U Srbiji je prethodnih meseci poskupelo apsolutno sve - od osnovnih životnih namirnica, nekretnina u skoro svim gradovima, struje, gasa i ogreva, a u nebesa su otišle i kamate na kredite, u državnim domovima nema mesta, a privatni domovi za stara lica podigli su cene smeštaja i do 50 odsto. Iako je boravak u ustanovama Gerontološkog centra Beograd jeftiniji, u njima se na mesto čeka godinama. Tako je baka Milka Ž. (89) skoro četiri godine provela u jednom privatnom domu nadomak Beograda, a sada će morati da se iseli zbog cene smeštaja koja je povećana za čak 200 evra.
Milka Ž. koja je u devetoj deceniji života, već četiri godine boravi u jednom privatnom domu za stara lica nadomak Beograda.
Ona je rodom iz Surdulice, ali se u srpsku prestonicu preselila pre pet godina, na insistiranje rođaka koje nisu želele da ona boravi sama u velikoj kući. Zbog toga su višespratnicu prodale, kupile stan u Beogradu, a tetku Milku, po njenoj volji, smestile u dom.
Međutim, Milka će od februara živeti sa rođakama jer je smeštaj u domu poskupeo.
„Svi misle da su mene bratanice smestile u dom da me se otarase, a zapravo ja lično sam toliko insistirala i želela da budem u domu i da, na neki način, budem samostalna. I bila sam i uživala. Međutim, smeštaj je poskupeo i ja ne želim da opterećujem moje bratanice“, objašnjava ova korisnica staračkog doma.
Zbog toga je Milka odlučila da od 1. februara više ne bude korisnik doma u kom je provela četiri godine, a koji je do sada plaćala 70.000 dinara.
„Moja bratanica je do sada plaćala za mene 70.000 dinara. Od februara joj je rečeno da će cena biti blizu 90.000 dinara, što znači da je dom poskupeo za 30 odsto. Bratanica mi kaže da su i drugi domovi poskupeli, oni elitniji. Tako da je očigledno da ja moju bratanicu koštam 100.000 mesečno, a to je zaista puno. Neko vreme ću biti kod jedne bratanice, posle ćemo videti šta ćemo“, ističe ova žena.
Ona je, inače, boravila u dvokrevetnom apartmanu sa kupatilom i čajnom kuhunjom. Jednokrevetni apartman je, kako kaže, mnogo skuplji, a cena smeštaja zavisi i od samog korisnika odnosno da li je pokretan ili ne.
Međutim, nisu svi domovi za stara lica enormno podigli cene kao ovaj u kom boravi naša sagovornica.
Prema rečima vlasnika jednog doma, ustanove za smeštaj starih lica mahom su poskupele za 100 evra, što je slučaj i kod njega.
„Moj dom postoji skoro čitavu deceniju i nisam mogao tek tako da podignem cene s obzirom da su neki korisnici smešteni kod nas još od našeg otvaranja. Međutim, kao i svi, tako sam i ja podigao cenu smeštaja, u skladu sa svime što je poskupelo. Konkretno, poskupele su namirnice, struja, zatim invalidska ortopedska pomagala, kreveti, dušeci… Jedan krevet je koštao 170 evra, sad ga nabavljam za 220. Dakle, kako svi, tako i mi, ali bez preterivanja, naravno“, objašnjava on.
Cene u privatnim domovima od 55.000 do 120.000 dinara
Cene privatnih domova za stara lica su u proseku više u odnosu na državne domove za starije, pa su samim tim njihovi kapaciteti nepopunjeni.
Na osnovu javno dostupnih cenovnika pojedinih domova u Beogradu, cene se kreću od 55.000 do 120.000 dinara.
Iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite za Nova.rs potvrđuju da su privatni domovi za stara lica poskupeli. Navode da su cene smeštaja pratile rast cena osnovnih živortnih namirnica, komunalija, cene rada na tržištu, kao i inflatornim kretanjima u proteklom periodu.
„U domovima za stara lica cena smeštaja kreću se u proseku od 55.000 dinara pa na više. One zavise od više faktora i to, stepena podrške korisnika tj. njegove zavisnosti i potrebne usluge koja im se pruža u domu (da li je korisniku potrebna samo socijalne zaštita i zbrinjavanje na najnižem nivou do medicinske zastite najvišeg nivoa koja se moze pružiti u domovima za stare) lokacije, same opremljenosti doma, kapaciteta, broja i strukture radne snage“, ističu iz ovog Udruženja.
Dodaju da su kapaciteti svih privatnih domova nešto veći od 10.000 ležajeva, a da je popunjenost kapaciteta na nivou 85-95 odsto zauzetosti.
U državnim domovima nema mesta
U Srbiji ukupno funkcionišu 44 državna doma za smeštaj odraslih i starijih, među kojima je 25 gerontoloških centara. Potreba za ovom vrstom smeštaja raste iz godine u godinu, pa ni ne čudi činjenica da u domovima za stare postoji lista čekanja.
Kako je Tanjug ranije pisao, prošle godine se u aprilu na listi čekanja nalazilo 315 osoba, dok je u privatnim domovima u Srbiji popunjeno 80 odsto kapaciteta.
Jelena Koca iz službe za odnose sa javnošću Gerontološkog centra Beograd objasnila je tada da liste čekanja postoje, iako zvanično ima slobodnih kapaciteta, ali da nije jednako interesovanje za sva mesta. Tada je govorila o cenama smeštaja, rekavši da se nisu menjale osam godina.
„Resorno Ministarstvo za sada nije dalo nikakve naznake da će se to dogoditi. Cene su od 28.000 do 60.000 dinara, najjeftiniji smeštaj je u okviru radne jedinice Voždovac za dvokrevetne i trokrevetne sobe, a najskuplji je na Bežanijskoj kosi u stacionarnom odeljenju apartmanskog tipa. Cena zavisi i od tipa usluge i smeštaja, tj. od stepena podrške koja se pruža korisnicima. Najskuplje plaćaju zavisni korisnici koji imaju najviši stepen nege, za dementna lica se najviše traži smeštaj i tu ima liste čekanja“, dodala je ona.
Izvor: Nova.rs
