnjivi flert među opasnim strašilima i opsenarima, koji žive kao vladajuće kreature iznad polumrtvog društva.
Tako je Mile razglasio lični ponos na plaćeničke legije koje su dovedene u Beograd na krivotvoreno glasanje. To je bila javna kriminalna invazija, teško je naći blaže određenje, te je Dodik sa svojim beogradskim mentorom uhvaćen u zajedničkom rodoljubivom zločinačkom pohodu. On živi na više mesta istovremeno u RS i Srbiji, ima ga svuda u isto vreme. Odmah posle obavljenog posla stigla mu je vanredna donacija iz Beograda od milion evra.
Otpor Beograđana prema tako uvredljivim najezdama, Dodik je nitkovskim obrtom proglasio „mržnjom prema narodu RS“, rekavši da taj narod to neće oprostiti, ali ne i šta „njegov narod“ radi kad ne oprašta. Teško je posle toga objasniti jednom Dodiku ko koga mrzi i voli među „braćom“. Masovne emocije inače ne postoje a pretežna osećanja prema Milu lično, nije moguće definisati pristojnim jezikom. Sa svojim tamnim rodoslovom, Mile nije predmet ljubavi ni tamo odakle dolazi.
Možda je odmah posle Beograda, Banjaluka dodatni centar beatifikacije Putina i njegovih zločinačkih pohoda u Ukrajini. Iz Moskve Mile ima medveđu podršku kao piroman moguće krize na Balkanu. Svoju ulogu je razumeo iz pozicije stalne pretnje secesijom Republike Srpske, akt koji nije moguć bez realnih sukoba. Ili slabljenjem BiH dok se sama ne raspadne – tako je obećao – što vodi sličnom raspletu.
Neka replika nepoželjnog gosta, prividno višeg ranga od Mila, je ruski ambasador u Beogradu, A.B. Harčenko. On je kremaljska savest A. Vučića i njegov instruktor u odnosu prema ljudima koji pružaju otpor tiranskoj vlasti. Skoro u istoj ravni, iako sa druge strane hemisfere je Kristofer Hil, čovek koji je iznenada ostao bez čula i nasušnih diplomatskih senzora, i postao otvoreni zastupnik političke filozofije ovdašnjeg operetskog diktatora. Srbija je jedini prostor gde su se najveće sile složile u ciljanom slepilu, svaka iz svojih razloga.
Rusija je ovde agresivnom presijom neposredno iz Kremlja (Lavrov, Zaharova) uvela fatalni pojam Majdanizacija, koji se ponavlja kao strah, odbrana od straha i pretnja zaverama kojih nema.
To je akutni virus puzajuće krize koja se preimenuje u napad na državu Srbiju. Nagoveštena je formula obračuna sa sablastima koje negde postoje, ali se u tajnim operacijama ne vide. Majdanizacija je najodvratnija reč sedmice kod ubogih domaćih činovnika koji ne znaju šta to uopšte znači i gde je njeno poreklo. Ana Brnabić, koja je u erotskoj basni objasnila koliko je bolno kad jež voli ježa (ili možda ježicu), pohvalila je rusku tajnu službu, koja je ukazala na opasnost od beogradske verzije kijevskog Majdana.
Pa su tako ruske tajne službe obavestile službe Republike Srpske, koje su obavestile srpske službe, da američke službe iza leđa Hilu zajedno sa hrvatskim službama koje su pod kontrolom britanskih službi, rade protiv srpskih službi koje su pod kontrolom Nikolaja Patruševa, pod čijom je kontrolom Aleksanar Vulin novoimenovani senator Republike Srpske.
Srbija ne zna gde su joj granice, nema saveznike niti prijatelje, u zavadi je sa komšilukom i izgubila je svoju nezavisnost. Niko joj više ne dolazi niti je poziva u goste.
Gomila kriminalaca davno uhvaćenih na delu, čvrsto se držeći vladara, odredila je zgrade parlamenta i predsedništva za granice države. Unutar tih građevina je sve ono što oni smatraju Srbijom i mogu mirno da vladaju zaštićeni pendrecima od mlakih protesta. Koji će možda biti nastavljeni kad opozicija prebrine teške mrsne praznike.
