Iako je Ministarstvo prosvete poslalo preporuku Osnovnoj Oglednoj školi "Vladislav Ribnikar" u kojoj se 3. maja dogodilo masovno ubistvo, da jedan od tri člana Školskog oobora škole bude roditelj jednog od ubijenog deteta, a čiji brat ili sestra idu u tu školu, većina članova Saveta roditelja je bila protiv toga. Oni nisu izglasali Branka Anđelkovića, oca ubijene devojčice Mare, koji je bio kandidat za tu poziciju. U izjavi za Nova.rs Anđelković ističe da nije iznenađen glasanjem. Navodi da je više puta isticao da svi treba da budu na istoj strani, kao i da škola još od 2005. godine ne funkcioniše kako treba.
Doktorka Slavica Plavšić koja je, inače, u kontaktu sa pojedinim roditeljima učenika koji pohađaju ovu školu, došla je do saznanja da, na Savetu roditelja Branko Anđelković, otac ubijene Mare koja je išla u odeljenje VII 2, nije izglasan za člana Školskog odbora.
Tu informaciju potvrdio je za Nova.rs sam Anđelković, ističući da nije iznenađen ovakvim glasovima, ali da želi da dobije potvrdu pravnika da je glasanje bilo ispravno.
„Nisam izglasan u Savetu, pre svega, zbog sistema glasanja, a to je bilo da svi glasaju za tri člana. Meni to nije logično. Kada se glasa, valjda se glasa za jednog, pa se na osnovu toga saberu glasovi. Ovako, imamo tu, slobodno mogu reći, ‘sektu’ i oni glasaju za njih troje. Oni imaju 27, 28 i 29 glasova, a ja kao četvrti 10 glasova, a drugačije bi izgledalo da je svako glasao za po jednog“, objašnjava Anđelković.
Dodaje da je ovo, ironično rekavši, bio najmirniji Savet roditelja.
„Sve je bilo korektno, od mene očekuju da budem grub i da vređam, ja sam bio apsolutno najpitomiji tamo, jedini za pomirenje, svi ostali su iznosili neke svoje stavove. Na pauzi su me opomenuli da sam vređao na prethodnom Savetu, sticajem okolnosti na tom istom je bila i moja sestra, čisto da bi mene kontrolisala jer ona je moj glas razuma. Kaže da sam bio korektan, a verujem joj jer ona mene opominje čak i za prevrtanje očima. E sad, to što neke ljude vređa istina, to je do njih, a ne do mene“, podvlači Anđelković.
Navodi i da su ostali roditelji bili besni kada su videli rezultate glasanja. On se, kaže, smejao.
„Oni mene hoće da prebace na lokalnu samoupravu, a ja to neću. Ne interesuje me da budem član bilo kog tela, ali su roditelji stradale dece odlučili da to budem ja zato što ja nemam dlaku na jeziku i nemam problem da kažem ono što mislim. Ako oni mene gurnu da me predloži opština, odnosno lokalna smaouprava, automatski gubimo glas. To neću. Ako idem bilo gde, onda treba da budem iz škole, jer ja u tu školu idem od 1969. godine. I samo zato ja sada nemam dete jer sam se trudio da se ispoštuje tradicija i da mi sva deca idu u tu školu“.
Sva deca u „Ribnikaru“
Branko Anđelković kaže da „Ribnikar“ od 2005. godine ne funkcioniše kako treba.
„Znam kako su izlazile moje i naredne generacije iz te škole. A znam kako mi je izašla ćerka, a da ne pominjem ovu koja nije ni izašla. Ta škola nema verifikaciju od 2005. godine, a i dalje se predstavlja kao Ogledna. Kakav je nastavni kadar, bolje da ne govorim dalje. Što se tiče memorijalnog centra, to je tek tema za sebe. Oni nam nude memorijalni kutak, to je otprilike klupa. Okej, taj deo nakon toga jeste zatvoren, ali oni hoće sprat, učionicu, svašta nešto. Ja sam bio za kompromis, ponudio im arhitektonsko rešenje, ali ništa. Rekao sam da mi ne možemo da budemo različite strane. Pružio sam ruku pomirenja, a kako je prihvaćeno, vidimo“, kaže naš sagovornik i dodao da je predsedniku Saveta roditelja Igoru Đorđeviću više puta predočeno da se skloni sa pozicije, ali da to do danas nije uradio.
Bojana Nedeljković, majka čija deca idu u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“, bila je u toku prošle godine zamenik predsednika Saveta roditelja. Ona je smenjena jednoglasno jer je, kako ističe, podržala roditelje stradale dece.
„Sramno je da porodicama ubijene dece glas nije dat“
Bojana je u izjavi za Nova.rs istakla da je Brankovo učešće u Školskom odboru kao predstavnika roditelja nastradale dece bila prilika da se pokaže da te porodice nisu zaboravljene.
„Školski odbor je jedino telo koje može da donese bilo koju odluku, formirano od devet članova: tri člana su iz reda nastavnika, tri člana su roditelji koji se biraju na Savetu i tri člana postavlja lokalna samouprava u saradnji sa Ministarstvom. Da bi se bilo šta donelo, potrebna je većina 5 prema 4. Pazite, to je samo jedan glas, a ima ih devet. I tim porodicama nije dat. Sramno. Mi kao društvo ne smemo da dozvolimo da ovo bude konačna odluka. Neko bi sad od tih troje koji su izglasani, trebalo da kaže: Evo ja se povlačim, treći kanddat sa najviše glasova je Branko. Čak ne moraju ni da ponavljaju glasanje, to nikoga ne zanima. To bi bio jedan iskorak ljudskosti u svemu ovome. Po meni, to je jedino trenutno rešenje“, objašnjava naša sagovornica koja je dobro upoznata u funkcionisanje Saveta roditelja, s obzirom na to da je bila njegov član čitavu deceniju.
„Savet roditelja je telo koje ne donosi ništa. Zapravo, nije nikakvo telo i ne pita se ništa, a kamoli u ovim teškim trenucima. Jedino kada se pita to je da se izaberu tri roditelja koji će biti u Školskom odboru. Ništa drugo“, dodaje ona.
Prema njenim rečima, Ministarstvo prosvete je zbog specifičnosti situacije poslalo preporuku da smatra da član bude jedan roditelj, kako bi tim porodicama bilo pokazano da su deo zajednice.
„Ministarstvo je to poslalo direktorki, ona je prosledila Savetu. Alii, nijedan roditelj nije to dobio. Oni čak nisu ni znali za preporuku Ministarstva. Onda je Branko, zamislite morao da se predstavi, ko je, šta je, čovek je sve ispričao, a oni nisu glasali za njega. Ja ne znam odakle tim ljudima više snage. Oni su za svoja tri člana unapred već dogovorili i glasali njih koliko ih ima, jer pazite, prva tri člana imaju 27, 28 i 29 glasova. Što nema niko 16? Išli su na sigurno. I onda Branko ima 10. Ma, nemojte te priče. Ovo je stvarno tužno“, smatra Nedeljkovićeva.
Ona je, inače, na svom Fejsbuku napisala status povodom toga, te istakla da je ovo bila velika šansa da se ožalošćenim porodicama pokaže da nisu odbačene.
Izvor: Nova.rs
