Draža Petrović, kolumna za portal N1
Znate li onaj vic kada razgovaraju Amerikanac iz Amerike, Japanac iz Japana i Bosanac iz Republike Srpske o izborima... I Amerikanac kaže: Kod nas se za manje od dva sata nakon izbora zna ko je pobedio. Japanac kaže: Hehe nije to ništa, kod nas se zna nakon dve sekunde. Bosanac iz Republike Srpske kaže: Ne kontam što vam treba toliko!? Kod nas se zna dva mjeseca unaprijed. Već tada se zna i ko će za koga da glasa i ko će na kraju da pobedi. To vam je revolucionarni sistem brojanja glasova. Mi sve antipiciramo.
Amerikanac: Kaže se anticipiramo, ne antipiciramo.
Bosanac: Ti ćeš mi kažeš!
Ovde bi trebalo da bude kraj vica, ali nije kraj. Nastave, dakle, Amerikanac, Japanac i Bosanac iz Republike Srpske da pričaju o izborima.
Amerikanac kaže: Ja redovno glasam, biračko mesto mi je dva minuta od kuće. To je moja građanska dužnost. Nikome nikada ne kažem za koga sam glasao, jer to je moje pravo.
Japanac kaže: Meni je biračko mesto na minut od stana. Redovno glasam, to je čast i dužnost. Uvek glasam za onog koji nudi bolji program.
Bosanac kaže: Ja živim u Doboju, Bosna i Herecegovina, entitet Republika Srpska. Da bih stigao do svog glasačkog mesta na Vračaru, Republika Srbija, treba mi pet sati i 20 minuta, sa piš pauzama, ako nije gužva na granici, ali tek onda sledi drama: prvo nas 50 iz busa ide u Štark arenu da nam kažu gde treba da glasamo. Jer mi uvek znamo za koga treba da glasamo, jedino ne znamo gde treba da glasamo. Tamo nas čekaju i neki novinari koji nas jure oko Arene. Mi im bežimo, bežimo, bežimo… Pa kad pobegnemo od novinara, naš vozač uvek krene na Vračar ali promaši Vračar i ode na Voždovac. Kada stignemo napokon na Vračar posle dva sata i 15 minuta lutanja po Beogradu moramo da se slikamo na biračkom mestu.
Amerikanac: Svi zajedno se slikate?
Bosanac: Ne, ne! Slikamo se sa zaokruženim glasačkim listićem. I onda vođi puta pokažemo da smo glasali za broj 1, a on nam podeli dnevnice. I potom se vraćamo u Doboj. I kad stignemo u Doboj svi smo srećni, jer osim što smo obavili svoju građansku dužnost, zaradili smo i neke pare, jer ne mož da se živi samo od građanske dužnosti, oni koji veruju u građansku dužnost pocrkaće od gladi.
Japanac: Pa zašto sve to radite?
Bosanac: Kako zašto? Zato što kod nas rezultati svih izbora, bilo u rodnoj Bosni, bilo na rodnom Vračaru, moraju da se znaju dva meseca unapred jer smo mi mnogo modernije zemlje od Japana i Amerike, samo niko to ne ume da primeti! Da bi imao rezultate izbora dva meseca unapred moraš da imaš dva meseca unapred i tačan spisak svih koji će da glasaju za tebe!
Japanac i Amerikanac: Auuu, svaka čast, odličan sistem!
Međutim, u zbilji je bio mnogo bolji vic. Bilo je ovako: krenuli tog dana rođeni Dobojčani da glasaju na Vračaru, Voždovcu i u Barajevu. Ali su im rekli da to nikom ne kažu jer bi bili sumnjivi, već ako ih pitaju šta će da rade tog dana u Beogradu, da oni koji glasaju na Vračaru kažu da idu kod neke vračare, a oni koji glasaju na Voždovcu da kažu da idu kod nekog vožda.
Najbolje je bilo onima koje su vodili da glasaju u Barajevo, oni su imali da kažu: “Idem malo do Beograda da vidim kako izgleda Sarajevo koje počinje na slovo B. I mogu ti reći da je to Barajevo mnogo lepše od onog Sarajeva na S”.
I stignu oni kod Štark arene, svuda naokolo kamere N1, snimaju ih, onda im neki rmpalija na ulazu u Arenu kaže da ako ih novinari pitaju za koga će da glasaju, da im odgovore da neće ni za koga da glasaju jer misle da su svi isti, i da im još kažu da ne samo što su svi isti, već da su svi oni statisti.
-Ako vas pitaju za koji film statirate, vi im kažite da je to za film “Valter brani Barajevo” – objasnio im je onaj rmpalija na ulazu u Arenu.
I dok su se na N1 celog dana vrtele scene autobusa i kombija oko Arene sa statistima za film “Valter brani Barajevo”, na takozvanim režimskim medijima je stručno objašnjen taj fenomen.
Stručni konsultant je bio profesor dr Branimir Nestorović, ekspert za paranormalne pojave.
-Mi danas svedočimo da su se u našoj zemlji konačno iskcali VanZemljaci. To su vam zapravo vanzemaljci koji žive van naše zemlje, dakle naši zemljaci ali redovno glasaju ovde na izborima. Umestoo letećih tanjira koriste leteće autobuse. I u pitanju je zaista redak kosmički fenomen koji se u svemiru i u Srbiji obično može videti na svake dve do četiri godine, zavisno u kom intervalu su izbori, ali sada je taj kosmički fenomen prvi put snimljen i kamerama – objasnio je, dr Nestorović, osvedočeni stručnjak za VanZemljake, vanzemaljce i ostale vanzemljačke fenomene.
I to je bilo spektakularno otkriće, pa su onim ljudima iz Doboja koji su došli da glasaju na Vračaru, na Voždovcu i u Barajevu dodatno objasnili da, ako ih neko pita, osobito novinari, svima kažu da su oni redak svemirski fenomen, VanZemljaci, i da su došli da pruže ruku nama Zemljanima. I kad pruže ruku nama Zemljanima, na kažiprst im se naprska onaj bezbojni sprej, što je mali znak dobrodošlice za bića iz druge galaksije, zvane Doboj. Iz Dodikovog sazvežđa, poznatijeg kao srpski svet.
Koji su onog dana, 17. decembra, izgledali kao da su pali s Marsa dok su besciljno lutali oko Arene, ali eto, dokazano je, oni nisu pali s Marsa, oni su pali s Doboja. Male planete u jednoj drugoj galaksiji gde žive naši VanZemljaci.
