Piše: Žaklina Tatalović, tekst za portal N1
U kavezu je mirno i stabilno samo dok zverima dajete sopstveno meso. Dovoljan je i najmanji drugačiji glas da u zveri uđe nemir. I uznemiriše se! Zamislite šta bi se desilo ako prestanete da im darujete svoju krv.
Čujete li kako reže? Svesni da mogu ostati bez komada vaše iznutrice, neće se na režanju zaustaviti. Kada krene pena, postaće vrlo opasno. Čućete kako tuku o kavez i kako sekirom raspolućuju baš sve. Viču vam da se ne udaljavate jer ako odete neće više moći da vas komadaju, proždiru i gule. Kosti bi vam glodali.
Boli li vas? Ili ste oguglali? Možda ste utrnuli? Može li bilo ko da se otrgne?
Zapitate li se ikada zašto tako mirno i pognute glave stojite u zverinjaku?
Znate li da je ovo sve odavde pa dokle vam pogled seže naša država? Znate li da je sve što ste naučili vaše znanje? Glava koju imate samo je vaša. Mozak u njoj je isto vaš! Nije on tu da vam ga bilo ko proždire uz skupo vino. Tu je da vam pomogne da nešto stvorite, omogući da zaradite i osigura da i vašoj deci kožu ne deru sa leđa.
Boli li vas kad ovo samo čitate? Nemojte stati!
Boli li kad nemate za hleb? To je zato što ste zverima dali za kokain i skupa kola. Boli li kad vam dete traži još, a novčanik vam prazan? Već ste dali zverima za vile i bazene. Boli li kad nemate za račune, ratu kredita ili odmor? Da, dali ste zverima za oružje...
Ne prepoznajete ih? U kavezu su vam opet svi isti? Oslušnite pažljivije i gledajte baš tamo gde vam zabrane. Videćete da su to oni sto vaše muževe i sinove ređaju u živi štit. Pa kad ih snajperi pocepaju vama vade oči da ne vidite, seku uši da ne čujete. Tad je kasno, tad ostaje samo muk da ne čujete ni svoj jecaj i potpuni mrak da ne vidite ni sopstvenu senku.
Dokle?
Zašto se zveri boje onih koji im neće servirati sopstveni mozak u sosu od rendane džigerice? Zašto toliko vrište da od te buke ne čujete drugačiji glas?
Možda zato što kad saznate da ima onih koji neće prodati svoje duše pomislite da biste mogli da prestanete da ih svojim hranite. Možete čak i da razumete kao narod da nije nemoguće ostati ceo i svoj. Možda shvatite da možete da dignete glavu i pustite glas.
I šta će onda jesti, piti i glodati, kada vi uzmete svoje telo i um u svoje ruke? Kada ih nadglasate?
Znamo. Pobesneće. I biće još opasnije. Počeće međusobno da se ujedaju.
Zato im je bitno da ne čujete onih 14, 1014, 100014... koji misle svojom glavom. Zato je im je važno da ne vidite njihova dela. Zato im je neophodno da ne osetite da možete i vi isto to.
Da, imate snage da napustite zverinjak!
