Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 14.7.2023.
Vladar se dosetio kako da podrži svoje fanatične branioce od sopstvene slike u ogledalu. Njima je neko dodelio netačno i nejasno ime za poslove koji proizvode zlo i služe mu: bot. Taj pojam je više amnestija nego određenje delatnosti programiranog robota. Tačnije bi bilo da su to nasilnici iz potaje, plaćenici ili vernici, organizovani kao bezumna, no opasna kriminalna grupa.
Svako od nas je prepoznao nekoga na onom spisku. Deo tog gadnog posla u kome se slavi opskurno božanstvo, možda se može razumeti, čak i ako je ljubav plaćena. To je višegodišnji, uvežbani p*rnografski obred, iako je objekt čežnje neprivlačna kreatura. Ali, ljubav je slepa mada izbor nije slobodan, to je jedino što se skoro silom nudi.
Isti roboti raspiruju mržnju i takmiče se u prostaštvu i podlosti vređajući sve one koji ne žele da im budu slični. Svoje tajno postojanje oni su ostvarili kroz više miliona uvreda i pretnji u ovdašnjem prostoru. To je infekcija koja na drugoj strani proizvodi otpor za odbranu života od divlje kriminalne agresije.
Na čelu te vojske je vrhovni komandant. Ako tvrdi da vrhovni jeste tamo gde nije, na čelu ovih sablasnih odreda svakako jeste. Nije se zgranuo pred užasnim poslom ubijanja društva, nije pokušao da kaže kako je iznenađen. Nekako smo zapamtili da je na čelu svakog zla, i ta mu okolnost možda rasteruje strah i uliva pouzdanje nužno za posao vojskovođe sumornih trupa.
Uveren da je plaćenički fanatizam oprobani eliksir za vraćanje snage i širenje sektaškog optimizma, vladar je odmah podržao tu dirigovanu invaziju na razum i strpljenje nacije. Među prvima je rekao: ja sam ponosni bot Srpske napredne stranke.
To je važan iskorak u dogradnji nebuloznog kulta: model za njega podržava sam sebe i pruža podršku ideji o kakvom-takvom obožavanju. Ali i on je obožavalac onoga kome je posvećen čitav bolesni pohod, no taj nivo narcisizma kao da nije dovoljan. Sve je više članova posluge koji ga radosno prate u javnoj podršci samom sebi, i izjašnjavaju se kao verni roboti.
Neki su se slikali sa specijalno odštampanim majicama odanosti, na primer Bratislav Gašić koga inspektor Mitić još nije uhapsio, zajedno je u kadru sa Markom Čadežom.
Ako je vrhovni komandant sam svoj bot, šta da rade ostali vojnici koji su davno krenuli u najezdu protiv građana. Otvoren je lov na slobodna mišljenja, medije i ljude koji narušavaju spokoj bota br. 1, sklonog da bezgranično voli ideju koju ima o sebi i sliku pred sobom.
A onda je zvanična Amerika proglasila Vulina neprijateljem te zemlje, (mada nikada nije bio prijatelj ni ove, prim. autora) čovekom koji je uključen u krijumčarenje opijata i oružja. On omogućuje maligno prisustvo Rusije u Srbiji i tako čitav Zapadni Balkan dovodi u opasnost. Definicija Vulina u dokumentu SD je daleko od svake naklonosti, oni ne žele da imaju ništa sa njim niti da ga vide. Tako ozbiljne optužbe na tako visokom nivou ne mogu da budu predočene bez ozbiljnih dokaza.
Vulin je verni čuvar prestola, obožavalac gospodara, vlasnik biografije pune crnih fleka, nakovanj koji pliva u svakoj tekućini. Funkcije na kojima je bio ili jeste, obavlja nezavisno od sposobnosti i etičkog pouzdanja. Neko se juče začudio, pitajući sve oko sebe kako je takav čovek dobijao najvažnije funkcije u vlasti. Odgovor bi mogao da bude porazan, ali logičan: zato što je takav! U stvari, njegova pozicija usklađena je sa moralom uzurpatorske grupacije koja vlada bez kontrole društva. Vladar uz sebe drži samo one ljude kod kojih će njegov ugled da bude nesumnjiv a imaju hipoteke koje ih lako odvode pod led.
U ovom slučaju Vulin bi mogao da bude gospodarova sudbina. Možda ne odmah, ali u eksplozivnom procesu raspadanja sistema vladanja, to je samo pitanje vremena i poslova koje vlasnik Srbije mora da završi. Vulin je više adut Vašingtona nego tegoba ovdašnjeg režima, čiji je prirodni sastojak i neposredna opasnost za sudbinu zemlje.
Njega će možda još malo čuvati kao taoca izazivačkog prkosa sve dok se može, čak i uz glupu izjavu „da je kokain nađen u Beloj kući, a ne kod Vulina“.
Uz Gašića i samog vladara, Vulin je još jedna rasklaćena cigla ugrađena u temelj mafijaške vlasti. Iako se vrhovni prkosno izjasnio da je lično na čelu jurišnih odreda koji rasipaju zlo i mržnju po Srbiji, nije sigurno koliko će još te horde da budu pod dejstvom fanatičnog entuzijazma. Kad sve prođe i budu ostavljeni bez nadzora kao poraženi bašibozuk, neki od njih će možda pokušati da se vrate među ljude.
Vladar će probati da sanira štetu koju godinama pravi sa Vulinom ali on mu je i potreban jedino kao štetočina. Ili revnosni sluga za prljave poslove, kako pišu nemački listovi. Niti može da ga se odrekne, niti sme da ga zadrži. U toj dilemi Buridanovog magarca skoro da i nema nade za buđenje razuma. Sledeća misao iz razuma nije ni moguća: „Ja sam devedesetih godina bio pod sankcijama, pa šta? Baš me briga!“
Ma, bole tebe, niko ti ništa ne može.
