Teofil Pančić, kolumna za nedeljnik ''Vreme''
Evo trik pitanja idealnog za pab kviz: ko je bio prethodnik Aleksandra Vučića na mestu predsednika Srbije? Prvi impuls vam je da kažete “niko”, jer u poređenju s ovim što nam je A. V. i što smo mi njemu, čini se da tome nečemu nije moglo biti prethodnika, a neće biti ni naslednika. To se jednom rađa.
Ipak, pametniji ste od tog brzopletog odgovora. Memorijska kartica vam, dakle, signalizuje tačniji odgovor: Boris Tadić. Odgovor je, rekoh, tačniji, ali nije i dovoljno tačan. Boris T. bio je predsednik, i to je bilo pre blagoukazanja Aleksandra V, ali “između” njih postojao je još neko. Milan Milutinović? Ma nee, to je samo mutna legenda, za to nema arheoloških dokaza.
Pobediće oni koji, u nastupu iznenadnog prosvetljenja, uskliknu s ljubavlju: Tomislav Nikolić! Odgovor je tačan, molimo pobednike da preuzmu svoju nagradu u vidu debelog, sočnog šipka. Koji će podeliti s ostalim učesnicima kviza, pošto su ovde sve igre “setovane” tako da na posletku svi gube. Osim onih koji su ih organizovali.
Ipak, može se dogoditi da vaš usklik “Tomislav Nikolić!”, ako je dovoljno glasan, trgne iz višegodišnjeg dremeža spomenutog građanina i njegovu gospođu suprugu, ugodno ušuškane pod slojevima perina u jednoj prostranoj dedinjskoj vili, dodeljene im na trajno i besplatno korišćenje, da se, ne daj bože, ne osete pomalo stešnjeno u Srbiji preostaloj iza zaboravljivog i zaboravljenog Nikolićevog predsednikovanja. Naravno, ako su uopšte tamo, ali pošto nisu nigde drugde, mora da ipak jesu: poslednji put su viđeni kako zamiču kroz raskošno dvorište i zatvaraju masivna dvorska vrata za sobom. Od tada, dokazi da postoje negde u svemiru samo su posredni, kao što moćni teleskopi dokazuju postojanje planeta izvan Sunčevog sistema ne tako što bi ih neposredno opazili, nego po “senci” koju prave na svojim zvezdama i na slične indirektne načine. Njihovo postojanje je, dakle, gledano sa Zemlje, tek svojevrsna svetlosno-energetska anomalija. Toliko od moje laičke kosmologije, za pobliža objašnjenja obratite se doktoru Saši Markoviću. Farmaceuta ništa ne pitajte.
Dobro, možda čak ni ovo poređenje nije dovoljno dobro, jer kakvu pa to “senku” pravi Tomislav N.? Otkad je – doduše, ne baš sasvim dobrovoljno – nestao negde iza horizonta, manje je vidljiv od planete Nibiru. Znamo da ga ima jedino po tome što ne znamo da ga nema.
Sada se prošuškalo da je s tim džaba plandovanjem u dedinjskoj vazdušnoj banji možda svršeno; to, dakako, ne znači da će supružnici Nikolić biti, daleko bilo, deložirani iz vile koju bespravno koriste nego tek da će, hm, bivši predsednik Srbije morati da nekako otplati deo zaostale kirije svom isto tako bespravnom stanodavcu. Ne, nećemo pitati za pab kviz ko bi taj mogao da bude jer to ipak svi znaju: samo je jedan Gazda u ovoj Srbiji preostaloj iza Nikolića, i samo se njemu plaća kirija. Čak i kad se naizgled plaća nekom drugom, i kad se to ne zove kirija, nego nekako poetičnije.
Priča da će Vučić nekako “reaktivirati” Nikolića, valjda za predizborne potrebe i svrhe, izgleda mi kao ideja da iz podruma izvadite svoju slučajno nebačenu “četiriosamšesticu” i pokušate da je osposobite za rad: teoretski nije nemoguće, ali čemu? Ona ni sa čim više nije kompatibilna. Da nećete da narezujete filmove iz devedesetih na flopi diskove?
S druge strane, možda je potencijalna upotrebna vrednost Nikolića – poput neke valute koja odavno nije u opticaju, ali ima dirljivo sledbeništvo među zaluđenim numizmatičarima – baš u dražesnoj zastarelosti njegovih performansi? U prilikama potpune pogubljenosti i verovatno nepovratne političke amorfnosti onoga što se i dalje naziva Srpska napredna stranka, a što je odavno samo i jedino militarno organizovana mašinerija za očuvanje vlasti i uvećanje imetka, Nikolić T, provetren i odmoljčan, može da deluje kao neki mistično oživeli predak, kao praotac od kojeg je sve počelo i koji je samim sobom – i dakako svojim mogućim učešćem u toj predstavi (a veliko je pitanje da li je uopšte u mogućnosti da ne učestvuje) – simbolički garant da veza sa “korenima” i dalje postoji. A to “izvornim” biračima može i ne biti nevažno, a takvih može biti i dovoljno ako i kada bude stani-pani.
Ali kakvi zaboga koreni, reći ćete vi naivno, pa jedini pravi koren SNS je radikalski nacionalizam, šovinizam, zagovaranje, odbrana i činjenje zločina, demagogija i nasilje, prostaštvo i strvinarstvo?!
Okej, tačno je sve to, ali to znamo vi i ja, a na nas se ionako ne računa. Računa se na one milione koji su “kupili ciglu” 2012. i još poneke godine posle toga verujući u populistički mit o “neiskvarenoj” političkoj snazi koja će doakati mrskim otuđenim elitama. Nikolić je bio verodostojni maneken te zablude. Vučić nikada nije bio od te građe, i on to zna. Zato će Nikolić možda zaista morati da siđe s brda i blagoslovi svetinu, i tako otplati svoj miran povratak među dvorske plahte. Kao i uvek, najskuplje je ono što dobijete na poklon.
