„Kada odu najveći svet zastane. Zvezde se uskomešaju, disanje se zaustavi, srce se stegne, a nebo se otvori da primi velikana“, rekao je glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić na komemoraciji Žarku Lauševiću u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i ispričao kako je izgledao njihov poslednji susret.
„Žarka sam voleo da gledam na sceni, voleo sam da gledam na platnu, obožavao sam njegov krupan plan. Žarka sam voleo da čitam, voleo sam njegove slike i crteže. Voleo sam sa njim da radim, a najviše od svega voleo sam sa njim da pričam. Pričali smo dugo i polako, o umetnosti, o glumi, o životu i životnim iskušenjima, o pravdi i nepravdi, o nacijama, verama, o svemu. Svaki taj razgovor u Spužu ili Njujorku, da li se dešavao u pauzama snimanja, ili u kafanama gde se dočekivala zora, svi ti topli razgovori odisali su njegovom gospodskom diskrecijom bez zadiranja u sagovornikovu intimu“, opisao je Bjelogrlić na komemoraciji Žarku Lauševiću svoje vreme sa preminulim kolegom.
Bjelogrlić je istakao da je više od svega sa Lauševićem voleo da razgovara. Poslednji od tih razgovora desio se pre mesec dana, na terasi bolničke sobe u KBC Bežanijska kosa.
„Poslednji beše pre mesec dana na terasi tvoje bolničke sobe na Bežanijskoj kosi. Bio je topao jesenji dan, jeli smo teletinu iz Durmitora i pili koka-kolu. Rekoh ti tada, kako i je to najlepši dan posle dugo vremena. Nisam znao da ću ga pamtiti kao jedan od najlepših u životu“, kazao je Bjelogrlić.
Govoreći o svom preminulom kolegi i prijatelju, on je kazao da je Žarko Laušević imao jedinstven talenat i jedinstvenu umetničku snagu „koja ga je kao cunami nosila kroz život neprestano se saplićući o njegovu krhku i tananu dušu“.
„U tom spoju nastao je jedan nadasve neobičan život“, kazao je Bjelogrlić.
Istakao je da je Žarko Laušević sve radio „dostojanstveno, muški i ljudski“.
„Poslednja slika – ti stojiš na trasi bolnice Bežanijska kosa i i dalje si lep. Mašeš mi i vičeš ‚Vidimo se Bijelo‘. Vidimo se Žare moj u nekom bljem svetu, ako zaslužim da budem pored tebe. Neka ti je večna slava“, poručio je Bjelogrlić.
Glumac Mima Karadžić prisetio se kao se jednog dana pojavio jedan fino očešljani klinac sa velikom dioptrijom u pozorište Dodest koje je organizovao Slobo Milatović. Setio se stihova koje su jedni drugima recitovali i Lauševićevih omiljenih – „Kari Šabanovi“, za koju kaže da ga je podsećala na rodno Cetinje.
Upravo tim stihovima Karadžić se oprostio od Lauševića uz poruku „Dobri moj kume, putuj s anđelima“.
Pored članova porodice, komemoraciji u JDP-u prisustvovali su brojni glumci, saradnici, prijatelji, poštovaoci i ličnosti iz javnog i kulturnog života.
Na komemoraciji su govorili direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović, kao i glumci Milutin Karadžić, Vida Ognjenović, Voja Brajović, Irfan Mensur, Dragan Bjelogrlić, Svetozar Cvetković, Milan Marić i Petar Božović, uz video poruku Svetlane Bojković.
Na komemoraciji su prikazani inserti i snimci brojnih predstava, filmova i serija u kojma je ostvario svoje najupečatljivije uloge.
Izvor: N1 Beograd
