Marko Vidojković, kolumna za portal Buka
Prošli vikend mi je začinila vest na klerofašističkom portalu Vaseljenska, koja je glasila da crkva ozbiljno razmatra isključenje jednog broja vernika, uglavnom onih koji su se usudili da je kritikuju. Imenima smo navedeni Mlađa Đorđević, Ivan Ivanović, Zoran Kesić i ja, a posle imena usledile su tri tačke, pošto je spisak pretpostavljam podugačak.
“Dobro obavešteni izvor” tvrdi da patrijarh ima velikih muka sa vladikama koje bi da nam daju šut-kartu. Patrijarh se, međutim, opire, a dokle će izdržati ne znamo, što će reći da pali na gurku. Na gurku, tačnije na podmazivanje, pali cela crkva, pa ću pretpostaviti da ova nepotpisana paracrkvena patka ima veze sa nova četiri miliona naših evra koje je Vlada Srbije ukrkala u SPC, “za hram Svetog Save”.
“Za hram Svetog Save” je ofucani višegodišnji izgovor za podmićivanje crkve iz državne kase, a kuda te pare idu, možemo da nagađamo. Pretpostaljvam da je neko iz trusta demonskih mozgova koji upravljaju državom pomislio kako bi bio dobar marketing “za narod i državu” dati nogu u dupe nevaljalim vernicima. Priznajem, to nije loš marketing, imajući u vidu kolektivno versko licemerje koje vlada u društvu.
Kada znamo da je bilo popova koji su blagosiljali ratne zločince, koji su dvorili mafijaše i rado pojali na banditskim slavama, svadbama i sahranama, te koliko ima vernika koji su skloni fizičkom nasilju nad onima koji im se ne dopadaju, jasno je kao dan - SPC i narod se, ujedinjeni u primitivizmu, korupciji i zlu, lepo slažu.
Ne cela SPC i ne ceo narod i upravo se kroz ta odškrinuta vrata ovom prilikom obraćam sličnomislećim i jednakoosećajućim vernicima. Tekst na crkvenom internet-govnoidu nije potpisan. Reč je, jasno, o pretnji ili preciznije najavi onoga što će nam se desiti kada patrijarha vladike napokon ubede da nam nije mesto u crkvi. Kao i kada mi se preti smrću zbog svake druge izgovorene ili napisane rečenice i ovo će, zapravo, biti primer drugima kako valja raditi ako hoćeš da budeš izbačen iz crkve.
Šta imamo još od vesti na medijskom smećarniku bez kog ne bi bilo ove kolumne? “Da li su Holanđanke najružnije žene na svetu kada ih na izboru za mis sveta predstavlja muškarac?” “Roberto Filore (italijanska ekstremna desnica): Kosovo je srpsko - Srbi u ovoj borbi neće ostati sami kao što su ostali 90-ih.” Ovo je srpska omladina na koju se morate navići: zastava ‘Nema predaje’ vraćena na bedeme Petrovaradina” i tako dalje.
Ove vesti deluju kao incestno nedonošče crkvenih ekstremista, mafijaške SNS i ekstremnih desničara. Sajt sa kog je stigla dojava o mukama njegove svetosti (jer vest je o njemu, a ne o nama) verno oslikava crnu trojku koja vlada “srpskim svetom”. Stoga, ne treba da se sekiramo ako nas takvi likovi šutnu iz crkve, jer Bog zna na čijoj je strani pravda.
Kad se gleda odozgo na nas nedostojne, rekao bih da bradata mafija u crnim džipovima ima nešto manje šanse za odlazak u raj, od, na primer mene, kome se poneki napad besa omakne pred kamerama. Meni je lako - iskreno opsujem, pa se onda iskreno pokajem. I popovima bi sa mnom trebalo da bude lako - uputsto za upotrebu vernika je prosto: praštaj grehove, svi smo grešni.
Popovima, avaj, nije lako, jer se ne pridržavaju tog uputstva, već naloga koji im stižu sa Andrićevog venca i iz Kremlja. Kad crkva postane propagandna poluga mafijaške vlasti, kao što se to desilo sa SPC, onda nema neke posebne razlike između crkvenog vrha koji mi preti izbacivanjem iz crkve i vernika koji mi prete klanjem. Ni vama ni meni ovakva crkva odavno nije potrebna da biste bili vernik. Pomaže kada poneki vladika izgovori nešto mudro, pomaže kada pop ima smisla za humor, ali to su izuzeci koji narušavaju katastrofalan imidž koji je crkva godinama gradila.
Bog mi je šapnuo, matori, ne sekiraj se, ako te oni izbace, kod mene imaš plus. Štaviše, izbaci ti njih. Ne moraš da donosiš zvanična saopštenja, ne moraš ništa, samo ih izbaci iz svog života i prepusti se direktnom kontaktu sa mnom. Tako proteran i psihofizički polupan imaš solidnu šansu da postaneš i mučenik, za jedno trista godina, pod uslovom da u međuvremenu narod opstane, a crkva se otrgne sotoni.
Ne želim da patrijarh, koji je zbog mene već dovoljno propatio, još pati. Nije mu lako. Nikome ko ljubi Vučićeve skute nije lako. Nikome ko je stavio svoj potpis na emitovanje “Zadruge” nije lako. Nikome koga optužuju za šverc oružja nije lako. Nikome ko sa ratnim zločincima tikve sadi, nije lako. Zato je sa mnom lako. Crkvu sam odavno overrajdovao, kao bespotrebnu smetnju u upražnjavanju hrišćanstva. Ja sam njih izbacio prvi. Sada opušteno mogu i oni mene. Nema ljutiš, naravno. Nije hrišćanski.
