Viktor Ivančić, Peščanik.net, 20.10.2015.
Robi K. (IIIa)
Moj dida sa Šolte je došao kod nas doma u Split da obavi likare i preglede. Dida je ujutro u kužini pio kavicu i pušijo je duvan. Isprid njega su na stolu bila tri lista papira. Ja sam na drugom kraju stola pio kakao i marendavao sam fetu kruva i marmelade. Onda je moj dida malo žešće hraknijo i pljunijo je na jedan list papira. Onda je on ti papir uredno presavijo i odnijo ga je bacit u kantu za škovace. Ja sam to sve gledao sa tupilom od nekuženja. Onda je dida vratijo se za stol. On je nastavijo pit kavicu i pušit duvan. Ja sam drinkao topli kakao i žnjopao sam kruv sa marmeladom. Onda je moj dida opet malo žešće hraknijo i pljunijo je na drugi list papira. Onda je on ti papir pažljivo presavijo i odnijo ga je bacit u kantu za škovace. Meni je opet uletila zbunjoza. Onda sam ja pitao: „Dida, šta to radiš?“ Dida je rekao: „Treniran glasanje!“
Ja sam piljio u dida sa raskobečenim očima. Dida je sijo nazad za stol i srknijo je guc kavice. On je meni rekao: „Šta se čudiš? Neću valjda nepripremljen izlazit na izbore! Izbori su praznik demokracije, čoviče!“ Ja sam pokazao sa prstom i pitao sam: „Onda su ti ti papiri ustvari izborni listići?“ Dida je rekao: „Igzaktli! Na njima se vježban prije svečanog čina!“ Ja sam rekao: „Znan, dida, al kad su izbori onda svi ljudi nađu kandidata na listiću i zaokruže ga sa kemijskom! A ti ga pljuneš!“ Dida je rekao: „Ha, pa nisan valjda debil da glasan ka svi ostali!“ Onda je on opet počeo skupljat usta kao da će hraknit. Ja sam dida pitao: „A jel pljuneš u onog kandidata za kojeg oš glasat, il u onog za kojeg neš?“ Dida je rekao: „Pljunen u onoga kojeg oću pljunit!“ Ja sam pitao: „A šta ako ti se pljuca raskeca na više kandidata?“ Dida je dignijo kažimprst i rekao je: „E zato triba trenirat, unukiću! Vježbati, vježbati i samo vježbati!“
Onda je mama iz primaće ugibala u kužinu i pitala je: „Šta to triba vježbat?“ Dida je zamavao sa ćikarom i rekao je: „Bogami se triba dobro uvježbat za napravit ovakvu kavu! Skuvala si je nom plus ultra, ćerce! Jušto po mom guštu!“ Mama je nasmjehuljila se i rekla je: „Aj baš mi je drago da ti prija!“ Onda je ona okrenila se prema meni i rekla je: „Aj ti, oškoprc, završi marendu paš ispratit dida u likara!“ Ja sam klimnijo sa glavom i navalijo sam na njupu. Onda je moj dida malo žešće hraknijo i pljunijo je na list papira. Onda je on ti papir pažljivo presavijo i odnijo ga je u kantu za škovace. Mama je piljila u njega sa ošamutom na kvadrat. Onda je ona pitala: „Čako, šta ti to radiš?“ Ja sam uletijo: „Dida trenira glasanje!“ Mama je zinila: „Molin?!“ Dida je rekao: „Na ovin izborima su kandidati takvi da ji je bolje pljunit nego zaokružit sa kemijskom! Pa sad malo vježban!“ Mama je ukipala se na mistu i šutila je. Dida je nju pitao: „Šta? Jel ti tu nešto čudno?“ Mama je rekla: „Nije, nije! I ja san maloprije isto vježbala! Samo nisan imala papira, pa san ti pljunila u kavu!“
Tata je sa vrata od kužine doviknijo: „Onda ću ja rađe popit kakao! Ka i Robi!“ Mama je slegnila sa ramenima kao da baš je briga. Dida je sa stravom gledao u ćikaru i mrgodijo se. Onda je tata njemu rekao: „A ti se, fosilac, nemoš tako pljuvački postavljat prema parlamentoznoj demokraciji! Ipak je tu malo dite!“ Ja sam uletijo: „Dida je samo trenira glasanje!“ Tata je meni rekao: „Normalni ljudi ne pljucaju po izbornom listiću, sine, nego ga ispune sa kemijskom!“ Dida je rekao: „J-biga, zete, kad ne mogu sa kemijskom izrazit svoje osjećaje!“ Tata je podviknijo: „Ali ovakoš dobit nevažeći listić, glupsone! Izaćeš na izbore zato da si ukineš glas!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Normalna stvar! Da je više pameti, svi bi si ovako ukinili glas!“
Tata je rekao: „Zašto, čoviče božji? Pa nije ti ovo više komunistička diktatura di imaš samo jednu partiju i velikog vođu! Sad napokon moš birat, j-baga irud!“ Dida je rekao: „E znan, al svako koga izaberen će me prcat u glavu, jel tako?“ Tata je rekao: „Dobro, ne kažen da neće…“ Dida je rekao: „E onda je bolje da mi je takvi nametnut, nego da ga ja sam biran! Izbori, zete, služe da mi budemo krivi šta nas prca vlast!“ Samo onda je mama zveknila sa rukom po lavandinu i podviknila je: „Dosta je bilo glupe diskusije! Čako, idi sa Robijem u likara! I da više nisi okolo pljuca po papirima, jerbo će bit vraga!“ Dida je pitao: „Kakvog vraga?“ Mama je pogledala koljački i rekla je: „Možda bi ja mogla trenirat glasanje dok kuvan obid, a za obid imamo šnicele u šugu sa pireom! Jel to jasno?“ Dida je rekao: „Jasno!“
Posli smo ja i moj dida sidili u ambulanti na pregledu. Ona medicinska je prvo didi izvadila krv iz desne ruke. Onda je ona njega obrisala sa vatom i rekla je: „Još ćemo van uzet mokraću i gotovi smo!“ Didi je uletila zbunjoza: „Kakvu mokraću?“ Medicinska je rekla: „Morate dat mokraću za analizu! Takvi je postupak!“ Dida je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Tu ima mali problem… Moguće je da mi je ćer jutros pljunila u kavu!“ Medicinska je opalila lakše čudilo: „Pa šta onda?“ Dida je rekao: „Pa šta ja znan kako se to sad kemijski miša… Ne bi tija da u mom nalazu mokraće bude analiza od jedne bolesnice!“
Medicinska je zakolutačila sa očima i rekla je: „Dajte, šjor, nemojte me zaj-bavat! Idite tamo u zahod i napunite ovo!“ Onda je ona didi dala empruvetu. Dida je rekao: „Šta je ovo, j-bate? Neću valjda pišat u empruvetu?“ Medicinska je rekla: „Kako nećete? Svi pišaju u empruvetu!“ Dida je rekao: „Pa znaš li ti koliki je meni k-rac, ženska glavo?“ Medicinska je smista trznila se prema unazad. Dida je nastavijo: „Jedva san ga uspija unit u ambulantu, a saću pišat u empruvetu! Pa ovo je malešno i za mog unukića! Jel tako, unukiću?“ Ja sam klimnijo sa glavom. Medicinska je gledala u dida sa zinutim ustima. Dida je rekao: „Ne bi mi bila dosta ni demižana, a kamoli empruveta!“ Onda je medicinska rekla: „E pa žalin slučaj, nemamo u ambulanti demižanu!“ Dida je rekao: „Okej, onda mi dajte nešto drugo za popišat se!“ Medicinska je zarežala: „Naprimjer šta drugo?“ Dida je rekao: „Naprimjer glasački listić!“
