Draža Petrović, kolumna za portal N1
Još odavno sam utvrdio sličnosti i razlike između majmuna i botova. Statističari, naime, veruju da su svi ishodi mogući ako posmatrate dovoljno veliki uzorak.
Recimo, milijardu majmuna opskrbite papirom, olovkama, rezačima, flomasterima i bananama, date im pregršt slobodnog vremena, i ako milijardu majmuna budu besomučno pisali i pisali – kasnije će se u gomili njihovih škrabotina pojaviti kompletna dela Vilijama Šekspira.
Međutim, ako milijardu SNS botova opskrbite kompjuterima, tastaturama, pametnim telefonima i sendvičima, date im sve vreme ovog sveta da besomučno pišu i pišu, sasvim sigurno nećete dobiti Šekspirova sabrana dela. Zato što, za razliku od majmuna, svi botovi pišu isto.
Naravoučenije broj jedan: svaki majmun može da postane Šekspir.
Naravoučenije broj dva: svaki majmun može da postane bot, ali svaki bot ne može da postane Šekspir.
Naravoučenije broj tri: pre će milijardu majmuna napisati „Hamleta“ nego milijardu botova.
Naravoučenije broj četiri: majmuni su, dakle, kreativniji od botova. Svaka čast majmunima!
I naravno, svaka čast Vučiću – što je omiljena botovska rečenica – smišljena još odavno kada se neko setio da angažuje SNS botove kako bi hvalili predsednika svih građana Srbije i samim tim predsednika svih botova Srbije za sve što uradi, ne uradi, izjavi, otpeva, odglumi, izrecutuje ili otpleše.
Spisak sa 14.000 botovskih naloga na društvenim mrežama ogolio je davnašnju istinu – da u Srbiji ima veoma malo ljudi koji će da hvale Vučića za DŽ. Ta ljubav više liči na javnu kuću i počinje iz javnih preduzeća, koja su nekada bila javna preduzeća, a sada su ih naprednjaci pretvorili u javne kuće gde neki ljudi sede i prodaju svoju ljubav predsedniku za sendvič i redovnu platu.
E, onda se anonimni genije zvani Nebojša Bakarec dosetio da svi naprednjaci složno krenu u kampanju “Da, i ja sam SNS bot”, nešto nalik na “Je Suis Charlie”, pa se u majici “I am a bot” najpre pojavio Bata Gašić, a predsednik je na društvenim mrežama objavio poster “I ja sam bot”, sve u svemu, naprednjački mozak opet je pokazao da ne ume ništa baš mnogo pametno da osmisli.
Jer, na primer, zamislite situaciju da neko objavi tajni spisak 14.000 idiota, i istragom se utvrdi da su svih 14.000 idiota članovi Srpske napredne stranke. Mada, ruku na srce, idiot je raširen fenomen, idiota ima u svim strankama, organizacijama udruženog rada i drugde, ali u ovom slučaju, zamislimo, desi se da baš svih 14.000 idiota pripada našoj najmnogoljudnijom partiji.
Već možete zamisliti kako Nebojša Bakarec hita u majici “I ja sam idiot” da se uslika na Instagramu, a predsednik po društvenim mrežama objavljuje plakate “I am surrounded by idiots”, iliti “Okružen sam idiotima”. Svi srećni i radosni što su smislili strašan plan kako da se izvuku iz te neprijatne situacije.
Ili, zamislimo, Amerikanci stave Vulina na crnu listu i svih 700 soma naprednjaka obuče majice “I ja sam Vulin”, čime bi Vulina bilo znatno više nego što ga ima sad. A i sad ga je previše, toliko, da bi se umesto slogana “Nas i Rusa 200 miliona”, mogao osmisliti slogan “Nas i Vulina 200 miliona”, što mu u suštini dođe isto ko nas i Rusa, imajuću u vidu Vulinovu tetkinsku ljubav prema Rusima.
Tek, sećam se, bilo je to davno, u vreme kada je ova kolumna počela svakog petka da izlazi na portalu N1, u komentarima ispod uvek je bilo i bar 30 ili 40 odsto botova, redovno su se oglašavali sve dok jednog dana petak nije pao 1. januara.
Izađe kolumna 1. januara, ujutru, oni koji su preživeli doček Nove godine i razbudili se za novogodišnji koncert Bečke filharmonije počnu da ostavljaju komentare, ali se prvi put desi da u komentarima nije bilo nijednog jedinog SNS bota.
- Brinem se, da im se nije nešto desilo!? – javim se uredniku portala N1 veoma zabrinut za te divne ljude koji su redovno ostavljali komentare tipa “nauči da kažeš slovo R”, “Vučić je pokazao da Srbija ide napred, za razliku od vas koji je gurate nazad”, “Srbija je konačno na putu napretka zahvaljujući mudrosti premijera Vučića”, “vi hejteri iz opozicije nikada nećete biti pošteni i pametni kao naš Vučić”...
I onda se urednik portala i ja dosetimo, pažljivom analizom, te zaključimo da se botovima, bogu hvala, ništa nije desilo, nego 1. januara ne rade javna preduzeća. Tu smo zaključili da i botovi imaju dišu iako su u pitanju obični roboti (pre bi se reklo robovi), koji pišu kao da nemaju dušu.
A jednom smo na Danasovom portalu napravili eksperiment: ispod naslova “Vučićevi botovi pucaju u prazno”, objavili smo tekst Vučićevog premijerskog ekspozea. Tako da sam, sem da botovi imaju dušu na onom slučaju od 1. januara, utvrdio i da botovi čitaju samo naslove, ali ne i tekstove, a možda i čitaju tekstove, al’ ih uopšte ne razumeju, jer se ispod tog naslova pojavio buljuk SNS botova spremnih da brane Vučića od njegovog sopstvenog ekspozea sa pogrešnim naslovom: „Srbija nije više ona zemlja iz prošlosti. Najbolji primer je naša pobeda u Unesco“, „A ko je to rekao žuti stručnjaci?!“, „Vučić non stop biva napadnut, šta god da uradi. I zašto se ljudi koji ga podržavaju tako nazivaju? Sramota!“
Botovi su ceo dan pljuvali Vučićev ekspoze sa pogrešnim naslovom. Čudni neki ljudi.
Tako da, što bi reklo ono naravoučenije broj četiri: majmuni su kreativniji od botova. Svaka čast majmunima! Ili još nolje naravoučenije broj dva: svaki majmun može da postane bot, ali svaki bot ne može da postane Šekspir.
