Iako se, nažalost, malo toga promenilo za ove četiri godine, opet bih sve ponovio. Stojim i dalje iza svih svojih postupaka i reči. I dalje verujem da će jednog dana u Srbiji stvari biti drugačije i bolje, kaže za NIN uzbunjivač iz Krušika, koga je 18. septembra 2019. država uhapsila i protiv njega još vodi istragu, umesto protiv onih koji su spornim ugovorima oštetili državnu fabriku naoružanja u kojoj je radio i u kojoj je još uvek suspendovan, tako da prima samo četvrtinu plate.
Uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je dao nadu Srbiji da u njoj može biti bolje i drugačije, posle četiri godine i dalje je progonjen. Istraga protiv njega i danas, nakon što je uhapšen prvi put 18. septembra 2019, nije obustavljena, a postupak za korupciju koju je otkrio u valjevskom Krušiku i drugim državnim fabrikama odbrambene industrije nije ni počeo. I dalje je u fazi predistrage.
„Ne kajem se zbog onoga što sam uradio, jer bih opet sve ponovio. Stojim i dalje iza svih svojih postupaka i reči. Nažalost, malo toga se promenilo za ove četiri godine. Samo ne želim i dalje da komentarišem taj slučaj i da na taj način budem u medijima, ali nisam odustao od moje borbe. I dalje verujem da će jednog dana u Srbiji stvari biti drugačije i bolje“, kaže Obradović za NIN.
Iako se povukao iz javnosti, Obradović nastavlja svoju borbu, ali i borbu svih nezadovoljnih građana za bolju Srbiju. Da nije odustao mogli su da vide svi koji mesecima protestuju zbog nasilja u Beogradu i Valjevu. Svake nedelje bio je u protestnoj šetnji u jednom ili drugom gradu. U rodnom Valjevu podržao je i policajku Katarinu Petrović, koja je, kao i on, uhapšena, jer je otkrila informaciju od javnog značaja da je kum predsednika Srbije Nikola Petrović drogiran i pijan izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su povređene dve žene.
Obradovića prvi put tajno hapsi BIA zbog navodnog otkrivanja poslovne tajne, 18. septembra 2019, ali mu dva dana kasnije sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu određuje kućni pritvor sa nonogicom. Međutim, na žalbu Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva u Beogradu, koje bije glas da sprovodi volju vladajućeg režima, policija ga ponovo hapsi 30. septembra i drugi sudija mu određuje zatvorski pritvor od 30 dana. Oba puta hapsili su ga kao da je u pitanju najtraženiji terorista ili predvodnik kriminalnog klana. Uhapšen je na radnom mestu u Krušiku, kao opomena svim zaposlenima da paze šta rade, ali javnost o tome nije obaveštena.
Od tada se nalazi pod suspenzijom i prima samo četvrtinu plate u fabrici za koju se žrtvovao, ukazujući da je potkradaju. Postupak protiv njega nastavljen je u tajnosti sve do 10. oktobra 2019, kada u NIN-u izlazi prvi tekst o ovom junaku našeg vremena. Profesionalni mediji prenose tu vest i nastavljaju da izveštavaju o Obradoviću i korupciji koju je otkrio. Građani se odmah okupljaju ispred Centralnog zatvora u Beogradu. Ubrzo dva beogradska suda, Apelacioni i Viši, koji pre toga nedeljama nisu odlučivali o žalbama za pritvor, u jednom danu, 14. oktobra 2019. donose odluku da Obradovića prebace sa nanogicom u kućni pritvor u Valjevu. Kućni pritvor mu je ukinut 18. decembra 2019, od kada je Obradović slobodan, ali je i dalje pod istragom i suspenzijom na poslu. Mediji mesecima izveštavaju o ovom slučaju i korupciji koju je Obradović otkrio. Posle serije tekstova o „aferi Krušik“, Tužilaštvo za organizovani kriminal krajem decembra 2019. pokreće predistražni postupak i daje nalog BIA i VBA da ispitaju poslovanje privatnih trgovaca oružjem sa Krušikom, a nakon odlaska Nebojše Stefanovića sa mesta ministra unutrašnjih poslova, takav nalog se daje i MUP-u. Uprkos tome, međutim, do danas nije okončan čak ni predistražni postupak.
Obradovića su Evropska komisija i Evropski parlament u svojim izveštajima označili kao uzbunjivača i zahtevali razrešenje „afere Krušik“. To su stvari koje Srbija mora da reši da bi bila deo EU, što je deklarativna politika ove vlasti.
Suština onoga što je Obradović otkrio je da je Krušik prodavao mine privilegovanim trgovcima za oko 20 odsto jeftinije nego do tada najvećem izvozniku oružja, državnom Jugoimportu SDPR, a u nekim slučajevima i po ceni manjoj od troškova proizvodnje. Javnosti je zbog sumnjivih poslova bilo prvo upadljivo preduzeće GIM za koje je posredovao Branko Stefanović, koji je preminuo sredinom 2020. Ova firma doživela je uzlet dok je on bio živ, a njegov sin Nebojša bio ministar unutrašnjih poslova. Najviše sumnjivih poslova, međutim, Krušik je u to vreme ugovorio sa firmama Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a, koga je Aleksandar Vučić kao ministar odbrane vratio u velike poslove. Pet preduzeća pod Tešićevom kontrolom – Partizan tek, Vektura trans, Falkon stratedžik solušn, Arneks i Tehnoglobal sistem, koji je decembra 2018. pripojen Partizan teku – sa Krušikom su od avgusta 2015. do marta 2019. potpisala 14 ugovora vrednih više od 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Čak osam od tih 14 ugovora potpisano je posle 21. decembra 2017. kada je Tešić kao „najveći trgovac oružjem na Balkanu“ stavljen na crnu listu SAD, na kojoj se nalazi i danas, a od decembra 2022. je i na crnoj listi Velike Britanije.
NIN je na osnovu dokumenata u koje je imao uvid objavio niz tekstova o sumnjivim poslovima Tešićevih firmi i sa drugim državnim fabrikama – Zastava oružjem, Prvim partizanom i Prvom petoletkom, dok je direktorka te firme bila Anđelka Atanasković, bivša ministarka privrede. Za realizaciju svih tih spornih poslova dozvole su davala ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova i BIA, a konačnu saglasnost Ministarstvo trgovine. Uzbunjivač Obradović se obraćao pismima, preko sindikata, sadašnjem predsedniku Srbije, a ona su stizala i do tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića, sada ministra policije. NIN je pisao i da je BIA, dok je Gašić bio njen direktor, dobila donacije od Krušika, iako je u to vreme račun fabrike iz Valjeva bio u blokadi. S druge strane, šef VBA Đuro Jovanić, nekadašnji ađutant ministra odbrane Aleksandra Vučića, dok je rukovodio tajnom vojnom službom bio je i predsednik Upravnog odbora Srpske banke, koja je odobravala kredite Krušiku. Sadašnji šef BIA Aleksandar Vulin vodio je Ministarstvo odbrane, koje je davalo dozvole za sporne poslove 2017. i 2018.
Sada bi MUP pod Gašićem, BIA pod Vulinom i VBA pod Jovanićem trebalo da ispitaju sumnjive poslove trgovine oružjem. A da su štetni ugovori nastavili da se sklapaju do danas, pokazuju i bilansi Krušika, ali i svih 19 preduzeća grupacije Odbrambena industrija Srbije, koja je prošlu godinu završila u minusu od 11 miliona evra.
Slučaj Aleksandra Obradovića i korupcije u odbrambenoj industriji biće ugaoni kamen za budućnost srpskog društva i države. Dok god pravda ne bude zadovoljena, svi ćemo se daviti u korupciji i nepravdi. A na građanima je da izaberu da li će poći putem kojim je krenuo neustrašivi uzbunjivač iz Valjeva ili će i dalje živeti u strahu i nepravdi.
Izvor: NIN, Nova.rs
