Piše: Nenad Kulačin
Ovaj tekst, na žalost, pišem ja umesto moje supruge. Ona nema snage.
Mnogo je suza noćas prolila zbog nekoga ko ne zaslužuje da na njega potrošimo milisekund svog života, piše Nenad Kulačin u autorskom tekstu za Nova.rs.
Uostalom, on je sam sebe dovoljno polio kofom punom ko zna čega sve, onog trenutka kada je rekao da je „magarac“ zato što je, dok je bio radikal brutalno vređao svog sadašnjeg šefa.
Elem, moja supruga, moja Vera, nema decu.
Za razliku od mene koji sam se kao roditelj ostvario kao otac Milice i Đorđa, Vera, na žalost, nije.
I to je toliko bolna tema, da bih ga poistovetio i sa onim bolom kada večno izgubimo nekoga koga volimo. Oni koji nemaju decu nemaju čak ni grobove za svoju nerođenu decu.
Njihova nerođena deca su završila kao medicinski otpad, a neki drugi otpad se iznova i iznova trudi da ih dodatno zakopa u tu tešku mračnu tugu.
Četiri puta smo moja Vera i ja „sahranjivali“ našu nerođenu decu.
Prvi put smo ostali u drugom stanju prirodnim putem, i izgubili bebu. Samo su nam rekli da je prestalo da kuca njeno srce.
Zašto, nikada nismo dobili odgovor.
Po ovom najbezobzirnijem primerku ljudskog života iz Skupštine, moja Vera ne bi trebalo da ima bilo kakav osećaj za decu, zato što tu decu nema.
Da je to čudovište od ljudske kreature ikada pomislilo kako se osećaju žena i muškarac kada im doktor saopšti da je životu u njenom stomaku prestalo da kuca srce, i kada ta žena ulazi u salu da bi lekari izvukli bebu iz njene utrobe, nikada ne bi mi pomislio, a kamoli izgovorio nešto tako odvratno.
Posle ovog iskustva se nismo predali.
Tri puta smo, o sopstvenom trošku, prošli kroz proces vantelesne oplodnje.
Jednom u Beogradu, drugi put u Novom Sadu, i treći, poslednji put, u Pragu.
Bez ičije podrške, sem njene majke, njene drugarice koja je platila jednu skuplju analizu i jednog mog druga iz detinjstva koji je pomogao drugu VTO u Novom Sadu pošto je u nekom vlasničkom odnosu kada je ta klinika gde smo bili u pitanju.
Za poslednji pokušaj u Pragu, moja supruga je prodala očevinu da bismo imali dovoljno sredstava da platimo sve troškove.
Ne zna taj radikalski monstrum obučen u napredno i skupo odelo kako se, pre svega, oseća žena čekajući rezultate BETA testa.
Tek nema predstavu kakav je osećaj kada je taj rezultat manji od deset.
To cepa celo telo i dušu.
Razara te od glave do pete.
Boli i ne prestaje.
Nikada.
Ne znamo kako bi to dete, ili deca izgledali.
Brojimo godine za nekim ko se nije ni rodio, a sada moramo da slušamo i čitamo ono što je našao da nam kaže jedan neotesan ministar samo da bi uvredio, ponizio i osramotio ljude koji nemaju decu.
Izvor: Nova.rs, Danas
