Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Nema zemlje u Evropi koja je toliko povećala penzije kao Srbija u poslednje dve godine, slavodobitno je u ponedeljak, u jutarnjem Dnevniku RTS-a, poručio ministar finansija Siniša Mali. To je ponovio i u večernjem Dnevniku na Pinku, i na sednici Odbora za finansije Skupštine, navodeći da je „realan rast penzija za prvih šest meseci ove godine 6,6 odsto“. Da ne cepidlačimo, ali istog dana, na sajtu Ministarstva finansija objavljen je podatak da su penzije u prvih sedam meseci ove godine realno povećane za 6,3 a ne za 6,6 odsto. A ispostaviće se da ova razlika od 0,3 procentna poena i nije tako beznačajna. Naprotiv. Taman toliko su ukupno realno povećane prosečne penzije. I to od kako su SNS i SPS na vlasti, od kraja 2012. do danas.
To sam izračunao na osnovu zvaničnih podataka, po kojima su pet od poslednjih 11 godina penzije padale, a šest rasle. Sve u svemu, sada su realno samo 0,38 odsto veće nego 2012. Biće da je Mali u pravu – nema zemlje u Evropi koja je toliko povećala penzije! Tri i po promila godišnje, u proseku! Malo i za statističku grešku. I tako duže od decenije. Nema sumnje da i on to zna. Ali, zna i da javnosti servira da je penzija 2012. bila 204 evra, a da će već u januaru biti 390 evra. Nije li to povećanje od čak 91,2 odsto? I zar ne deluje mnogo lepše povećanje za 186 evra nego za tričavih 0,38 odsto? Zato on barata evrima, a ne podacima o realnom kretanju penzija. I obrnuto, kad mu to odgovara. Zato u prvi plan ističe da je Srbija 2012. bila na rubu bankrota, da je sada javni dug smanjen na 50,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. A ne pamtim da je nekada rekao da je u međuvremenu dug povećan sa 15 na 35 milijardi evra.
Osim penzionera, obrazlažući rebalans, ministar je pomenuo i zaposlene u obrazovanju i zdravstvu, čije će se plate od oktobra vanredno povećati 5,5 odsto. „Uz povećanje od 12,5 odsto u januaru, 5,5 odsto od oktobra i još 10 odsto u januaru 2024. plate oko 208.000 zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu biće povećane za 30 odsto, daleko iznad inflacije“, rekao je Mali. Nije rekao da je u junu neto zarada prosvetara bila 11,2 odsto manja od republičkog proseka, a da je pre dve godine za prosekom Srbije kaskala samo 1,7 odsto. Što rečito govori kako vlast tretira obrazovanje. U suprotnom ne bi dozvolila da od juna 2021. do jula ove godine potrošačke cene porastu 27,5 odsto, a plate prosvetara za 20,2 odsto, tako da su sada realno bar sedam odsto manje nego pre dve godine. I može vlast da tvrdi da su one povećane za više od 100 evra, sa 63.974 na 76.897 dinara. Samo što sada sa tih 100 evra više mogu da kupe mnogo manje nego pre. U jednom trgovinskom lancu mogli su za svoju platu pre dve godine da kupe 481 kilogram paradajza, 143,5 kilograma svinjskog buta ili 1.043 kilograma krompira, a sada jedva 319 kilograma paradajza, 97,5 kilograma mesa ili 700 kilograma krompira. Кupovna moć im je, dakle, pala oko 50 odsto.
Možda bi Vlada predložila drugačiji rebalans državnog budžeta da se raspitala kako prosvetari balansiraju svoje kućne budžete. Pa ne bi treću godinu zaredom smanjivala udeo izdvajanja za obrazovanje, najpre sa 3,8 na 3,6 odsto, a sada na samo 3,1 procenat BDP-a. I to, valjda, nešto govori o prioritetima vlasti. Кao i to što je 2021. obrazovanje moglo da računa na 13,7 odsto ukupnih rashoda budžeta, lane na 13,2 odsto, a ove će, posle rebalansa, dobiti manje od 12 procenata. Biće da su ovoj Vladi neke druge stvari mnogo važnije od obrazovanja.
Na stranu što će, onog trenutka kada poveća penzije i plate dela zaposlenih u javnom sektoru, Vlada povećati i namete svim građanima. Iako se ministar Mali javno hvali da su od početka godine prihodi veći od planiranih, oni očito nisu dovoljni da se pokriju svi rashodi, pa će deo nedostajućeg novca da se prikupi i vanrednim povećanjem akciza za osam odsto na sve naftne derivate, duvanske proizvode, alkohol, kafu, već od oktobra. Nadam se samo da niko u Vladi ne veruje da će to doprineti smirivanju inflacije. A i ako veruje, da nas bar ne ubeđuje da će tako zaista i biti. Bilo bi previše.
Кao što je bilo previše i očekivanje Vladimira Đukanovića da će se promenom vlasnika NIN-a automatski promeniti i uređivačka politika. Nekako sam siguran da ćemo ovim brojem bar njega u to razuveriti.
