Draža Petrović, kolumna za portal N1
“Kod mene se sve brzo dešavalo u životu. Sa 16 godina sam ušao u prvi tim, sa 19 sam otišao u Lacio, sa 27 već imao troje dece…” - izjavio je jednom prilikom Dejan Stanković, koji će, od pre neki dan, moći da dopuni tu svoju izjavu: “Kod mene se sve brzo dešavalo u životu. Sa 16 godina sam ušao u prvi tim, sa 19 sam otišao u Lacio, sa 27 već imao troje dece, a sa 44 godine sam za dva dana srušio pola Slavije...”
Centar Beograda, ako niste primetili, sve više liči na Rušanj, jerbo se udarnički ruši, a pomalo i na Šutanovca, jer je pun šuta i (sumnjivog) novca (i ima sve manje pašnjaka) – a tome od pre neki dan doprinosi i dugogodišnji žitelj Rima & Milana, Dejan Stanković, zvani Deki.
Iz Rima i Milana se preselio u Beograd, vrlo je moguće, ne samo zato što neće više da pika fudbal za velike pare, već su mu u Rimu izgleda odbili zahtev da na mestu Fontane di Trevi izgradi poslovno-stambeni kompleks koji bi se zvao “Fontana”, dok bi Fontanu di Trevi srušio do temelja, jer što bi rekli gradski oci Beograda – tolko je matora da bi se i sama srušila.
Opasna je brate po život.
U Milanu su mu izgleda odbili zahtev da na mestu Milanske katedrale napravi stambeno poslovni kompleks “Katedrala”, dok bi Milanska katedrala bila srušena do temelja, jer što bi rekli gradski oci Beograda – koji će nam ta praistorijska građevina od koje neko nevin mož da strada ako krene da se urušava pod zubom vremena.
U Beogradu se ništa ne urušava pod zubom vremena, urušava se samo pod zubom bagera, jer su gradski oci Beograda ljudi koji brinu za svoje građane da im se kojekakva zgradurina stara od 100 do 300 godina ne sruči na glavu ili motorno vozilo. Tako da preventivno ruše i na tim mestima grade velelepne tržne centre, još velelepnije stambeno-poslovne komplekse koji će takođe biti drevni jednog dana, za 200 do 300 godina.
„Nikad ne potcenjuj šta će sve biti drevno jednog dana“, zlatno je pravilo gradskih otaca Beograda, pa je tako i od drevnog kvarta između Slavije i parka Manjež po urbanističkom planu isplaniran stambeno-poslovni kompleks koji će se valjda zvati “King’s Circle Residences”, a možda će se zvati i stambeno-poslovni kompleks “Dejan Vuk Stanković”.
Dejan Stanković, dakle, koji je celog života ponosno nosio to ime i prezime, tek od pre neki dan postao je kandidat da kao srednje ime doda – Vuk.
Od kada je počelo rušenje starih zgrada na Slaviji, građani se raspituju šta će tu da bude, a kako naprednjačku poetiku stambeno-poslovnih kompleksa i svega ostalog razume retko ko, ali uvek je razume jedan čovek poznatiji kao Dejan Vuk Stanković, političko-arhitektonski analitičar sa Pinka, na pomen jednog od investitora, Dejana Stankovića, Dekija nacionale, građani odmah u glavi stvaraju sliku onog drugog. Jer niko ne veruje da bi Deki nacionale rušio stari Beograd, pre bi to pripisali onom sa srednjim imenom Vuk. Tako im sve to izgleda, baš kao analize Dejana Stankovića, al’ onog Dejana Stankovića Vuka.
„Ovo ruši Dejan Vuk Stanković!? Pa od njega se to i očekivalo!“, jednoglasni su građani, naravno, dok im ne objasne da je gospodin Dejan Vuk Stanković potpuno nevin u ovoj priči, čist ko suza, dok je glavni krivac onaj Deki Nacionale, naš Dejan Stanković u koga niko nikada nije sumnjao da mogu svakakve abnormalne ideje da mu padnu napamet. Znali smo samo da mogu da mu padnu na volej.
Građani Beograda, naime, već godinama gledaju kako od drevnog Trga republike prave ravnu ploču, mada je trg uglavnom nešto okruglo, pa kao što mnogi misle da je zemlja ravna, tako i građani misle da trgovi nisu ništa okruglo, već su trgovi ravna ploča.
Turistički vodiči će za koju godinu turiste kroz Beograd voditi sa potpuno novom spikom:
„Evo vidite, iza onog tamo stambeno-poslovnog kompleksa se nalazi Kalemegdan, drevna tvrđava. On je sada pod zaštitom države, i to potpuno zaštićena, naročito je zaštićena od neželjenih pogleda, jer su gradski oci Beograda rešili da sve naše drevne građevine sklone od pogleda mnogobrojnih turista, pošto pogledi mnogobrojnih turista mogu narušiti njihovu drevnost“, govoriće vodiči.
A vodeći turiste preko Slavije, govoriće da je ovde nekada bio jedan mali lepi kvart, sa drevnom kafanicom Manjež, ali je i taj kvart trajno pod zaštitom države, zaštićen od neželjenih pogleda, tako što je zakopan ispod stambeno-poslovnog kompleksa “Dejan Vuk Stanković”, ili kako se već bude zvao taj “King’s Circle Residences Shit”.
Grad Beograd će uskoro trajno zaštiti sve što je drevno i vredno od neželjenih pogleda, i zato “Živeo Beograd, živeo Dejan Vuk ili kako se ono beše zvaše – Stanković”. Koji je takođe, po svemu sudeći, pod većom zaštitom države od celog drevnog Beograda.
