Granica siromaštva u Srbiji iznosi 26 000 dinara za jednočlano domaćinstvo. Za dvoje bi granica siromaštva iznosila 52 000 dinara, koliko košta i minimalna životna korpa, što znači, da svi penzioneri koji imaju penziju manju od 52 000, bez drugih prihoda, praktično žive na ivici preživljavanja. U Srbiji penziju manju od 52.000 prima oko milion ljudi.
Najniža penzija u Srbiji je oko 23.000 dinara, za poljoprivrednike je nešto veća od 16.000.
Oko 140.000 penzionera koji su otišli u prevremenu penziju ili nisu uspeli da povežu staž, dobija mesečno manje od 15.000 dinara, a još oko 160.000 penzionera prima između 15 i 20.000 dinara.
Tačan broj starijih ljudi, posebno zena iz seoskih sredina koje su radile kao pomažući članovi domaćinstva, a danas žive u siromaštvu, bez podrške članova porodice, bilo da je nemaju ili oni ne mogu da im pomognu – niko ne zna.
Jedna od njih je i Leposava Ognjanović. Ima 74 godine i živi sama u selu Gornji Dubic kod Trstenika.
U selu nema lekara, nema ni prodavnice, ni valjanog puta, nema ni redovnog autobusa ka Trsteniku. Kada ide kod lekara, Leposava plaća taksi 3.000. Novac koji prima je 13.800 dinara mesečno, dobija od socijalnog, kome je dala četiri hektara svoje zemlje pod hipoteku, da bi vodili računa o njoj.
Živi u kući u kojoj nema vode.
Ima sina alkoholičara i ćerku koja školuje dva studenta.
Leposava ima sreće jer je na evidenciji Centra za socijalni rad, zato je moguće da je povremeno obilaze gerontodomaćice koje su često i jedino društvo ovim ljudima.
Vesna Milosavljević je pre 10 godina osnovala udruženje Ženska inicijativa Trstenik. Trstenik je jedna od najstarijih opština u Srbiji. Vesna je okupila žene kojima je posao gerontodomaćice jedini izvor prihoda. Sve su prošle dugotrajnu obaveznu obuku i imaju sve zakonske sertifikate. Piše projekte i sredstva dobija iz EU. Od pre pet godina, gerontodomaćice više nisu u sklopu Centara za socijalni rad. Tako se pomoć u kući preko lokalnih samouprava dobija na tenderu.
Bio je to signal da brojne agencije preko noći, po skraćenoj proceduri za sticanje sertifikata, konkurišu za državne pare.
Agencije tako dobijaju tendere po najnižim cenama, ili po pozivu, a radnu snagu angažuju na privremeno-povremenim poslovima ili na dugotrajnom probnom radu. Tako poslodavci izbegavaju uplatu doprinosa, a gerantodomaćice rizikuju da za koju godinu i same podele sudbinu onih kojima danas pomažu.
Izvor: N1 Beograd
