„Đoković i saigrači teraju inat“: Regionalni mediji o izlasku srpskih tenisera na meč Dejvis kupa uz pesmu „Veseli se srpski rode“
Teniska reprezentacija Srbije ponovo je izašla uz pesmu „Veseli se srpski rode“ uoči polufinalnog meča sa Italijom na Dejvis kupu, pišu regionalni mediji.
Ta pesma neko vreme izaziva burne reakcije u našem regionu, naročito na Kosovu i u Crnoj Gori zbog stiha koji glasi „nek se srpski barjak vije/od Prizrena do Rumije“.
Kako zagrebački Indeks piše Srbi su je prvi put pustili uoči meča s Ujedinjenim Kraljevstvom, dok je Dejvis kup kasnije na društvenim mrežama uklonio video zapis na kojem se ta pesma čuje, što je izazvalo bes u srpskim medijima“.
Ovaj portal dodaje da je teniski savez Kosova najavio žalbu Međunarodnoj teniskoj federaciji, Međunarodnom olimpijskom odboru (MOO) i drugim relevantnim institucijama.
Potal Klix se nadovezuje, te pišu da su srpski teniseri pokazali inat ponovo izlazeći sa ovom pesmom, iako je stranica Dejvis kupa ranije izbrisala snimak sa ovom pesmom pred meč sa UK.
„Pjesma ‘Veseli se srpski rode’ se smatra nacionalističkom, a u Crnoj Gori i na Kosovu smatraju da se u ovoj pjesmi poziva na aneksiju njihovih država od strane Srbije“, piše Klix.
Zbog „Veseli se srpski rode“: TS Kosova prijavio tim Srbije
Teniski savez Kosova prijavio je Teniski savez Srbije i Dejvis kup reprezentaciju Srbije zbog pesme koja je pratila izlazak srpskih tenisera na teren pred meč četvrtfinala protiv Velike Britanije.
List „Koha Ditore“ navodi da je pesma Danice Crnogorčević „Veseli se srpski rode“ u kojoj se pominju Prizren i Rumija „neonacistička“ i da tim Srbije mora da bude kažnjen zbog provokacija.
„Neverovatno je da se takve provokacije neonacističkim pesmama dešavaju na velikim sportskim dogašajima, posebno na Dejvis kupu koji je zapravo Svetsko prvenstvo u tenisu. Zato je ITF kao organizator takmičenja odgovoran za ovu provokaciju države Kosovo“, nevedeno je u saopštenju Teniskog saveza Kosova.
Dalje se u saopštenju navod da će TSK u saradnji sa državnim institucjama podneti i zvaničnu žalbu Međunarodnoj teniskoj federaciji, Međunarodnom olimpijskom komitetu i svim drugim relevantnim institucijama.
TSK dodaje da ovo „nije prvi prestup“ Novaka Đokovića koji je u maju na Rolan Garosu na kameri napisao „Kosovo je srce Srbije“ ali i da se oglašavao povodom sukoba do koga je došlo u Banjskoj 24. septembra.
Burne reakcije izbor pesme srpskog tima izazvao je i na društvenim mrežama, kako sa Kosova, tako i iz Crne Gore, Austrije…
Veseli se srpski rode: Kako je novokomponovana pesma postala kamen spoticanja i šta je sve sporno u njoj
Reprezentacija Srbije je zakoračila na teren završnog turnira u Malagi uz zvučnu kulisu pesme „Veseli se, srpski rode“ Danice Crnogorčević.
Međutim, uprava prestižnog teniskog takmičenja suočila se s kritikama određenih organizacija koje su pesmu nazivale „neonacističkom“. Deluje da je Dejvis kup popustio pod pritiskom, a na zvaničnim profilima turnira obrisane su objave koje su prikazivale Novaka Đokovića i ostatak srpske reprezentacije na terenu.
Teniski savez Kosova podneo je prijavu protiv Teniskog saveza Srbije i Dejvis kup reprezentacije Srbije zbog pesme koja je pratila izlazak tenisera pred meč četvrtfinala protiv Velike Britanije. Kontroverze su nastale i iz Crne Gore, Kosova, kao i s britanskih i nekih domaćih portala, koji su oštro kritikovali pesmu „Veseli se, srpski rode“.
Kako je nastala pesma Veseli se srpski rode?
Iako se mnogima čini da je reč o staroj pesmi oko čijeg je nastanka najbolje konsultovati etnomuzikologe, trebalo bi da znate da je pesma novokomponovana.
Pesma je po Ivanovim rečima nastala spontano dok je Ivan Crnogorčević, čekao Danicu da izađe iz porodilišta sa njihovom bebom Kasijanom. Napisao je stihove i refren pesme, dok je Danica komponovala strofe.
Tačnije, prvi put je izvela Danica Crnogorčević 28. juna 2019. godine, a pesmu je napiso njen suprug Ivan Crnogorčević, đakon Crkve Svetog Đorđa u Podgorici.
U pesmi se veličaju srpske vrednosti, istorija i svetinje. Ova pesma, i pored kontroverzi, nosi emotivnu i duhovnu vrednost za mnoge ljude u Srbiji i regionu. Ipak, neke druge ljude u regionu ipak izgleda vređa.
Prva izvedba pesme bila je 28. juna 2019. ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja, a od tada je postala jedna od himni.
Danica Crnogorčević i Novak Đoković su je izvodili na različitim prilikama, od državnih praznika do slavlja.
Koliko je ova pesma popularna govori nekoliko činjenica. Ako samo pokušate da je guglate, odmah ćete dobiti predložene pretrage u kojima je i „Veseli se srpski rode note za klavir“, „Veseli se srpski rode akordi“, „Veseli se srpski rode karaoke…“
Dakle, verovatno je jedna od često izvođenih pesama na slavljima.
Čak su i naši košarkaši i odbojkaši u septembru, sa sve Novakom Đokovićem, dočekani u Beogradu uz ovu pesmu.
I, ono što je mnogima bilo čudno bilo je što je publika u glas pevala pesmu.
Veseli se srpski rode i nacionalizam
Danica Crnogorčević, izvođačica pesme „Veseli se srpski rode“, postala je poznata i prepoznatljiva u delu crnogorske javnosti, gde je neki percipiraju kao „velikosrpsku pevačicu“. Njena pesma je stekla etiketu „hegemonističke“ zbog povezivanja simbola, kao što su srpska zastava i određene lokacije poput Prizrena, manastira Gračanice, grobova predaka (Kosovo), Studenice (Šumadija) i Rumije, planine u Crnoj Gori.
Na tim prostorima, gde se neki ljudi identifikuju (i) kao Srbi, pesma je prihvaćena kao simbol nacionalnog identiteta, često korišćena u sportskim događajima kao motivaciona himna. Međutim, postoje i oni koji smatraju da ova pesma odražava „velikosrpske tendencije“ i predstavlja „povratak u devedesete“.
Ulazak teniske reprezentacije na teren sa pesmom „Veseli se, srpski rode“ izazvao je kontroverze, a situacija se dodatno zakomplikovala nakon izvođenja pesme „Marš na Drinu“ u svlačionici, koja je takođe proglašena „šovinističkom pesmom“. Ova kontroverza postala je predmet šire rasprave o političkim i nacionalnim pitanjima, sa različitim tumačenjima i stavovima među različitim društvenim grupama.
Izvor: Danas, CityMagazine, Nedeljnik, SportKlub
