Superćelijske oluje nisu prva apokaliptična opasnost koju ćemo preživeti, kao što smo nadživeli mnoge u prethodnim decenijama.
Ovako, u danima kada nad Srbijom besni strašno nevreme, umiruje našu javnost poznati srpski meteorolog Nedeljko Todorović. Priznati stručnjak u razgovoru za „Novosti“ podseća da nas „naučna“ predskazanja prate decenijama, a da su, pored ostalog, veliki problem mnogi koji nam to tumače:
Na primer, 60-ih se tvrdilo da će nestati nafte, 70-ih da je došlo ledeno doba, 80-ih su kisele kiše uništile useve, 90-ih da će biti uništen ozonski omotač, 2000-ih da će se otopiti svi lednici, a 2010-ih da će porast nivoa mora dovesti koliko sutra do potapanja istočne i zapadne obale SAD! I, šta se od toga zaista desilo? Ništa! Slična priča je i sada sa superćelijskim olujama kada pored pravih meteorologa mnogo samozvanih analizira vremenske prilike i koristi stručne izraze iz fizike oblaka, kao što je superćelijska oluja, a da i ne znaju šta znači! Za građane uopšte nije bitno da li je oluja jednoćelijska, višećelijska ili superćelijska, već da li je grad ubio letinu, a vetar srušio suvo drvo koje nije na vreme uklonjeno. Snažne letnje nepogode nisu izuzetak već pravilo. One postoje oduvek, a postojaće i ubuduće. Jedina razlika između onih starih i sadašnjih je u tome što tada niste imali medije i društvene mreže koje seju strah i paniku.
Čemu ovih dana svedočimo, superćelijskoj oluji ili nečemu drugom?
Samo specifična naučna analiza može precizno da odgovori da li je reč o jačem kumulonimbusu, grmljavinskom oblaku, višećelijskom, ili superćelijskom, koji se javlja redovno, ali ne svake godine. Oni se, pojavno, razlikuju samo u detaljima. Obični kumulonimbusi daju krakotrajni popodnevni pljusak i imaju životni vek od 10 do 20 minuta, višećelijski mogu da traju po sat do dva na svojoj putanji, a najjači – superćelijski imaju životni vek od nekoliko sati do pola dana, a nekada i ceo dan. Njihova putanja proteže se nekoliko stotina kilometara. Za građane se sve te nepogode razlikuju samo po žestini, a finese i termine iz fizike oblaka razumeju samo stručnjaci. Pojava vrlo krupnog grada i olujnog vetra ne mora da bude superćelijska oluja, možda je ona bila višećelijska, ali u krajnjem ishodu, to nije bitno za građane već za stručnjake. Sve su forme izgleda nepogodskih oblaka koji nisu nikakvo čudo, iako ih sada mnogi tako predstavljaju. Šta li će se tek desiti kada ti apokaliptični „meteorolozi“ otkriju da u Srbiji imamo i tornada, u proseku jednom ili dva puta godišnje. Na radarskim snimcima možemo da uočimo ta vrtložna kretanja koja se vide kao sifon u mezorazmeri od nekoliko desetina kilometara, a često se ispod takvih oblaka javlja tromba ili pijavica, koja se u svetu naziva tornado. Taj uži deo vrtloga koji na našem prostoru ima brzinu od 150 do 200 kilometra na čas, a poređenja radi brzina velikih tornada u Americi dostižu i prestižu 400 kilometara na čas…
Šta je ovih dana po Srbiji rušilo drveće i kranove, nosilo krovove…, oluja ili tornado?
Bio je to samo olujni vetar koji lokalno obara drveće, ali i čvrste objekte. Stambeni blokovi u gradovima su, grubo posmatrano, betonska brda različite visine ispresecana klisurama ulica. Ta promena reljefa ljudskim uticajem ima direktan uticaj na posledice nepogoda. Zavisno od položaja ulice i upadnog ugla vetra njegovo dejstvo može da se pojača. U nekoj ulici gde vetar deluje pod velikim upadnim uglom na veliku površinu on može da obori ne samo drvo, već i zid i krov. Isti vetar koji u drugoj ušuškanoj ulici u koju ulazi pod malim uglom samo opstrujava objekte i ne pravi štetu. Olujni vetar samo lokalno ruši drveće, a kada se pojavi tornado kao prateća pojava nepogode, on ruši celu šumu. Lično sam se uverio u to na Zlatiboru, Tari, u brdima oko Pljevalja. Nepogodski oblak sa tornadom se prepoznaje po onom uskom delu, tzv. „surli“ ispod njega koji se vrti kao svrdlo i seče šumu u pojasu širine stotinak metara, na dužini od nekoliko stotina metara. Gledao sam naslagana stoletna stabla prečnika 40-50 centimetara koje je tornado nabacao oko trase široke kao skijalište. Jedan od poslednjih tornada ispod superćelijskog oblaka bio je pre tri-četiri godine na Avali gde je posekao drveće, zatim imao zastoj do Pančeva, gde se ponovo aktivirao malo jače, pa nastavio dalje ka istoku – Rumuniji i Ukrajini. Poenta ove priče nije izazivanje straha, već podsećanje da se nepogode ovog tipa dešavaju redovno.
Kako da znamo da li nam dolazi superćelijska oluja?
Višećelijske i superćelijske oluje nije moguće paušalno i amaterski predvideti, one se mogu uočiti tek kada se oblak formira, a tada sa izvesnom verovatnoćom stručnjaci mogu predviđati šta će se dešavati u sledećih nekoliko sati. Za građane je mnogo važnije da imaju na umu da su letnji nepogodski oblaci redovna pojava i da olujni vetar lomi staro drveće i grane, pa je logično da se one orežu pre nepogode. Neophodan je povratak zdravom razumu kakav još imaju ljudi u selima koji posmatraju prirodu i rade unapred ono šta mogu, da bi smanjili štetu koja se ne može izbeći. Stanovništvo ne treba da lupa glavu terminima koje ne razume, ni koliko je ćelija izazvalo oluju, već da prati najave i upozorenja RHMZ-a i MUP-a, da ne čeka krupan grad na otvorenom i da zatvori prozore i isključi električne uređaje pre nego što nevreme počne.
Izvor: Citymagazine.danas.rs
