Piše: Svetislav Basara
Nema zemlje osim Srbije - možda bi se neka mogla naći u Podsaharskoj Africi - u kojoj političari mogu najozbiljnijim tonom izvaliti najfantastičniju glupost, posle toga ostati u politici kao da se ništa nije dogodilo i dalje biti tretirani kao ozbiljan politički faktor, privući i određen broj simpatizera, pa čak malčice i avanzovati.
Srbija je, štaviše, zemlja u kojoj se glupost isplati. Uzmimo nedavni primer Nebojše Zelenovića, ex-lordmera šabačkog, koji se odao tzv. visokoj politici i koji je onomad - ne dajući pet sitnih para što je Srbija kontinentalna zemlja - javnosti podastro detaljan plan za formiranje ratne mornarice Srbije.
Kad je jedva nekolicina komentatora - među njima i moja malenkost - stisnula muda da Zelenovićev plan baci u sprdnju, Zelenović nije ustuknuo, ostao je pri stavu da je mornarica zemlje koja: 1. nema izlaz na more, 2. nema flotu, 3. nema vojnopomorsku akademiju baš dobra ideja, koja bi povećala ugled Srbije u svetu i doprinela borbi protiv terorizma.
Ne krivim Zelenovića - pravo na lupetanje je jedno od osnovnih ljudskih prava - krivicu svaljujem na beslovesni srpski novindžiluk, vazda spreman ko zapeta puška da na sva zvona razglasi svaku budalaštinu (i budalu) za koju osnovano posumnja da će podići malo medijske prašine.
I - šta? Zelenović i dalje blista na političkoj sceni, i dalje je kec u rukavu delova Euromahale i Krugova dvojke, čak je proširio delatnost, uortačio se s Lutovcem i generalom Ponošem, koji bi očas posla mogao položiti diferencijalne ispite i prekvalifikovati se u admirala. Lutovac će, pretpostavljam, obnašati dužnost malog od palube.
Nije Zelenovićeva flota čestito ni potonula na dno okeana ovdašnje gluposti, a na scenu je stupio Boškić Obradović, koji je tonom ozbiljnijim od Zelenovićevog izneo predlog o stvaranju „saveza pravoslavnih zemalja“, s ciljem „sprečavanja stvaranja ‘velike Albanije’ i očuvanja našeg Kosova“.
Za razliku od Zelenovićeve mornarice, koja je ipak bačena u sprdnju, Boškićev pravoslavni savez je izazvao ozbiljnu društvenu raspravu na stranicama Danasa, u kojoj su učesnici najozbiljnije poricali ostvarivost i svrsishodnost takvog saveza. Stvar je donekle relativizovana time što su učesnici rasprave - imena i prezimena poznata redakciji - listom neozbiljni ljudi, koji, doduše, sebe shvataju preozbiljno. Svejedno. Sama po sebi glupost nije opasna - često je i zabavna - opasna je kad se ozbiljno shvati.
Kako ući u antialbanski vojni savez s državama od kojih su sve članice NATO pakta - čija baza Bondstil garantuje kosovsku otcepljenost - a od kojih su dve - Makedonija i Crna Gora - priznale Republiku Kosovo, Boškić, naravno, ne elaborira. Za njega je bitno da su sve (većinski) pravoslavne i da bi - ako pravoslavni savez zaživi - Zelenovićeva flota mogla dobiti bazu u Crnoj Gori. Gde bi nam posle bio kraj? Bio bi blizu. Već smo pri kraju.
