Republički seizmološki zavod Srbije ostao je bez i jednog seizmologa, nakon što je jedini diplomirani geofizičar Goran Krunić dao otkaz, saznaje Nova.rs. Ovo potvrđuje i činjenica da je Krunić uklonjen sa sajta RSZS u delu u kom se navodi ko obavlja seizmološke poslove.
Naime, u delu „seizmološki poslovi“ sada stoji ime Đorđa Šušića, koji je označen kao mlađi savetnik za seizmološke poslove. On je po struci inženjer građevine – ne i kvalifikovani seizmolog.
Naime, Šušić je obučen da odradi osnovne seizmološke poslove, ali faktički u ovom trenutku Zavod nema kvalifikovanog seizmologa, navodi naš izvor.
Na sajtu Republičkog seizmološkog zavoda naznačeno je da ta ustanova traži stručni kadar (sa ili bez radnog iskustva) iz sledećih oblasti: procena seizmičkog rizika, analiza i obrada seizmoloških podataka, instaliranje i održavanje seizmološke opreme i sistema, koji poseduju visoko obrazovanje iz neke od sledećih stručnih oblasti: Geofizika, geotehnika ili regionalna geologija (rudarsko-geološki fakultet), Građevinarstvo (građevinski fakultet), Primenjena i kompjuterska fizika (fizički fakultet) i Elektronika, telekomunikacije i informacione tehnologije (srednja elektrotehnička škola)…
Seizmološkinja Slavica Radovanović koja je na čelu Zavoda bila sve do 2015. godine, na pitanje da li je nedostatkom kadra ugoržen međunarodni ugled ove institucije, kaže da se to najbolje može videti na primeru događaja koji se ovih dana organizuje u Crnoj Gori.
„Održava se veliki sastanak evropskih seizmologa koji su uključeni u međunarodni projekat istraživanja u prostoru Mediterana, ovom gde se mi nalazimo. Kada pogledate te izrađene karte i ko sve učestvuje, vi vidite Srbiju kao bela fleka“, kaže Radovanović.
Dodaje da je u našoj zemlji uključen jako mali broj mernih stanica.
„Svi su uključeni – mi sa jako malim brojem stanica.“, precizira Radovanović.
To pokazuje i mapa na kojoj se može videti koliko manje mernih stanica ima Srbija u odnosu na zemlje u okruženju.
Na ovom događaju učestvuju seizmolozi iz Srbije – njih dvojica koji su privatno angažovani. Dakle, nema nikoga iz Republičkog seizmološkog zavoda.
Naš portal već je pisao o tome da RSZS kuburi sa seizmolozima.
Tom prilikom, v.d. direktora RSZS Dejan Valčić u odogovoru za nova.rs rekao je da su poslove dežurnog seizmologa u tom trenutku obavljala dvojica ljudi uz povremenu pomoć još jednog zaposlenog.
Takođe, Valčić je naglasio da trenutni broj angažovanih ne zadovoljava potrebe Zavoda za ostvarivanjem jedne od njegovih osnovnih delatnosti – dežurstva 24h neprestani monitoring…
„Trenutni broj zaposlenih je posledica više faktora: od višegodišnje zabrane zapošljavanja, prirodnog odliva u penziju i slabe zainteresovanosti mlađih kolega za zapošljavanje i rad u Zavodu. Zavod je u prethodnom periodu stalno iskazivao potrebu za zapošljavanjem novih kolega raspisivanjem javnih konkursa za popunjavanjem upražnjenih radnih mesta. Primera radi, u tekućoj godini je do sada raspisano pet javnih konkursa na kojima se javio ili veoma mali broj kandidata ili se nije javio nijedan kandidat. Od prijavljenih kandidata nijedan nije prošao ni osnovna testiranja funkcionalnih kompetencija sprovedena od strane Službe za upravljanjem kadrovima republičkih organa kako bi se kvalifikovao za proveru posebnih funkcionalnih kompetencija neophodnih za oglašeno radno mesto. Slična situacija se dogodila i u 2021. i 2022. godini“, navodi se u odgovoru Valčića.
Kako treba da funkcioniše Zavod
Kako je ranije za naš portal istakla seizmološkinja Ana Mladenović, da bi se na adekvatan način bavili analizama zapisa o zemljotresu neophodno je da budete geolog ili geofizičar.
„To se kod nas jedino uči na geofizici – seizmologija. Tako da jedino to ima smisla. Ranijih godina bilo je i ljudi koji su fizičari. To treba da čini jezgro jednog seizmološkog zavoda. Naravno treba da postoji i jedan elektroinženjer koji se bavi održavanjem seizmoloških instrumenata koji su veoma osetljivi. Takođe, s vrmena na vreme, bili su zaposleni i iinženjeri građevine zbog tog što je zavod bio zadužen za definisanje seizmičkih paramaetara kod gradnje“.
Mladenović navodi i da je poređenja radi tokom zemljotresa 2010. godine koji je pogodio Kraljevo, naš seizmološki zavod je istog jutra na teren poslao nekoliko ekipa koje su procenjivale štetu, što je bilo značajno za određeivanje inteziteta potrresa po Merkalijevoj skali.
To sa ovako malim brojem zaposlenih sada ne bi bilo moguće.
„Obradu podataka uvek su radili fizičari i geofizičari, a inženjeri građevine elektrotehnike svoje poslove. Međutim, kako je broj ljudi počeo da opada, tako su i oni morali da preuzimaju te poslove oko obrade zapisa, što nije nemoguće, ali opet i ne bi trebalo da se oni time bave. To što neko može da nauči, to je u redu, ali ne bi trebalo terati ljude da to rade“, kaže sagovornica našeg portala.
Naš portal poslao je upit na adresu RSZS kako bismo saznali kakav je plan u budućnosti, imajući u vidu da su ostali bez seizmologa.
Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.
Izvor: Nova.rs
