Piše: Svetislav Basara, kolumna ''Famozno''
Izgleda da se bauk pojeftinjenja parizera nezadrživo širi srpskim zemljama. Latest Parizer News: I Mile Dodik je najavio pojeftinjenje nekih namirnica, pretpostavljam i parizera, što će crnogorskim serpstvujuščim rogovima u vreći dati argument da kažu: eto, da smo mi na vlasti, parizer bi bio bagatela, ovako jedite preskupi njeguški pršut.
Red je da i ja dam doprinos širenju parizera po srpskom rodu. Budući da računovodstvo MTS-a - koje ovom zgodom ritualno nabijam na figurativni qwrz - uporno odbija da „izvrši povraćaj“ mojih, na njen račun greškom uplaćenih 10.000 RSD, rešio sam da alalim te pare i da direktora ovlastim da ih utroši na kupovinu 48,4 kg parizera - toliko se može kupiti za 10.000 - i da ih ugura u dupe.
Ne po kazni, nego preventivno, radi zdravlja. Veliki slikar Mihailo Đoković Tikalo - koji je bio i veliku gurman - toplo je savetovao prijateljima da prehrambene proizvode poput parizera (ako ih baš moraju konzumirati) odmah uture u dupe, da bi se postupak varenja, tj. skrnavljenje probavnog trakta, maksimalno skratio. Ali okanimo se ćeranja komendije.
Po mom sudu, mnogo veći problem od pojeftinjenja/poskupljenja parizera su drskost i besprizornost s kojom MTS odbija da izvrši povraćaj nezakonito stečenih para i još veća besprizornost s kojom tvrdi da je povraćaj „realizovan“. Budući da je MTS državna kompanija, onaj naš Marsovac - koji je već stigao u Beograd i čeka doček Nove godine - mogao bi pomisliti da je otimačina državna politika.
No, dobro, alalio sam pare, direktoru MTS-a dao instrukcije šta s njima da radi, mi prelazimo na najveću retkost u svetu Famoznog - na sportsku rubriku. Povod mi je dao naslov u sportskoj rubrici Blica - po kojoj mahnitaju u žestokoj konkurenciji najnepismenije novindžije - koji je glasio: „Nemci se obrukali. Šampione sveta dočekali kao da su izgubili od Srbije. Ne mogu da se porede s beogradskim balkonom.“
Elem, dežurni novindžija - j-bo li ga balkon - piše (prepričavam) da je „prosto neverovatno koliko je malo ljudi dočekalo nemačke košarkaše, a da je ceo svet šokiran kako se jedna tako velika nacija odnosi prema svetskim šampionima“.
Sad dobro načuljite uši. Nemačka nacija je velika upravo zato što veličinu ne temelji na pobedama košarkaša i odbojkašica, nego na nemačkoj klasičnoj filozofiji, nemačkoj književnosti i nemačkoj visokoj kulturi, iz kojih je proizašla visoka tehnička kultura - u konačnici, visok stepen opšteg blagostanja.
U Nemačkoj pobedničke košarkaše, fudbalere etc. dočekuju isključivo ljubitelji tih sportova (i to samo manji deo) jer je Nemačka država odvojena ne samo od crkve nego i od sporta, čiji joj uspesi ne trebaju ni za qwrz. Zahvaljujući svemu tome - i između mnoštva ostalih pogodnosti - računovodstva nemačkih MTS-ova imaju algoritme koji automatski „vrše povrat“ pogrešno uplaćenih para.
