Radoslav Ratko Božović, koji je umro u 90. godini u Beogradu, bio je srpski univerzitetski profesor i književnik. Rođen je 1934. godine u Banjaluci.
Gimnaziju je završio u Nikšiću, a Filozofski fakultet u Beogradu 1959. godine. Magistrirao 1967, a doktorirao 1971. godine. Uža specijalizacija: teorija i sociologija kulture, sociologija slobodnog vremena i sociologija umetnosti.
Držao je predavanja i na redovnim i na postdiplomskim studijama. Bio je rukovodilac smera „Sociologija kulture i kulturna politika“ na postdiplomskim studijama Fakulteta političkih nauka, gde je držao predavanja iz predmeta Teorija i sociologija kulture, Kulturna politika i Fenomeni modernog sveta.
Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (za predmet: Sociologija umetnosti), na Filološkom fakultetu u Beogradu na smeru Sociologija jezika i književnosti poslediplomskih studija (za predmet: Sociologija masovnih komunikacija) i na poslediplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu (za predmet: Kultura urbanog vremena). Predavao je Teoriju kulture i Sociologiju masovnog komuniciranja na Fakultetu političkih nauka u Podgorici. Predavao je na Fakultetu vizuelnih umjetnosti u Podgorici Teoriju kulture i Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću.
Bio je jugoslovenski dopisnik francuskog časopisa za svetsku politiku „Démocratie Nouvelle“ (Nova demokratija) i urednik edicije „Kultura i društvo“ (IP „Vuk Karadžić”, Beograd) i biblioteke „Poenta“ ( IP „Unireks”, Nikšić ). Studijski boravio u Parizu 1972 – 1973. godine, a u Njujorku 1986, 1992, 2006.
Autor je oko 300 naučnih radova, 150 stručnih radova i desetine knjiga. Najznačajnija dela su mu: „Kultura slobodnog vremena“, „Metarmofoze igre“, „Iskušenja slobodnog vremena“, „Usud igre“, „Nedoumice oko kulture“, „Lavirint kulture“, „Pod znakom pitanja“, „Kroz crveno“, „Kult – ura“, „Noćna mora“, „Izveštaj iz ludnice“, „Razbijeno ogledalo“, „Leksikon kulturologije“, „Tišina dokolice“, „Igra ili ništa“, „Paradoksi medijske slobode“, „Molitve osame“, „Geometrija mišljenja“.
Oktobra 2023. objavio je knjigu pod naslovom „Tajne dijaloga“.
Božović je dobitnik nekoliko nagrada, „Đorđe Fišer“ 2012. godine, za doprinos razvoju humora i satire, „Radoje Domanovic“ 2016. godine za teorijski pristup satiri, “Tipar”, 2016, za životno delo za humor i satiru, Muškarac životnog stila 2013, Porodica bistrih potoka 2017. Nagrada za studiju “Paradoksi medijske slobode” časopisa Dialogos, kao najbolje delo u regionu iz teorije medija. 2015. Dobitnik je zvanja Vitez poziva koji dodeljuje Liga eksperata (Lex.org.rs) 2021.
Smisao svog života vidi u tome što je uvek bio gospodar svojih izbora, igrao je svoju igru i nikada nije bio igračka u tuđim rukama. Bio je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu za predmete teorija kulture, sociologija kulture, kulturna politika, javno mnjenje.
Bio je oštri kritičar srpskog društva i vispreni analitičar uticaja stanja u državi na građane.
„Ljudi u Srbiji žive kao što vetar nosi lišće u jesenjim danima. Oni danas ne stoje čvrsto na svojim nogama i nemaju osećaj da upravljaju svojim životima“, rekao je Božović u jednom komentaru pre tri godine.
Upozoravao je na posledice nedostatka kritičke javnosti, navodeći da se to pokazuje velikim nezadovoljstvom političkom scenom među građanima, i okretanjem porodici.
„Posledica nepostojanja kritičke javnosti je to da ne postoji javno mnjenje, ne postoji dijalog. Ako se dijalog može voditi samo sa jednim čovekom onda to nije dijalog“, zaključio je on.
Ukazivao je da je čitavo naše javno polje u znaku pomerenosti, ekstremnog ponašanja. A gdegod vladaju ekstremna ponašanja, imamo ono što se može označiti kao patološko društvo, govorio je.
Iako neki stalno grde „zapadne vrednosti“, čini mi se da je naša sredina jama bezdanica proizvođenja nasilja, kazao je u maju ove godine, pošto su dva masovna ubistva potresla Srbiju, i odnela 19 života.
Naglašavao je da mi ne znamo šta se dešava u vidnom polju, a ni iza scene, da je poprilična entropija i da su stvari u magli i nema jasnog vidika.
„Biti ovde optimista, ravno je gluposti“, poručio je Božović prošlog septembra.
Bio je i oštar kritičar aktuelne vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za koga je govorio da je „vladalac bez ikakvih obzira i mere“. Isticao je i da Srbija napreduje u nazadovanju, a da je najproblematičnija politička javnost koja je „u apsolutnoj regresiji, tamnim zonama, ili onome što se može označiti kao uporište manipulacije“.
Izvor: N1 Beograd
