Petar Peca Popović poznat je verovatno svima u našem okruženju, ali ako je bilo onih koji za njega nisu čuli, sada ponovo postoji razlog zašto bi trebalo da ga saslušaju.
Od je jedan od potpisnika ProGlasa, kojim mnoge ugledne javne ličnosti pozivaju ljude da izađu na glasanje 17. decembra.
Peca Popović se nikad nije bavio politikom, niti ima nameru da to čini, ali smatra da ljudi treba da pokažu da su kičmenjaci i da prate događaje u svoj državi, ujedno i pokažu svoje mišljenje.
Rekao je da je kičma ono sa čime se rađamo i što ostaje posle nas, da želi da umre u normalnoj zemlji, kao i da se na glasanje nekad išlo uz muziku, a danas uz strah.
Sve to i te kako ima težinu iz njegovih usta, jer je u pitanju osoba koja je poznavala bivšu Jugoslaviju u dušu i do najsitnijeg detalja i koja je za kulturu učinila više nego što se može izmeriti.
Njegova karijera duga je više od pola veka jer ga je muzika privlačila odmalena, te je rano počeo da piše tekstove o njoj i da se bavi novinarstvom i kritikom.
Osim magazina „Džuboks“ i „Rok 82″, pisao je za mnoge druge sa ovih prostora, a bio je i na Radio Beogradu gde je dao veliki doprinos promociji i afirmaciji mnogih bendova koji su kasnije dostigli kultni status.
U svojim rečima, i usmenim i pisanim, oduvek je umeo da prenese doživljaje i osećanja na način na koji retko mogu, zbog čega su se one oduvek slušale i čitale s poštovanjem.
Kroz brojne intervjue i susrete sa svetskim muzičarima približio se „tituli“ najboljeg rok novinara kog smo ikada imali, a usput je stekao nepogrešiv njuh za to ko ima potencijala da postane veliki.
Reči sa kojima su ga oduvek povezivali su kulturan i vaspitan, a opisivan je kao neko posvećen očuvanju građanskih vrednosti i hroničar vremena i prilika oko sebe.
Dobitnik je nagrade „Stefan Prvovenčani“ i nagrade Fondacije „Tanja Petrović“ za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima, ali tu je ipak i nešto nemerljivo.
A to je ono da Peca Popović uvek priča sa osmehom na licu, sa uvažavanjem teme i sagovornika i sa dubokom svešću o tome da ono što se kaže javno nekome može da znači puno.
Sada je spomenuo da postoji sličnost između političara i pelena i da se moraju menjati iz istog razloga, a da je pravi trenutak za to pred nama.
I iako je ovo naizgled komična izjava, to je pravi primer Pecinog oštrog stila koji gađa pravo u centar i prenosi važnu poruku, još samo da ima ko da je posluša.
Izvor: Danas
