Nemanja Rujević, komentar za portal nedeljnika ''Vreme''
Naprednjaci i agencija za hostese negiraju da su đuture držali kol-centar koji smo svi videli. Agencija za borbu protiv korupcije se isto pravi blesava, a to se izgleda očekuje i od javnosti
Afera sa kol-centrom Srpske napredne stranke – za koji je ljude angažovala agencija za hostese, a plaćala sasvim treća organizacija – preti da se „završi“ tako što se svi prave blesavi pa to zahtevaju i od javnosti.
Naime, Agencija za borbu protiv korupcije se bacila na posao i oštro propitala i SNS i agenciju za hostese. Oni kažu – mi ništa jedni sa drugima nemamo.
Ono kada se novinarka CINS-a infiltrirala u taj centar i dokazala koja mu je delatnost i kako se ljudi plaćaju crnim parama – to nema veze. Ono kad je predsednik Vučić pričao o tom kol-centru i govorio da je to najnormalnija stvar na svetu – ni to nema veze.
Sve je plod uobrazilje
Od ljudi se traži da ne veruju svojim očima, kao kad Petao Sofronije u crtaću pokušava da podeli crva na dva dela, a ovaj uzmiče čas levo, čas desno. „Ništa i ništa je ništa, matematika je jasna, crv nije ni postojao“, kaže Sofronije.
Isto tako, ako Naprednjaci negiraju da imaju veze sa hostesama, a ove negiraju da imaju veze sa Naprednjacima, a i jedni i drugi negiraju da imaju veze sa crnim fondom kojim su se plaćali uposleni u kol-centru, onda je jedino logično objašnjenje da kol-centar nije ni postojao.
Sve je plod uobrazilje, bez obzira što je snimljeno. Danas se ni kamerama ne može verovati, a posebno ne tamo nekim novinarima koji njuškaju.
Ko kontroliše kontrolore?
Agencija za borbu protiv korupcije je potpuno zadovoljna rezultatima svoje istrage i kaže da nema osnova za postupak. Što nas vodi pitanju ko proverava da li je Agencija za borbu protiv korupcije korumpirana.
Isto kao što REM ne kontroliše televizije, policija ne hapsi kriminalce, tužilaštvo ne pokreće postupke, a Ustavni sud se pravi mrtav.
Svi oni zajedno traže da cenjena javnost bude nešto između veverice i francuske sobarice. Vučić je dirigent tog spektakla, u kojem se od publike zahteva da zažmuri i sluša šta joj se poručuje sa razglasa.
Ko bi ipak da veruje svojim očima, njemu trebaju deblji živci i jači želudac. Nije lako kad te crvi prave ludim.
