Piše: Svetislav Basara
Politika - a. k. a. Rotopalanka - od osnivanja je bila dupeuvlakački list. Nije, doduše, imala izbora. Da je bila ono što bez krčmara tvrdi da je bila, ne bi izlazila duže od dva meseca. To je tome tako. U Srbiji nikada nije bilo, nema ih sada, niti će ikad biti novina tipa Njujork tajmsa, Vašington posta ili televizora tipa BBC-ja, od kojih strepe tamošnja Visoka Dupeta.
Napred rečeno uopšte ne znači da Politika u takozvanom periodu između dva rata nisu bile odlične i da u periodu SFRJota nisu bile nešto manje odlične novine. A evo i zašto, što reko Blic. Biti (po višoj sili i naređenju „odozgo“) dupeuvlakačke novine, ne znači biti nepismene, jadne i bedne novine.
A upravo su takve, nepismene, jadne i bedne - i to u rekordnom roku - postale počev od osme sednice, zaključno sa petim oktobrom. Potom se u sledećem periodu između dva rata (ovaj drugi je u pripremi) Politika, istina, mogla čitati, ali nije to više bilo to. U svemu tome je paradoksalno da Politika nije najviše ličila na Politiku iz najboljih dana za vakta demokratskog favorita, ex-Bujketa, nego za vakta izabranice Koštuničinog dupeta, Ljilje Smajlovićke, nenadmašne majstorice visokosofisticiranog uvlačenja u visoke bulje.
Ne zna se - ili bar ja ne znam - kakav je kurcšlus izbio na relaciji Visoko Dupe - Ljilja Smajlovićka, kojigod, Smajlovićka je u jednom momentu smenjena, a Politika je pala u šake dilbera-ki za koje je Žika Minović bio kandidat za Pulicera, a glasilo Valjaonice bakra Sevojno, „Glas valjaonice“, nedostižni ideal.
U politici, osim niskih, drugih strasti nema, to bi trebalo da utuve tragači za „neokaljanim licima“, ali niskost političkih strasti se može znatno ublažiti visinom stila, lucidnošću i stepenom artikulacije.
Kakve ovaj uvod ima veze sa naslovnih 619.000.000 muda sterlinga? Radi se u stvari o 619 miliona Đilasovih evra koje je Rotopalanka u predizbornom žaru ponovo potegla kao argument protiv Đida, insinuirajući da su ti milioni ukradeni.
Šta je tu jadno, bedno i nepismeno? Evo šta: Đido je tih „enormno zarađenih“ 619 miliona evra - za koje ne znam kako ih je stekao, niti me interesuje - mirne duše mogao izdžepariti po tramvajima do poslednjeg centa i nikom ništa ne bi bilo. Kad, recimo, Njujork tajms objavi informaciju da je građanin i političar - nazovimo ga Kejn - nezakonito stekao ne 619, nego 6,9 miliona dolara, nadležne službe momentalno kreću u akciju i građanina Kejna privode istražnim organima, pa ako istražni organi utvrde da su pare nezakonito stečene, građanin Kejn odlazi u mardelj.
Ako pak istražni organi utvrde da je građanin Kejn legalno stekao pare i da ga Njujork tajms kleveće - što se gotovo nikad ne događa - građanin Kejn presavija tabak, utužuje novine i dobija visoku odštetu.
