Dragan Velikić, iz kolumne za nedeljnik ''NIN''
Botove, te najveće promotere nasilja u Srbiji, plaća upravo sama država!
Jer, nasilje je temelj naprednjačke vlasti. Biti protiv nasilja znači biti protiv Aleksandra Vučića. Njegov opstanak na vlasti moguć je samo konstantnom proizvodnjom nasilja. A to on i družina oko njega upravo čine. Što duže bude opstajao ovaj režim, to će potreba za nasiljem biti veća.
Sve manje se zgražavamo nad svakodnevnim zločinima. Nedavni slučaj veterinara iz Bogatića, koga su tri mladića iz čista mira nasmrt pretukli, a onda još onako onesvešćenog šutirali, uznemirio je Mačvu. Naravno, ubice su odranije poznate policiji. Odvratna fraza koja samo govori koliko smo se kao društvo navikli na nasilje. Ne prođe dan bez vesti crne hronike gde prednjače porodična nasilja. Nabildovane muškarčine u trenerkama i sa spuštenim stomacima bore se protiv vlastite inferiornosti tako što fizički nasrću na slabije, na žene i decu. Umesto da se procesuiraju, nasilnicima se često gleda kroz prste, odlažu im se odlasci na izdržavanje zatvorskih kazni zbog navodno zdravstvenih problema. Ali, i učešće u rijalitiju, kao što je to bio slučaj sa kriminalcem Кristijanom Golubovićem, može kod srpskih sudova biti validno opravdanje za odlaganje kazne.
Opština Bogatić proglasila je dva dana žalosti zbog tragične smrti veterinara Borisa Dražića. U petak 28. jula je održan protest ispred zgrade Opštine Bogatić pod nazivom „Svi smo mi Boris“. Tužno je da će se istraga ubicama iz Bogatića voditi ne za ubistvo, što jeste bila njihova namera, već za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom, za koje je zaprećena kazna zatvora do 12 godina. A onda, kada u zatvoru odleže nekoliko godina, po oprobanom receptu će biti pušteni ranije – zbog dobrog vladanja.
Pre tri godine se u Bogatiću dogodila identična tragedija kada je nasilnik A. I. star 21 godinu naneo teške telesne povrede Ostoji M. (46) usled kojih je nesrećni čovek preminuo pet dana kasnije. I Ostoja, i Boris, pokušavali su da pomognu mladiću koji je napadnut i obojica su stradali od batina napadača. Skandalozno je da ubica A. I. bude kažnjen zatvorom u trajanju od samo tri i po godine, i da se i dalje u novinama umesto punog imena i prezimena potpisuje inicijalima.
I učenik Stefan Filić iz Velike Plane preminuo je u 18. godini od posledica batina, koje je zadobio od svojih nekoliko godina starijih sugrađana februara 2020. Stefan je postao žrtva samo zato što je želeo da zaštiti mlađeg brata od lokalnih siledžija koji su, takođe, odranije bili poznati policiji. I njega su nasilnici šutirali dok je ležao onesvešćen.
Zašto siledžije nikada ne budu osuđeni na maksimalne kazne?
I manijak iz Mladenovca, Uroš Blažić, koji je izvršio masakr u okolnim selima, ubivši osam i ranivši 14 osoba, takođe je bio dobro poznat policiji. Međutim, prema svim tim likovima odranije poznatim organima reda postoji prećutni konsenzus u srpskom društvu da se dotični ne uznemiravaju zbog sitnica. Pa tako, može Uroš Nejaki da ubija životinje, jer bože moj, dete samo vežba na metama u pokretu. Tako je još od one svadbe u Žitorađi, kada se ženio plaćeni ubica srpskog DB-a, gde su među uzvanicama bili političari iz samog vrha vlasti. Nažalost, i na našu sramotu, ti isti su i danas u vrhu vlasti.
Setimo se nesrećnog Brisa Tatona, koji je pre 14 godina došao u Beograd na utakmicu Partizan-Tuluz i koga su huligani nasmrt pretukli na Obilićevom vencu. Da li još uvek pamtimo ona sramotna suđenja, one advokate koji se stajlingom nisu razlikovali od svojih klijenata ubica? Osuđenima su u ponovljenim suđenjima brzo prepolovljene zatvorske kazne, a kasnije, zbog „dobrog vladanja“ (da li je ikad objašnjeno šta to konkretno znači?), puštani su ranije na slobodu.
Danas, dve najvažnije institucije, Narodna skupština i predsednik Srbije, svakodnevno se oglušujući na zahteve građana, prizivaju najgori scenario raspleta.
Bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti i hrabrosti.
I zato, jedini put za građane su protesti „Srbija protiv nasilja“.
Za sada.
