Piše: Teofil Pančić, kolumna ''Kulturni gnevnik'' za portal nedeljnika ''Vreme'', 12. 8. 2023.
Izvesna izdavačka kuća "Dobro dete" objavila je slikovnicu za desetogodišnjake i one nešto starije "Dogodine u Prizrenu" (i još nekoliko srodnih, ali ova je izazvala najviše pažnje) čija je namena, koliko se moglo shvatiti, da podstiče patriotski duh u novim generacijama Srpčića.
A srž i srce patriotskog duha je verovanje da je "Kosovo srce Srbije“ i da će to zauvek ostati. Osim ako ga nove generacije Srpčića u srcu napuste i zapuste. A da se to ne bi dogodilo – tvrdi "Dobro dete" koje nije dete, mada po svoj prilici razmišlja prilično detinjasto – svako mlado Srpče mora se na vreme naučiti da sanja o povratku slavne srpske vojske na srpsko Kosovo, zauzimanju Prištine i ispražnjenog Bondstila i, iz nekog razloga, posebno istaknutog Prizrena.
Otuda, dakle, taj pozdrav-lozinka "Dogodine u Prizrenu", koji bi trebalo da nam postane svakodnevna uzrečica, pa će se onda pre ili kasnije dogoditi. Tako je to s magijskim mišljenjem: ono počiva na veri da se reči same od sebe ovaploćuju, samo im ne treba smetati da deluju.
Nemam prigovor, osim što mi nije jasno zašto bi se čekalo do dogodine? Može se u Prizren i odmah, a ima se i zašto, lep je Prizren. Mada, opet, lep je, recimo, i Plzen, a i pivo je bolje. Važno je samo ne zaboraviti da, kad krenete u Prizren, tenk ostavite kod kuće, da ne prođete kao oni što su išli tenkom u Plzen. Umesto da odu na pivo.
