Piše: Svetislav Basara
Ne znam da li ste znali da je u vanstranačkim intelektualnim krugovima vrlo šik ne otići na Sajam knjiga u znak protesta što u prestižnoj Hali 1 štand ima i vojvoda Vojislav Šešelj. Pre nekoliko godina pitao sam jednog vanstranačkog intelektualca - inače vrhunskog - koji mi se pohvalio da zbog Šešeljevog štanda nije otišao na Sajam: zar ne misliš da je neodlazak na Sajam knjiga zbog Šešeljevog štanda strukturalno isto što i odbijanje Tonge Nikolića da stanuje na Bulevaru Zorana Đinđića.
Vrhunski vanstranački intelektualac nije hteo ni da čuje da je to isto. Ja i dalje tvrdim da je strukturalno isto i da je nedolazak na Sajam knjiga zbog Šešeljevog prisustva tipičan izraz šešeljevske psihologije, a da je odsustvo stvarne - ne prividne, ne isfolirane - alternative šešeljevskoj psihologiji glavni uzrok Šešeljevog uspona.
Evo zbog čega sam stao u odbranu Šešelja i njegovog štanda uprkos tome što o Šešelju i njegovom štandu mislim u dlaku isto što i vrhunski vanstranački intelektualac. Jeste Šešelj uradio sve pizdarije koje mu intelektualac upisuje na raboš - vojvoda to, uostalom, nije ni krio, štaviše se time ponosio - ali je i u SFRjotu, i pod Miloševićem i u Hagu odrobijao sve za šta je bio optužen i čim je izašao iz mardelja, ponovo je stekao sva građanska prava, u koja spada i zakonsko pravo da zakupi štand i da prodaje svoje lakrdijaške kupusare.
Pisac hoće da kaže sledeće: zakoni se moraju uvažavati i u situacijama kad ti nisu po volji, smisao zakona i jeste sputavanje samovolje. U suprotnom, zakoni su „samo za protivnici“, što reko Pašić, Šešeljev (i ne samo Šešeljev) duhovni deda.
Tu je, naravno, i intelektualna moralna panika: ko biva... Šešeljev štand pogubno utiče na široke narodne mase i - naročito - na decu, koja opsedaju Šešeljev štand. Kao čovek klozetskih metafora, a već u godinama, malo-malo moram na pišanje, a put u WC najbliži „Glasnikovom“ štandu vodi - kuda - pored Šešeljevog štanda.
Ni jedan jedini put tokom četiri sajamska dana prigodom odlazaka na pišanje nisam kod Šešeljevog štanda video više od dvoje-troje poklonika vojvodine literature. Možda nisam nailazio u prime timu, ne kažem da je uvek tako.
Sad bih vam opisao kakav je na mene utisak ostavio prizor omatorelog vojvode koji drema u fotelji ko buva na qwrzu, ali imam preča posla. Jbg, osim moralne, izbila je i MURALNA panika, must write, šta reći. Neki vandali su, naime, oskrnavili mural - čiji: Mladićev, Amfilohijev - jok, more, Jovane Jeremić.
Pa krv ti j-bem. Ko je naručio Jovanin mural? Nakon ovlašnog novinarskog istraživanja ustanovio sam da je mural naručila upravo muralisana persona, da je izvođaču za malanje platila 200.000 evra (za te pare bi je namalao i Dali), a da je istraga u toku.
Ako se istraga dovede do kraja - u šta ne treba sumnjati s obzirom na važnost muralisane persone i vrednost investicije - siguran sam da će pokazati da smo otišli u 3 lepe PM.
