Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Nema saznanja kome sve pripada A.Vulin, direktor srpske tajne službe. Takve se misterije obično razrešavaju na kraju farse ili tragedije, a još i ne slutimo šta nas sve čeka. Taj mračni radnik iz dubokih ponora ne pripada ni sebi, ili bar ne potpuno, ili ima više pojavnih oblika sukobljenih i usklađenih međusobno. Njegov je rodoslov čudesna mešavina fantastike, praznine, užasa i opsene. Ovde se pojavio niotkuda, bez porekla i dokaza o postojanju.
Stasao je pod suknjom srpske Ledi Magbet, učeći se na njenim surovim čistkama i cvetnim dezenima rečenica. Salonsko jednačenje sa Če Gevarom samo je faza u robovanju mitovima i bizarna revolucionarna maskarada. U to doba je, kako piše Aleksandar Tijanić za njegovog šefa „bio senf u koji je svako umakao svoju viršlu.“ A danas je fizionomija sa poternice, hibridna sorta zverke iz laboratorije čudovišnog učenjaka. Preobražen u nešto neodredivo, strašan koliko i smešan u koži nepoznatrog stvora. On je dokaz da Srbija nestaje negujući sva svoja zla i predajući se njima.
Vladar ga čuva kao otrovnog reptila-ljubimca koji mu može doći glave. Njegov ugriz iz milošte mogao bi da ubije. Oni su životni jemci jedan drugome, međusobni jataci u zajedničkim zlodelima. Sve što živi u ovoj zemlji uzeli za svoje taoce i raspolažu njihovim preostalim vremenom. On je tvrda veza prestola sa posustalom Moskvom, zajedno sa vladarom garancija da postajemo ruska gubernija bez otpora i srama. Vulin je agent ruske službe, više je uposlen kod Patruševa nego kod gazde koji ga drži na krilu, ali ga je pustio sa štrange. U suzbijanju „obojene revolucije“, poludeli dvojac svoju putinofiliju realizuje kao staljinizaciju Srbije. Bar pokušava to da uradi, iako novi hazjajin čini velike zločine pred poraz i upravo odatle potiče njihova čežnja za paklom. Tamo gde vide zlo, tu je njihova otadžbina.
Tako je ravnodušnoj javnosti ovdašnji gospodar i objasnio poreklo zvanične averzije Amerike prema Vulinu, vršiocu tajne vlasti, kome je sanitarni kordon tek prva faza izolacije. Nije on kriminalac, stavljen je na crnu listu zbog bliskosti sa Rusijom.
Ništa bolje ni gore ni gluplje nije umeo vladar, nije mogao na benastiji način da objasni bolne puteve svojih delikatnih organa do procepa. Iluzionista je već potrošio svoje mlitave trikove i izvukao sebe kao zeca iz šešira. Stanje stvari je daleko iznad njegove političke inteligencije koja je usahla prirodnim organskim isparenjem. Pokazao je nebrigu prema sankcijama, već je navodno bio u toj situaciji kao inkvizitorski ministar: čudo od poganog deteta u svojim magarećim godinama. Pa šta?
Pa ništa! Sa Vulinom su stvari otišle predaleko i sada je očito da izbezumljeni poglavica to nije primetio. Nije ni mogao, senzori su vremenom otupeli i zastareli, pa je odlučio da veruje u mit o svojoj neophodnosti. Ako pusti Vulina, priznaće nemoć, ako ga ne pusti ipak će morati da pliva sa njim u smrdljivoj vodi. A onaj procep će stezati jaja do vriska.
Amerikanci su proglasili Vulina kriminalcem, nema kontakata sa njim, niti žele da ga vide. Na teret mu se stavlja krijumčarenje opijata, oružja i doprinos malignom uticaju Rusije i ugrožavanju stabilnosti Zapadnog Balkana. I još je mnoge zabranjene stvari učinio Mirin i Vladarev dečko, zanesen i iznemogao od važnih funkcija.
Ako se malo pažljivije iščita originalna poternica, ispada da se šef BIA nalazi na čelu narko grupe, i da je u tom poslu jako uspešan. Uz Koluviju, veza Srbije sa Kolumbijom izgleda pouzdanije nego sa Rusijom. Mafijaši se kreću za profitom, slabo mare za ideologiju. Sve što su oteli čuvaće po cenu svih glava. Srbijom vlada narko-kartel, po svim nepisanim pravilima tih zločinačkih tvorevina, uz neubedljivu maskaradu od države.
Iza toga stoji mašina za proizvodnju iluzija: svi koji su protiv pljačkaša, u stvari su protiv Srbije. Podrška Vulinu je čisto rodoljublje, jer on voli Rusiju više od svega. Novi Sad skuplja potpise na peticiji podrške neumornom agentu. Šta se dogodilo sa tim gradom? Amerika na svoje spiskove stavlja najbolje od nas. Uskoro će i onoga koji je sve to stvorio, kao delo koje ostaje istoriji nestale Srbije. Treba Vulinu takva podrška, dva slepca koja vode jedan drugoga i sve ostale u začarano vilino kolo nasred požara.
Vulin je bio vojnički virgo i završio sve nivoe složene obuke za dve sedmice. U policiji je kao ministar dobio čin pukovnika. Afera sa nepostojećom tetkom koja poklanja pare, ostala je u prljavoj magli koju mu je stvorio Ali Baba sa svojim razbojnicima. Bio je zadužen za kvantaške svađe sa susedima. Izlivi javnog obožavanja stvoritelju bili su bljutavi i nepodnošljivi, ali su uvek ostajali reper za
ostale ulizice. Hvatao je špijune, ali špijuirao ruske opozicionare. Zarobio Nikitina i držao ga zatočenog zato što ne deli njegovu ljubav prema Putinu i njegovom imperijalnom pohodu. Viđen kako obrađuje livadu na imanju Predraga Koluvije i bere neprskani paradajz. To je ono što Srbiji treba – rekao je uzdrman nečim, odeven u plavi radnički kombinezon. Idilična slika obrađenih polja i livada i paor – maneken trave sa kojom kreće u osvajanje sveta.
U maju su ustali građani uspavane zemlje, i to je bila moćna pobuna. Izgledalo je da nema snage koja može da spreči osvajanje slobode.
A onda je Srbija otišla na godišnji odmor.
