Draža Petrović, kolumna za portal N1
Svojevremeno su Ljubišu Belog Preletačevića i njegovog najbližeg saradnika Nebojšu Prilepka u jednoj emisiji pitali: “Izjavili ste juče, prekjuče, da je 750 miliona evra vaša cena da uđete u koaliciju sa SNS-om"?
- Tako je! – uzviknula su obojica, uopšte ne sporeći.
Posle su objašnjavali da je njihov plan za preporod Beograda i Mladenovca odličan – najpre, predložili su da propala fabrika “Petar Drapšin” u Mladenovcu proizvodi delove za “lamborgini”.
- Šta je tu nerealno!? Šta je problem da jedan naš radnik napravi šarku da se vrata otvaraju? – pitao je Beli.
- Kad bude gotov Beograd na vodi ako u Mladenovcu ne budemo pravili šarke za lamborgini, pljuni me slobodno! – dodao je Prilepak.
Njihova završna konvencija za izbore u Mladenovcu na bini gde su postavljena dva dvorišna gipsana lava i jedan dvorišni gipsani orao bila je krunisana nastupom trbušne plesačice, koju im je poslao šeik, jer on nije mogao da dođe.
Tu su objasnili svoja osnovna predizborna obećanja:
1. da se istovari so u Markovačko jezero i napravi more. Obavezno u jezero istovariti i ajkule.
2. da se izgradi fabriku čokolade u Koraćici. “Neće biti Milka, nego Melka. I neće biti s lešnicima nego s orasi”.
3. lamborgini u “Drapšinu, “to vam je već 15.000 radnih mesta. Okupite se ispred Drapšiona već 25. aprila da vidimo ko će i šta će da radi”.
4. fabrika ”Minel” da pravi ajfonove. Domaći Minel ajfon. “Recite, kako to zvuči!?” – pitao je Beli.
5. da “Keramika” iz Mladenovca izvozi WC šolje i bidee. “Da budemo ponosni što će svi da seru u naše WC šolje i da ceo svet da pere dupeta u našim bideima” – dodao je Beli.
6. da se u mladenovačkoj bolnici otviri sala za eutanaziju gde će penzioneri moći da se prijavljuju dobrovoljno i da liše državu svojih primanja. “Jer bi tu neverovatne ušteđevine mogle da se postignu…” – objasnio je Beli.
- Kao što znate, kroz istoriju su nas vodile razne budale, uvlačile nas u bedu i siromaštvo… Toga više nema ljudi moji, neće biti… Radim od kad sam prohodo, a prohodo sam sa šest meseci… Deda me vucarao ko mladog majmuna, te nosi ovo, te nosi ono, i napravio je od mene čoveka… – rekao je Beli na završnoj konvenciji svog pokreta u Mladenovcu i onda je posle Beli na predsedničkim izborima uzeo 11 odsto glasova.
Ali je u međuvremenu Beli negde nestao i oni birači koji su glasali za Belog dugo su čekali nekog novog zaje*anta na političkoj sceni. Nigde ga nije bilo dok dr Branimir Nestorović nije napravio listu “MI – glas iz naroda”, za koju je prosečan glasač Belog mislio da je neka parodija, kao i Beli, jer su njihove ideje biile smešnije od proizvodnje ajfona u Minelu i šarki za lamborgini u propalom Drapšinu. Oni su pričali o vanzemaljcima, lakom petingu sa Putinom i sličnim stvarima, za koje je svaki birač logično mislio da su neka straobalna zezancija.
- Ko je uopšte mislio da je to ozbiljno? – češe se po glavi danas birač profesora doktora Nestorovića.
Izborna lista doktora Branimira Nestorovića “MI – glas iz naroda”, naime, ubedila je srpski narod koji je preživeo bombardovanje, sankcije i svakojaka maltretiranja da glasa za nju u impozantnom broju, iako je u pitanju najsmešnija izborna lista u istoriji čovečanstva i u predizbornoj kampanji ta lista postojala je samo na Fejsbuku.
Tek u izbornoj noći shvatili smo da ona ne postoji samo na Fejsbuku, nego je, kao i korona, svuda oko nas.
Izborna lista doktora Nestorovića, dakle, skoro je ista kao i korona virus u opisu profesora doktora Nestorovića: “Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji!”
Jedina razlika između korona virusa i liste “MI – glas iz naroda” jeste što je to stvarno najsmešnija lista u istoriji čovečanstva, skupljana malo s koca, malo s konopca, toliko smešna, da se samo mesec dana posle izbora dogodilo da nosilac liste “MI – glas iz naroda” za Beograd, gospodin Jerković, pozove svoju listu da malko popričaju jer još od izbora nisu popričali. Pošto izgledaju ko da su se upoznali dva dana pre predaje izborne liste pa ni nemaju šta da pričaju jer se i ne poznaju. A postoji običaj u političkim organizacijama da međusobno razgovaraju, posebno, na primer, ako od njih zavisi ko će, recimo, da vlada u Beogradu.
Tako da se ta priča ovih dana nastavila po onoj agendi koju je ispričao profesor dr Nestorović na konferenciji za štampu s početkom korone – očigledno je da je i ovde počeo šoping u Milanu, s tim što se u ovom šopingu ne kupuju krpice po milanskim buticima sa ogromnim popustom, nego se šopinguju odbornici u Skupštini grada Beograda sa liste “MI – glas iz naroda”.
I tu neće biti popusta, nego će da zacepe cenu, jer je to jedinstvena prilika da neki luzeri i autsajderi koji verovatno nigde nikada ni o čemu ne bi odlučivali, postanu neočekivana sila koja se pojavljuje i rešava probleme Srpske napredne stranke koja u Beogradu nije uspela da pobedi čak ni uz pomoć mnogobrojnih stanara trafostanica, vekovnih srpskih ognjišta.
Pa se sad ona sila ljudi koja je glasala za listu dr Branimira Nestorovića misleći da je u pitanju naslednik Ljubiše Preletačevića Belog, češe po temenu – jer je Beli bio smešan zato što je hteo da bude smešan i da dovede do apsurda sistem političkog besmisla, dok lista Branimira Nestorovića nije htela da bude smešna, ali je sve smešnija kako postaje sve ozbiljniji politički faktor.
Što reče jedan veliki mislilac: “Kao što znate, kroz istoriju su nas vodile razne budale…”
