Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Bilo je mnogo presudnih dana u našoj istoriji u kojima nije bilo presude. Babe gatare, čudaci i proroci koji vide jedino ono što je već bilo, najavljuju strašne dane za Srbiju. Kako će izgledati događaji na kraju vremena protraćenog u pohodu ludog mesije? Ko bi ga znao, pesnik je davno rekao kako je Srbija velika tajna: najpre istrpi sve, a onda ne može više ništa. Samo je kamičak dovoljan za odron. To je mogući put za izbavljenje od nasrtaja jurodivih na ljude: katarza i implozija spasa.
Zašto je 17. decembar najduži dan za život u Srbiji? To je pohod na tvđavu vladara, zamke, obmane i minska polja koja je je tamo postavio, okružen sitim, bogatim i tupim dvorjanima.
Ne slažem se sa onima koji tvrde da nam odmah preti nestanak ako neizlečivi pokrade i ove izbore i proglasi pobedu. Ne bi bilo prvi put, gutali smo mnoga takva poniženja, gušili se u nemoći ne znajući njeno poreklo, ne nalazeći motive za otpor i ustanak. Već smo navikli na sebe ovakve, i ta nas navika drži u pokornosti pred svojom melanholijom. Ćuti, može da bude i gore, savij šiju! To je kmetovska odbrana pred neminovnošću robovanja. Ne diži glas, ne šišti na razbojnike, ne idi u mrak. Išao ne išao, može da ti Nedić pozvoni na vratima u gluvo doba. Mogu da ti otmu kuću, njivu i voćnjak, ili da te otpišu kao zastarelu i suvišnu stvar. Hoćeš li da čekaš korake na stepeništu u ranu zoru?
Ne verujem da su u pravu ni oni koji misle da se dalje može ovako. Nešto će se već dogoditi nezavisno od nas, ali je teško predvideti šta. Nešto će se možda odigrava samo po sebi i dolazi da nas pokrene. Ali takva sila osim nas ne postoji. Oni otvoreno kradu izbore pre izbora. Mnogo je ljudi ovde na prodaju. Sirotinja koju su oni stvorili, daje svoju volju za 2,500 dinara. Onkološki bolesnici koji žele da malo ubrzaju svoje spasonosno kretanje ka zračenju ili operaciji, moraju da obećaju siguran glas. Ispod toga više nema ničega.
Veliki broj pokojnika upisan je na birački spisak mrtvaca. I oni će glasati kao onostrana podrška grobovlasnicima. Ljudi koji ne čitaju ništa učili su od Gogolja kako vaskrsnuti počivše duše, i sa njima Srbija postaje glasački punoletno palanačko groblje. Velike stambene zgrade u Beogradu pune su tajnih doseljenika.
Izmišljeni ljudi, kao i davno umrli, glasaće za režim, i biće to možda zadnja infuzija za telesinu u terminalnoj fazi. I to je već kafkijanstvo odakle nema izlaza, proces za sve sa samo jednom mogućom presudom.
Pred selekcijom Proglasa koja obilazi Srbiju, vlast obolela od sebe same, ne može da nađe dobar odgovor. To je najava pobune koja počinje glasanjem, ali se tu neće zaustaviti.
Napravljen je usiljeni spisak za očuvanje pandemonijuma a tamo je sebe metnulo, kako se tvrdi oko 2000 uglednih ljudi. Zajedno sa krivotvorenim potpisima i izmišljenim profesorima. Prisustvo važnih mrtvaca još se utvrđuje, ali podanici su, na primer, Džaja, Piksi, Rebrača, Gurović, Udovičić, Kolašinac…
Tamo je i Nikola Jokić, očiti dokaz da košarkaška inteligencija nema veze s pameću, niti sportski uspesi sa osećanjem pripadnosti. Bio je možda najbolji na svetu, i sa tih visina se smandrljao do Vučićevog zagrljaja. Tvoja stvar momče! Izabrao si, imaš njega. Šta će tebi konji vrani, fijakeri i čeze, šta će ti navijači koji su te gledali bez sna. Čiji si ti uopšte?
Ugledni ljudi nisu na spisku odanosti. Ko drži do sebe ne može da bude tamo. Ili ipak može, ako sebe vidi kao bezvrednu sliku na razvalini. Misli se da će takvi preživeti svakoga i u bilo kojoj nasilnoj propalici prepoznati svog idola. Gledali smo onog akademika, izgubljenog u svemiru, kako u svojim završnim danima izgovara odu čoveku zaslužnom za njegova naučna dostignuća. Šta je njega nateralo na tako mučno poniženje? Niko i ništa osim njega samog.
Izbor pripadnosti je lična stvar, svako je pojedinačno merio svoje razloge kako bi izabrao najgore mesto za svoje ime. I to je jedna od grešaka robovlasnika. Spisak se linja i postaje neupotrebljiv, raspada se u nevremenu, taman kao onaj miting na pljusku. Vrlo brzo, potpisnici će pred praznim licem totema poželeti da ih tamo nema i tražiće sebi nove spiskove.
Kako će se SNS ponašati pred svojim izbornim porazom, ako ga bude, ili ako izborna nadmoć bude sumnjiva, neubedljiva i nategnuta nasilnim brojanjem? Svakako će biti pokušaja da se kalvarija ili oktroisana pobeda objasne besprizornim javnim nastupima i nepristajanjem na pad.To je već jedan od puteva ka vrhuncu drame.
Vrhunac drame nastaje pri nasilnom oduzimanju slobodne izborne volje. A to je sve što nam je ostalo da branimo.
