Glumac, reditelj, dramaturg i muzičar Nikola Pejaković je već danima u centru pažnje, ali nažalost, ne zbog svoje umetnosti.
Pred svake izbore, poznati glumci, pevači, sportisti i doktori će izaći već svojim imenima na nekoj listi i pozvati narod da glasaju za „ove“ ili „one“. Neki nemaju puno koristi od toga, osim samog poziva na glasanje za njima razumnu opciju. Neki samo korist od te podrške i imaju, jer nakon pobede njihove opcije očekuje sa da će se novac iz budžeta preliti upravo u njihove kulturno – umetničke projekte.
Nedelju dana pred same izbore osvanula je lista od 2000 poznatih ličnosti koji podržavaju SNS, a među svim tim uspešnim i neuspešnim ljudima deluje da je najviše zabolelo običnog čoveka to što se Nikola Pejaković nalazi na njoj.
Nikola Pejaković je neko ko već godinama unazad ima, u najmanju ruku, problematične stavove i razmišljanja, koja očigledno nisu pogađala toliko ljude dok se nije na ovaj način politički aktivirao. Otvoreno je godinama pričao o svojim problemima sa zavisnošću od heroina, kao i o veri koja mu je pomogla da ovaj problem prebrodi.
Sa jedne strane, kao veliki vernik, u prethodnim intervjuima je pominjao kako treba svima oprostiti:
„Ne osuđujte nikoga i ne ogovarajte nikoga. Nikoga. Ni političare, ni komšije, ni kolege, ni ubice, ni lopove, ni bogate, ni siromašne, ni vaše, ni tuđe, ni ove, ni one... Nikoga, ama baš nikoga...“.
Sa druge strane, pod osudom je ovih dana ponovo tekst koji je svojevremeno pisao za Glas Srpske pod nazivom „Mješano meso“ u kom je mešovite brakove sa ovih prostora nazvao „naci-programom jugoslovenskih komunista“, a da deca iz istih mešano meso, odnosno one koji će odrastati u ljude bez identiteta. Nakon ovog teksta Pejaković se povukao iz kolumnističkog posla.
Nikola Pejaković, glumac, roker i sveži naprednjak
Završio je FDU u Beogradu, odsek pozorišne režije. Za njega se ipak prvenstveno čulo ulogama u filmovima i serijama „Mi nismo Anđeli“, „Složna braća“ i „Otvorena Vrata“, ali se proslavio pre svega ulogom Halila u filmu Srđana Dragojevića „Lepa Sela Lepo Gore“. Pejaković je bio i saradnik na scenariju, a njegovo poznavanje života u Bosni sedamdesetih i osamdesetih je pomoglo u autentičnosti mnogih scena.
Paraleno sa glumačkom karijerom gradi i muzičku u kojoj nastupa i solo sa bendom Grobovlasnici, svirajući rok, bluz ali i kafansku muziku. Prvi albumi su se odlikovali drugačijim, hrabrijim i raspojasanim, ali pre svega duhovitim tekstovima. U kasnijim izdanjima se ipak više okrenuo široj publici i uobičajnim temama za širu publiku.
Pored rokenrol karijere, pesma „Haljinica boje lila“ naslonjena na sevdah i kafanski zvuk je dobacila do najšire publike, kako preko raznih obrada, tako i kao muzika za film „Rat uživo“.
Sa bendom „Grobovlasnici“ je uspešno sarađivao, do pre neki dan. Nakon podrške SNS-u, pojavila se vest da koncerta, koji je bio zakazan za 20. decembra, ipak neće biti.
Iako je prvo bilo objavljeno da nastupa neće biti iz tehničkog razloga, pojavila se vest da članovi benda ne žele da sviraju sa njim, zbog njegovog politčkog angažmana. Jedan od „Grobovlasnika“ Ivan Aleksijević je napisao na svom Fejsbuk profilu kako Kolja svakako ima pravo na svoj politički izbor, ali i da oni imaju svoj.
Gledali smo ga, gotovo uvek u komičnim ulogama u filmovima „Mrtav ladan“, „Nebeska udica“, „Pad u raj“ i „Mi nismo anđeli 3“ . Kao scenarista potpisao je i „Rat uživo“, „Ledine“ i „Vratiće se rode“. Ipak, poslednjih desetak godina se profilisao kao kompletni autor serija iza kojih stoji kao scenarista, glumac i kreator – „Meso“ i „Kosti“ u kojima je potpuno napustio komediju i okrenuo se pričama iz tmurne sadašnjice, ali i serije „Advokado“ koja je bila ipak laganije tematike.
Ove prve dve su deo trilogije, čiji se treći deo „Koža“ očekuje, a možda i već pomenuti potpis na listi poznatih ličnosti koje podržavaju SNS treba pročitati kao svojevrsnu prečicu, gde se nakon izbora očekuje da će se njegova serija brže pojaviti na televiziji.
Izvor: Danas
