Izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa na Slaviji i dalje izaziva pažnju javnosti. Zbog njega su srušene istorijski važne zgrade, a investitor, proslavljeni srpski fudbaler Dejan Stanković, za gradnju je dobio sve potrebne dozvole. Ko je napravio propust, postoji li odgovornost struke ili je sve urađeno u dosluhu vlasti i investitora.
Ratovi, komunizam, pa investitori. Menjao se izgled Beograda, a obrisi istorije polako nestaju. Poslednje žrtve – dve zgrade na Slaviji stare skoro 100 godina.
„Grad nije spreman da održi istoriju Beograda, što se urbanizma i arhitekture tiče“, smatra bivši urbanista Đorđe Bobić.
„To su zgrade koje imaju veliku vrednost. One prezentuju arhitekturu Beograda kakvu znamo“, dodaje Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.
Zgrade na Slaviji bile su do 2020. pod prethodnom zaštitiom. To znači da su stručnjaci bili u obavezi da procene da li ta celina treba trajno da bude zaštićena.
„Tri godine su istraživači imali mogućnost da istraže te objekte, da naprave elaborat, da podnesu Republičkom zavodu, koji prosleđuje Vladi, koja na kraju odlučuje da li će to postati trajna zaštita“, objašnjava Milić.
Ništa od toga nije urađeno, tvrdi struka, a investitoru su date dozvole.
„Imam utisak da je to neobnavljanje zaštite jedna namerna stvar, upravo da bi se tržištu nekretnina i investitoru obezbedilo da zida gde hoće“, kaže Bobić.
Iako je planirano da nova zgrada odslikava duh starih, od toga se odustalo. Time je prekršen i Plan detaljne regulacije za taj deo grada.
„Ceo grad je, sa svim važnim, dragocenim objektima koji predstavljaju istoriju grada, su sada lovište za investitore, jer nema prepreka da oni u udruzi sa vlastima i institucijama, ruše i zidaju“, navodi Bobić.
„Ovde je reč o jednom prostoru koji je već u gradskom tkivu i logično je da onaj ko želi nešto da gradi uklopi novi objekat u staru srediinu. A mi ovde ovde imamo sumanutu situaciju da oni stvaraju novi ambijent“, kaže Milić.
I to ambijent koji, kako kaže Milić, nije u duhu Beograda. Zgrade koje su srušene dela su češkog arhitekte Stevana Tobolara i srpskog Milana Zlokovića.
Zgrada starih oko jednog veka više nema. Javnost ih se setila tek kada su srušene, iako su decenijama stajale ruinirane i u veoma lošem stanju. Takvih je u glavnom gradu gotovo na svakom koraku, pored njih prolazimo svakog dana, a pažnju nam privuku tek kada nestanu.
Izvor: N1 Beograd
