Draža Petrović, kolumna za portal N1
Kada vam u četvrtak oko 22 sata na mobilnom telefonu iskoči vest: “U toku je opšti napad sa televizije N1 koja sprovodi politiku Dragana Đilasa na predsednika Srbije Aleksandra Vučića a koji očigledno treba da rezultira njegovim ubistvom i ubistvom njegove porodice”, automatski shvatite da se predsednik Vučić u tom trenutku oseća kao Pojas Gaze, s tim što je njemu mnogo teže nego Pojasu Gaze, jer ne može nikome na ovom svetu da bude teže od predsednika Srbije, pa ni Pojasu Gaze.
- Ma koji Pojas Gaze, tamo je banja u odnosu na ono kako je našem Aleksandru u ovom momentu – rekao je svaki prinudni glasač naprednjaka, spremio pušku i bazuku, odlučan da se kao dobrovoljac suprotstavi “opštem napadu koji treba da rezultira ubistvom predsednika Vučića i ubistvom njegove porodice”.
I to zbog jenog običnog dokumentarca pod imenom “Ja, Aleksandar, državni gambit” koji niko od njih nije ni gledao jer ne vataju N1. A i da ga vataju, ne smeju da ga gledaju da ih neko ne uhvati da ga gledaju.
Istovetnu vest o opštem napadu na predsednika oko 22 sata objavili su sinhronizovano svi režimski mediji, tabloidi i slični budaloidi, plus neslavna Politika, a onda je osnovnoj vesti pridodato da se u opšti napad uključio i portal Danasa jer je tamo objavljen tekst o novinaru Fahriju Musliuu, koga je Vučić nekoliko dana ranije sam i ničim izazavan pominjao na Hepiju u prajm tajmu, rekavši da mu on nije otac iako se po društvenim mrežama piskara da mu je on otac.
Bio je to divan državnički govor u kome predsednik jedne države komentariše tračeve sa društvenih mreža, kako bi pokazao, naravno, da je on vazda žrtva svega i svačega pa i tračeva anonimne mase sa društvenih mreža.
- Jadan čovek, šta sve mora da prolazi u životu zbog dobrobiti Srbije i svih nas – rekao je svaki sluđeni prinudni glasač naprednjaka, spremio pušku i bazuku, odlučan da se kao dobrovoljac suprotstavi “opštem napadu” anonimne mase tračara sa društevnih mreža na predsednika koja tvrdi da predsednik nije pljunuti otac, već je pljunuti Musliu, koji je povrh svega još i pljunuti Albanac. I to baš u ovom momentu kad predsednik svaki dan pogine za Kosovo, onda ustane, očisti prašinu, pa nastavi da se bori za Kosovo. I opet pogine, pa tako u krug.
Potom je Danas u četvrtak uveče objavio tekst “Albanac u Beogradu: Ko je Fahri Musliu, za koga Vučić govori da mu nije otac?”, što je bio dodatak onom pomenutom opštem napadu koji je krenuo sa N1, pa je ministar Toma Mona među prvima istrčao na bojno polje sa puškom i bazukom da brani predsednika od opšteg napada, i na Instagramu podelio link Danasovog teksta uz opasku: „Đubrad najveća! Kakav neopevani šljam! Platićete za ovo i bićete i vi počišćeni na ovim izborima, filijalo Dragana Đilasa za najprljavije poslove“. Tekst naravno nije pročitao jer tamo i piše da je Musliu, kao i predsednik, žrtva tračeva koje pronosi i sam predsednik po nacionalnim televizijama.
Onda je istu stvar komentarisala čitava naprednjačka bulumenta – od oficijelne predsednikove narikače Ane B. do komandanta Spinformera Dragana J.V. – i naravno Džej, Milenko Jovanov. Dakle, cela filijala Aleksandra Vučića za najgluplje najprljavije poslove i ostale fekalne SNS deltanosti.
Potom se na svom službenom Instagramu u okviru ove melodrame, u epizodi “Otac na službenom Instagramu” pojavio i predsednik Vučić, lično, sa svojim ocem Anđelkom, lično, kako bi svima dokazao da je pljunuti otac, iako ga tračare sa društvenih mreža godinama pljuju da nije baš pljunuti.
- Još jedanput da vam kažem, moj otac je Anđelko, ja ga volim beskrajno – pokazao je Vučić svog oca celokupnom srpskom narodu iako niko nije ni sumnjao da mu je to otac, osim nekih tračara sa društevnih mreža koje se trenutno nalaze u opštem napadu.
Šta tek da očekujemo ako neka tračara sa društvenih mreža napiše da je predsednik žensko a ne muško, hoćemo li morati da gledamo golog predsednika na Instagramu kako demantuje tu vest pokazujući sve karakteristične delove jednog prosečnog muškarca?
Mada je predsednik mogao da se usnimi i sa vojvodom Šešeljem uz izjavu: “Moj otac je Vojislav, ja ga volim beskrajno”, jer ionako svim poštenim ljudima u ovoj zemlji predsednik Vučić više liči na pljunutog Šešelja nego na bilo koga drugog pljunutog.
- Na koga ti liči ovaj mali? – još odavno su neka dvojica sedela ispred prodavnice i pila pivo.
- Pljuniti ćale! – kazao je onaj drugi.
- Koji ćale? – pitao je onaj prvi.
- Pa pljunuti Voja Šešelj, on mu je ćale! – objasnio je onaj drugi.
Sve ovo pokazuje da je kampanja za izbore biti nikad gluplja i odvratnija, jer nema da se staje.
Slogan SNS za predstojeće izbore – “Srbija ne sme da stane” – odličan je zapravo pod uslovom da je Aleksandar Vučić Sandra Bulok i da upravlja autobusom u kome je bomba koja će se aktivirati kada dostigne brzinu od 80 kilometara na sat i koja će eksplodirati ako brzina padne ispod 50 kilometar na sat.
Jedina razlika je što se Sandra Bulok na kraju ove drame sa hepiendom u filmu “Brzina” poljubi sa Kijanu Rivsom, a predsednik Vučić će po svemu sudeći na kraju sopstvene drame morati da se poljubi s Tomom Monom ili Vojislavom Šešelj.
Ako je za utehu, Sandra Bulok je ipak bolje prošla.
